SiVi za botovanje i tetkice iz škole

Početkom 21. i početkom reformi u obrazovanju, dodje japanska delagacija u jednu školu, sa namerom da doniraju sredsta za školu, kako bi se unapredio kvalitet nastave. 

U to vreme je i dva računara kao poklon školi, bilo VAUUUU. 

A oni htela štošta da pokone. I video bim, i platna i bela table. Seli u kancelariju kod direktora i pregovaraju. 

Ulazi pet ženica, obučenih u ljubičaste uniforme. Služe kafu, pomeraju čašu. Japanci gledaju i pitaju ko su te žene. 

I bi Šmeko. I govna u mimohodu.

Konačno osvanu i taj dan da mi Šmeka izglasaju za direktora u preduzeće. Jabogme, direktora u JKP “Moravac” iz Mrčajevaca, ma šta god to preduzeće radilo, ja nikako da ukapiram! 

Ja i Šmekova tetka Radenka, smo godinama grabili rukama i nogama da nam on bude direktor u preduzeće. Jašta nego on, jerbo boljeg i nemaju.

Vredan je to čovek. Taj Šmeko. Sećam se kada je kao kadar Nove Srbije bio predsednik MZ Trbušani. Živeo u jednoj Mesnoj zajednici, čak na drugoj strani grada, a u drugoj predsednikovao. Toliko vredan i predan. I odan. I prodan. 

Sto vraga (ova).

Ima li bilo ko, a da ume da mi objasni šta dr Stovrag reče. 

Ne umem da defnišem pitanje ni kao: Da li je htela reći... Pa neverovatno. Doktor-lekar, budyući subspecijalizant...

Intelektualac, hm. To što je neko akademski gradjaninin, ima zvanja iz struke, apsolutno ne znači da je intelektualac.

 A da i jeste, bar bismo kao odgovor imali koliko tri smislene rečenice. Ovoliko konfuzije na jednom mestu, pa smešno mi. Ili se oni svi dobro zezaju sa ovim narodom. 

Aj, ponovo ću da čitam, šta mi teško 

Milionče za crkvu. Nema se, a može se.

Srpska pravoslavna crkve je od sada jača i naprednija za million evrića. Parica narodnih. Parica, onih iz kasice. 

Nema zeze. Kažu da je zahtev SPC upućen direkt Ančici, a zbog izuzetno teške finansijske situacije i da će novci biti za poreze i doprinose zaposlenih. Pretpostavljam i za penzije vladika pedofila. Pa što sad da im i ne platimo. Šta nam teško.

A, pomislih nekad :) da je ona Uredba Vlade RS o izdavanju doplatne poštanske marke “Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save” koja važi po par meseci, počev od 2005. g. najludja, a najnovija glasi: Član 1. Na poštanske pošiljke u unutrašnjem poštanskom saobraćaju, osim na pošiljke novina i časopisa, plaća se doplatna poštanska marka „Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save” od 16. jula do 30. septembra 2018. godine. 

Marka iz stava 1. ovog člana izdaje se u tiražu od 7.600.000 komada, u apoenu u visini od 10 dinara.” 

Koga ne mrzi, neka računa.

A, pomislih nekad ;) da je najludja vest kada je Vulin prošle godine zaključio ugovor sa Eparhijom Žičkom za 5 kasarni, u vrednosti 475.000 dinara, pa te kasarne dobiše 30 kilograma tamjana, 210 litara liturgijskog vina, 72 kilograma sveća i ostalih artikala za bogusluženje. Po kasarni 4,5 kg tamjana. Mirisnog i oriDŽinale.

Samo nek se puši i nek miriše. 

Vo imja oca. I Aleluja. I sina. I Amin.

Reakcija na tekst: 

Vlada daje Srpskoj pravoslavnoj crkvi milion evra za poreze i doprinose

Vlada Srbije uplatiće iz državnog budžeta milion evra Srpskoj pravoslavnoj crkvi i taj novac biće prosleđen za poreze i doprinose zaposlenih, piše Blic.

Ova odluka je usvojena na sednici Vlade, a novac će se voditi kao dotacija nevladinim organizacijama. U obrazloženju odluke navodi se d se odluka donosi zbog "teške finansijske situacije i nemogućnosti i zmirenja prispelih zakonskih obaveza za penzijsko, invalidsko i zdravstveo osiguranje" zapslenih, kao i pripadajuće poreze Crkve.

"Patrijaršijska upravna kancelarija SPC u Beogradu obratila se dopisom 16. novembra predsedniku Vlade sa zahtevom za odobrenje sredstava u ukupnom iznosu od milion evra, s obzirom na tešku situaciju i nemogućnost izmirenja prispelih zakonskih obaveza za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje za svoje zaposlene, kao i pripadajuće poreze", navedeno je u obrazloženju odluke Vlade.

Novac će biti uplaćn na račun Patrijaršijskog upravnog odbora Srpske pravoslavne rkve u Beogradu. Poslednji put je država izdvojila novac za SPC 6. aprila 2017. godine i to 59,8 miliona dinara za izgradnju Hrama Svete Trojice u Mostaru uništenom tokom rata 1992. godine, kao i pola miliona evra, 62,2 miliona dinara za izgradnju Sabornog hrama Svetog Simeona Mirotočivog u Beranama.

Za svoju osnovnu versku delatnost, crkva je oslobođena poreskih dažbina, ne plaća porez na imovinu i ima pravo na vraćanje PDV-a za robu koja je u funkciji bogosluženja.

Srpska pravoslavna crkva zarađuje, između ostalog, izdavanjem prostorija, prodajom vina, poljoprivrednih proizvoda, kalendara, sveća, raznih suvenira.

Trule kobile i Morava.

Ovaj dugometražni film “Ko to mesecima zagadjuje Zapadnu Moravu” najviše u stvari liči na onu staru dečju igru "trule kobile" :) 
Igrači staju u red, jedan iza drugog, tako što se prvi sagne, tj. podboči kolena rukama, a ostalima okrene zadnjicu. 
Prvi se zove “kobila”. Ostali se zaleću i naskaču i preskaču. Onaj koji padne nakon doskoka je nova “kobila”. Onaj koji preskače može i opaučiti kobilu po guzi. I tako u krug dok se svi ne izredjaju. 

Naftne mrljice. Ribe plutalice i ostala zezanja

Provuku se kroz medije  informacije tipa:

• zagađena Zapadna Morava;
• zagadjena Dičina, Despotovica, Čemernica;
• naftna mrlja u reci... danima, mesecima;
• uginula riba pluta...;
• nesnosan smrad se širi iz reke;
• fekalije plivaju po vodi.

Šta će nama najsavremeniji bioskop kada pojedinci opštu kulturu nemaju?!

Ista slika, isti osećaj gorčine kod onih koji imaju osnovnu kulturu i lepo kućno vaspitanje...

Ni domaći film "Varljivo leto '68", ni nova digitalizovana i remasterizovana verzija ovog kultnog ostvarenja, ni besplatan ulaz, očigledno da ništa nije moglo da oraspoloži naše mlade sugrađane da na kulturan i lep način pogledaju bioskopsku projekciju u čačanskom Domu kulture.

Kokice. Smeće. Kultura.

Mame i tate, vi koji ste poslali decu od 13, 14 i 15 godina dana 20. 9. 2018. da gledaju u Domu kulture u Čačku film „Varljivo leto 68“. Pet komada devojčica i tri komada dečaka. Sve detalje da napišem, jer su mame i tate po fejsbukovima i ostalim instagramima, pa će se možda prepoznati i postideti.

Čačanski učenici i čarapice!

Koliko zapravo ima učenika u Čačku? Zanimljivo pitanjce za vlast! Skroz. Naskroz.

Predfinansiranje filma “Čarape kralja Petra” i kupovina 4300 karata za učenike osnovnih (2500) i srednjih škola (1800), uz blagoslov Vlade grada Čačka, je očit primer diskriminacije iz neznanja! 

Pravda za asfalt. I decu!

Kada govorimo o jednakim uslovima za obrazovanje dece, naravno da mislimo i o jednakim uslovima prilikom odlaska-dolaska u školu, u prvi plan stavljajući bezbednost dece u saobraćaju. 

U Trbušanima je urađen-asfaltiran put od 1,5 km, koji “spaja” tzv. Donje i Gornje Trbušane. Kažu vrednost radova je 21 milion dinara. 

“Urađeno je 350 metara novog trotaora, pre svega zbog bezbednosti učenika koji pohađaju školu”, reče gradonačelnik Čačka.