“KOM OPANCI, KOM OBOJCI” - ZBOR U MZ TRBUŠANI

I bejaše zbor gradjana u Mesnoj zajednici Trbušani. Da se bira novi Savet Mesne zajednice. Da se ide u promene. 
Jako i napredno. I najjače. Jer mi to možemo i želimo! Hoću reći, dodje 400 duša u ruinaranu salu koju neko još zove Dom kulture. Valjda zbog bine i stajaćeg prostora, a kako drugačije! Možda i zbog toga što se isti izdaje za neka veselja (krštenja, svadbe, babine, dedine) za finu nadoknadu. Kažu ljudi. Ista se daje samo odredjenoj osobi, a kako drugačije, no na ruke, niste valjda pomislili da se baš sve “provlači” kroz račun Mesne zajednice.

Bato, Bato, Bato... Batice

Bato, Bato, Bato... Batice. Koliko se sećam ove naše bogate istorije, a ispraviće me istoričari, Aleksandar Ranković je bio načelnik OZNE, a pri tome i neki član Vrhovnog štaba, sekretar, narodni poslanik. Trt - mrt. Znači, partijski čovek! Njegov zamenik Ćeća te komesar, te mudo – sarma. Znači, partijski čovek! Pa onda dolazi Krcun (UDBA). Komesar, drug visoki član, sekretar i ko bi sve pohvatao te funkcije. Znači, partijski čovek! Pa decenijama potom dodje Bata, partijski čovek, ali eto, koji celu godinu dana nije imao nijednu partijsku funkciju, a drug visoki član je, a sevap je da mu se da nešto, pa makar bilo to i mesto direktora BIA! 

Dan Radosti

Dan Radosti

Ooo, divni Danu radosti. Ooo, Danu ujedinjenja i sjedinjenja svih funkcija u jednu. Ooo, Danu o kome je i u proročanstvu Tarabića pisalo!

“Doći će srećne godine, kada će svi koji ih dočekaju biti svesni da žive u raju. Biće to godina kada će se preživeli setiti kako je cela država slavili Dan mladosti, ali krajem tog istog meseca će biti obeležen i u istoriji zapisan još jedan dan, koga će Serbi prozvati Dan radosti. Blago onom ko dočeka.”

BLAGO NAMA PREŽIVELIMA

Evo dočekujemo i taj dan. Obistinilo se proročanstvo. Euforija i radost. Pripreme za ujedinjenje svih funkcija u jednu. U jednu osobu. U našeg najvoljenijeg vođu.

Naslovi iz novina

Neki od naslova iz novina: 

Žena umirala u centru Beograda, ljudi je preskakali! 

Kopao po kontejneru za koricom hleba, pa poginuo! 

Maloletnici šutirali i polivali vodom starijeg muškarca! 

Roditelji umrli od gladi, sin se otrovao. 

Ubili starce pa ih bacili u septičku jamu. 

Bolesnog starca opljačkali pa brutalno ubili. 

Deca napala Rašu Popova jer im nije dao dovoljno novca. 

Mladić napao i silovao gluvonemu staricu. 

Majka i sin umrli od gladi i hladnoće. 

Smrzavao se do smrti pored preminule majke. 

Žena i sin umrli od gladi I hladnoće. 

Pripadnik Vojske Srbije izvršio samoubistvo zbog siromaštva i dugova! 

Ubio se jer nije uspeo da se izbori sa bedom. 

Majka ubila četvoro dece, pa pokušala samoubistvo zbog siromaštva.

 Mladić se zbog siromaštva obesio. 

Prvi smo u Evropi po stopi rizika od siromaštva -svaki četvrti (25,5%) je siromašan. Osmi u svetu po Indeksu bede (siromaštva). 5% ljudi u Srbiji je depresivno. Stopa samoubistva u Srbiji je najveća u Evropi. Ubistva. Nasilje. Samoubistva. Beda. Očaj. Bezosećajnost. Okrutnost. Tuga. Čemer. Jad. Onomad napisah, ali moram ponovo da podelim.

Zbog kolumne Ne okrećite glavu

ŽIVOT NA POTVRDU

Pre četiri meseca sam pisala o “lepšoj i humanijoj” Srbiji, koja je dozvolila da vidimo pune čekaonice po policijskim upravama, ljudi koji imaju 71, 87, 93 godine, a u cilju izdavanja novih ličnih karti. Ponovo doživotnih, pretpostavljam. Za koji mesec. Za koji dan. Neko možda dokument neće ni dočekati da podigne. Za onaj svet nikome i ne treba. Valjda?! Tužno da tužnije ne može da bude! 

Pitala sam se tada da li tako izgledaju usluge dostupne svim gradjanima. Brzo i lako. Da li je imalo potrebe takve prizore da vidimo? Da li su naši sugrađana već u 80-im i 90-im morali ovako nešto da dočekaju?

Ovako je prokomentarisala jedna osoba na moju objavu na FB: “To je bila pljacka ljudi od 90 godina. Sramota velika moji baba i deda nisu docekali licnu kartu ,al su platili .Rado,vratili su zahteve .Nove licne karte nisu ni uradjene,a pare vratili nisu.Sta ima veze malo smo pomogli drzavu.”

Ne okrećite glavu!

“Izvinite, imate li da mi date 20 dinara. Toliko mi fali za hleb?”.  “Izvinite, gde se nalazi Dom zdravlja, nisam bila kod doktora 20 godina, a sada moram, danima pljujem krv. Ćerka se udala odavno i nikada se nije javila. Živim sa mužem. Znaš on mi je nepokretan. Nemamo ni knjižicu. Ne znam ni kada smo je imali. Moram dete kod doktora, pa neka me vrate. Ne mogu da umrem ko ker. Kako će onaj moj da ostane sam. Ne može da ustane leba da uzme sam”? “Možete li da mi kažete kome da prijavim da mi preti komšija i gde da idem? Nisam 30 godina dolazio u čaršiju. Ne znam gde se šta nalazi. Deca mi po belom svetu. Nemam koga da pitam, a ovde se sve nekako izmenilo. Da ti kažem stra’ me vata od volikog saobraćaja i ljudi koji tumaraju.”

Borče za ženska prava

Borče za ženska prava, da ti kažem nešto, u poverenju. Obećavši ženama, da ćeš ako pobediš na predstojećim izborima, one biti isto tretirane kao muškarci i da niko neće smeti da ih maltretira, govori o tome kakav si ti i šta si sve spreman da izjaviš! A gde si sada, leba ti, mislim na kojoj poziciji? Vozač GSP? Prodavac na pijaci? Perač ulice? Radnik u Goši? Pa ti mučenom uskraćuju pravo da se boriš za bilo čija prava.... joooj bezobrazluka i licemerstva! I, kako ti ne pade na pamet da smestiš pored sebe na tom skupu o ženama, neku učiteljicu bez posla, neku čistačicu koja pošteno zaradjuje, neku ženu sa sela, kojoj su ruke crne, ogrubela od posla, neku sportistkinju koja nema uslova da trenira pa se snalazi kojekuda, neku penzionerku koja od svoje bede izdržava i decu i unučiće, već smesti nju - cecu nanogicu – primer svega "čestitog i časnog" u ovoj Srbiji.

Spotovi gospodara glume

Znate šta, mene ovi spotovi gospodara glume, bacuje u dobar trip. Lepo što je zaposleno 130.000 duša diljem ove mučene zemlje. Onda Čačak i ceo Moravički okrug neko opasno zeza. Neko nas je potkrao! Gde je naših 4.500 zaposlenih duša? Msm, 29 okruga, pa sam podelila sa 130.000. I, još nešto da se preslišam! Reče li pre neki dan, gospodar glume i vickastih izjava da je godišnji rast BDP-a negde oko 3-4% pa posle njega koji dan gospoja Merkel, a sve stojeći tik do njega, pohvali opet njega (a koga bi) za rast BDP od 1,16%! On niti je munu laktom, niti je povuče za rukav, niti je popreko pogleda! Laže gospoja sve u tim godinama. Sramota!

Dokle nam seže pamćenje?

Koga mrzi da čita....AV i njegov mandat kao ministra za informisanje 1998/9. 

Onda kada nas zasuše bombama. 

Onda kada je izglasan Zakon o informisanju, jedini u istoriji novinarstava poznat po izricanju drakonskih kazni za “neposlušne” medije, a i novinare. 

Onda kada je ubijen novinar Slavko Ćuruvija. 

Onda kada su za vreme bombardovanja ukinute mnogobrojne radio stanice, i skinuto emitovanje inostranih TV kanala. 

Onda kada je bombardovana zgrada RTS-a, jer je od NATO-a proglašena legitimnim ciljem, a neko valjda to nije shvatio za ozbiljno. 

Onda kada je AV izabran i za člana Upravnog odbora Beogradskog Univerziteta i Filozofskog fakulteta BU. 

Alo bre, dovedi brata

Alo bre, dovedi brata pa neka kaže da je trudan i da se sutra poradja. Što da ga ne dovedeš?! Neka cmizdri, baš da ga gledamo! I ti i tvoj brat kome je ukradena, pa falsifikovana lična karta, na vr glave sedite i terate na bljuckanje. 

Stidi se! 

Ajkula je tvoja sterotipna bibliotekarka, a očito tvoja vizija Srbije, ovaj narod koji ti ne valja jer ga ponižavaš, nipodaštavaš, neuvažavaš i jer mu se rugaš. Narod koji teraš u ćošak, jer je neposlušan i bahat, jer možda treba da klekne, a neće! 

Aždaja su tvoji mediji, koji će uništiti još ovo malo što vredi u Srbiji. 

I izvini molim te, napravih grdnu grešku što ovo objavih. I kako bi ti reko: „To je jedna glupost!“. Pih! Bljuc!