“KOM OPANCI, KOM OBOJCI” - ZBOR U MZ TRBUŠANI

I bejaše zbor gradjana u Mesnoj zajednici Trbušani. Da se bira novi Savet Mesne zajednice. Da se ide u promene. 
Jako i napredno. I najjače. Jer mi to možemo i želimo! Hoću reći, dodje 400 duša u ruinaranu salu koju neko još zove Dom kulture. Valjda zbog bine i stajaćeg prostora, a kako drugačije! Možda i zbog toga što se isti izdaje za neka veselja (krštenja, svadbe, babine, dedine) za finu nadoknadu. Kažu ljudi. Ista se daje samo odredjenoj osobi, a kako drugačije, no na ruke, niste valjda pomislili da se baš sve “provlači” kroz račun Mesne zajednice.

Bato, Bato, Bato... Batice

Bato, Bato, Bato... Batice. Koliko se sećam ove naše bogate istorije, a ispraviće me istoričari, Aleksandar Ranković je bio načelnik OZNE, a pri tome i neki član Vrhovnog štaba, sekretar, narodni poslanik. Trt - mrt. Znači, partijski čovek! Njegov zamenik Ćeća te komesar, te mudo – sarma. Znači, partijski čovek! Pa onda dolazi Krcun (UDBA). Komesar, drug visoki član, sekretar i ko bi sve pohvatao te funkcije. Znači, partijski čovek! Pa decenijama potom dodje Bata, partijski čovek, ali eto, koji celu godinu dana nije imao nijednu partijsku funkciju, a drug visoki član je, a sevap je da mu se da nešto, pa makar bilo to i mesto direktora BIA! 

Dan Radosti

Dan Radosti

Ooo, divni Danu radosti. Ooo, Danu ujedinjenja i sjedinjenja svih funkcija u jednu. Ooo, Danu o kome je i u proročanstvu Tarabića pisalo!

“Doći će srećne godine, kada će svi koji ih dočekaju biti svesni da žive u raju. Biće to godina kada će se preživeli setiti kako je cela država slavili Dan mladosti, ali krajem tog istog meseca će biti obeležen i u istoriji zapisan još jedan dan, koga će Serbi prozvati Dan radosti. Blago onom ko dočeka.”

BLAGO NAMA PREŽIVELIMA

Evo dočekujemo i taj dan. Obistinilo se proročanstvo. Euforija i radost. Pripreme za ujedinjenje svih funkcija u jednu. U jednu osobu. U našeg najvoljenijeg vođu.