Sabor trubača ili sabor pevača?

Niste uspeli da dođete u Guču na Sabor trubača, pa se tužni i očajni? 

Očajni ste jer niste videlisrpsku majku ili srpsku snajku,
ili što niste bili u situaciji da jurite po varošici kako biste čulitrubu? Očajni ste jer ne znate šta da radite sa viškom para koje ste odvojali da “skrckate” u Guči? Pa naravno, za propusnice ulaznice, niste valjda ni pomišljali da kupujete neke dragačevske suvenire? Ili ste očajni što niste propratili aktivnosti velike i reklo bi se, jedine pivare na ovim prostorima? Očajni ste što niste bili deo mase od pola miliona posetilaca!? Dakle…

Čekajući kraj ekspozea

On čita ekspoze. On predlaže njih. Jedna tamo od njih nije baš! On ima plan. On će ovo… On će ono… Narod, pretpostavljam da sve konta. Tačno zna kuda idemo i čemu stremimo. Narodu je najbitniji ekpoze na boga ti pitaj, koliko strana. Narodu je najbitnije trenutno ko ga tamo u sali sluša, a ko jok. Narodu je najbitnije oće li to pročitati stojeći, sedeći il ležeći. Ma dajte bre…

Narod ne zna gde udara i što udara. Od dece koja prose ne može da se prođe ulicama, niti da se sedne na klupu u parku. Ne pristaju nikako da im se kupi hleb ili kiflu, hoće paru! Pored kontejnera redovi, ko ulje da se besplatno deli. Ona čeprka po njemu, traži nešto, a čeljade stoji pored i gricka keks. Ne smem ni da pomislim gde ga je našlo.