DOGORELO DO NOKATA (Razgovor sa taxistom)

Corax 

Ko velim, da idem u kafanu sa prijateljima, da ispratimo ovu zlu i naopaku godinu. Da poželimo da očuvamo ovo pameti što imamo.

Ulazim u taxi i započinjem časakanje sa 50-ogodišnim taksistom.

Ja: Kako Ide? Ima lI gužve?

Taxista: Ma baš me briga ima li gužve. Više mi je muka i od gužve i od vožnje. Da mi prodje ovaj mesec i odo, inače bih poludeo ovde. Il bih digao ruku na se ili ne znam šta, majke mi.

Ministar i dužina mu

Ne razbiram ;) od kada su nebitne stvari problem i od kada nebitne stvari i gluposti, traže dodatna pojašnjenja i konferencije? Ili je ministar dr Neŝa isuviše dokon, ili baš i nije nebitno?! Čovek dr Neša i fotografisao nebitno, i merio ulice, merio širine i dužine, i broj'o glave po redovima, i jakne analizirao (jal je perjana, jal je kaput, jal kineska) i korake brojao, sve to množio, delio, u razlomke stavio i podelio sa pi brojem. Eh, ta egzaktna matematika... 

I zašto dr Neša izveštava umesto Barbare? O boże, kakva zbrka.

Koliko je ova karta čika Pero, ups čika Lazo?

Ček. Ček. Ajmo sada polako. Reč po reč. Letos grad Čačak otkupi 4 300 karata za Čarapice. Po ceni od 200 dinži. Dodje mu oko millionče. Rekoše otkupljivači karata, da će kad bude film na velikom platnu karta biti celih 350 din, pa se kao i uštedelo. 

Zanemarićemo da su rekli da su kaparisali karte za sve učenike, jer svih učenika je cirka 13 000, pa znači nije svi, nego pokoji!

Stoni tenis. Toaleti i šah.

Ladno sam pomislila da je reč o toaletima na gradskoj plaži! 

Da. Da. Najbitniji „sadržaj“ na gradskoj plaži na Zapadnoj Moravi zapravo treba da bude jedan pristojan toalet.
Onaj u koji mogu da pristupe osobe u invalidskim kolicima, u kome možete da presvučete bebu. Da se plaća sve to, dabome! 

Svi koji leto provode na Moravi, znaju o čemu pričam. Da li oni koji se kupaju, da li deca koja se igraju na novootvorenim igralištima, da li vežbači i vežbačice, da li gosti, da ne kažem turisti (daleko bilo, samo nam oni fale u vremenu piškenja oko drveća i po rekama) koji ispijaju kaficu i limunadicu, da li oni koji uveče izlaze na svirke, ma svi znaju šta su teške patnje i muke kada se zadese na obalama Morave, a moraju tamo gde i car ide peške! 

A, kada krenu igrači stonog tenisa i šaha, jaooo...Kralj, skočko, skočko. Juhu! Svi ćemo skočko da budemo!

SiVi za botovanje i tetkice iz škole

Početkom 21. i početkom reformi u obrazovanju, dodje japanska delagacija u jednu školu, sa namerom da doniraju sredsta za školu, kako bi se unapredio kvalitet nastave. 

U to vreme je i dva računara kao poklon školi, bilo VAUUUU. 

A oni htela štošta da pokone. I video bim, i platna i bela table. Seli u kancelariju kod direktora i pregovaraju. 

Ulazi pet ženica, obučenih u ljubičaste uniforme. Služe kafu, pomeraju čašu. Japanci gledaju i pitaju ko su te žene. 

I bi Šmeko. I govna u mimohodu.

Konačno osvanu i taj dan da mi Šmeka izglasaju za direktora u preduzeće. Jabogme, direktora u JKP “Moravac” iz Mrčajevaca, ma šta god to preduzeće radilo, ja nikako da ukapiram! 

Ja i Šmekova tetka Radenka, smo godinama grabili rukama i nogama da nam on bude direktor u preduzeće. Jašta nego on, jerbo boljeg i nemaju.

Vredan je to čovek. Taj Šmeko. Sećam se kada je kao kadar Nove Srbije bio predsednik MZ Trbušani. Živeo u jednoj Mesnoj zajednici, čak na drugoj strani grada, a u drugoj predsednikovao. Toliko vredan i predan. I odan. I prodan. 

Sto vraga (ova).

Ima li bilo ko, a da ume da mi objasni šta dr Stovrag reče. 

Ne umem da defnišem pitanje ni kao: Da li je htela reći... Pa neverovatno. Doktor-lekar, budyući subspecijalizant...

Intelektualac, hm. To što je neko akademski gradjaninin, ima zvanja iz struke, apsolutno ne znači da je intelektualac.

 A da i jeste, bar bismo kao odgovor imali koliko tri smislene rečenice. Ovoliko konfuzije na jednom mestu, pa smešno mi. Ili se oni svi dobro zezaju sa ovim narodom. 

Aj, ponovo ću da čitam, šta mi teško 

Milionče za crkvu. Nema se, a može se.

Srpska pravoslavna crkve je od sada jača i naprednija za million evrića. Parica narodnih. Parica, onih iz kasice. 

Nema zeze. Kažu da je zahtev SPC upućen direkt Ančici, a zbog izuzetno teške finansijske situacije i da će novci biti za poreze i doprinose zaposlenih. Pretpostavljam i za penzije vladika pedofila. Pa što sad da im i ne platimo. Šta nam teško.

A, pomislih nekad :) da je ona Uredba Vlade RS o izdavanju doplatne poštanske marke “Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save” koja važi po par meseci, počev od 2005. g. najludja, a najnovija glasi: Član 1. Na poštanske pošiljke u unutrašnjem poštanskom saobraćaju, osim na pošiljke novina i časopisa, plaća se doplatna poštanska marka „Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save” od 16. jula do 30. septembra 2018. godine. 

Marka iz stava 1. ovog člana izdaje se u tiražu od 7.600.000 komada, u apoenu u visini od 10 dinara.” 

Koga ne mrzi, neka računa.

A, pomislih nekad ;) da je najludja vest kada je Vulin prošle godine zaključio ugovor sa Eparhijom Žičkom za 5 kasarni, u vrednosti 475.000 dinara, pa te kasarne dobiše 30 kilograma tamjana, 210 litara liturgijskog vina, 72 kilograma sveća i ostalih artikala za bogusluženje. Po kasarni 4,5 kg tamjana. Mirisnog i oriDŽinale.

Samo nek se puši i nek miriše. 

Vo imja oca. I Aleluja. I sina. I Amin.

Reakcija na tekst: 

Vlada daje Srpskoj pravoslavnoj crkvi milion evra za poreze i doprinose

Vlada Srbije uplatiće iz državnog budžeta milion evra Srpskoj pravoslavnoj crkvi i taj novac biće prosleđen za poreze i doprinose zaposlenih, piše Blic.

Ova odluka je usvojena na sednici Vlade, a novac će se voditi kao dotacija nevladinim organizacijama. U obrazloženju odluke navodi se d se odluka donosi zbog "teške finansijske situacije i nemogućnosti i zmirenja prispelih zakonskih obaveza za penzijsko, invalidsko i zdravstveo osiguranje" zapslenih, kao i pripadajuće poreze Crkve.

"Patrijaršijska upravna kancelarija SPC u Beogradu obratila se dopisom 16. novembra predsedniku Vlade sa zahtevom za odobrenje sredstava u ukupnom iznosu od milion evra, s obzirom na tešku situaciju i nemogućnost izmirenja prispelih zakonskih obaveza za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje za svoje zaposlene, kao i pripadajuće poreze", navedeno je u obrazloženju odluke Vlade.

Novac će biti uplaćn na račun Patrijaršijskog upravnog odbora Srpske pravoslavne rkve u Beogradu. Poslednji put je država izdvojila novac za SPC 6. aprila 2017. godine i to 59,8 miliona dinara za izgradnju Hrama Svete Trojice u Mostaru uništenom tokom rata 1992. godine, kao i pola miliona evra, 62,2 miliona dinara za izgradnju Sabornog hrama Svetog Simeona Mirotočivog u Beranama.

Za svoju osnovnu versku delatnost, crkva je oslobođena poreskih dažbina, ne plaća porez na imovinu i ima pravo na vraćanje PDV-a za robu koja je u funkciji bogosluženja.

Srpska pravoslavna crkva zarađuje, između ostalog, izdavanjem prostorija, prodajom vina, poljoprivrednih proizvoda, kalendara, sveća, raznih suvenira.

Trule kobile i Morava.

Ovaj dugometražni film “Ko to mesecima zagadjuje Zapadnu Moravu” najviše u stvari liči na onu staru dečju igru "trule kobile" :) 
Igrači staju u red, jedan iza drugog, tako što se prvi sagne, tj. podboči kolena rukama, a ostalima okrene zadnjicu. 
Prvi se zove “kobila”. Ostali se zaleću i naskaču i preskaču. Onaj koji padne nakon doskoka je nova “kobila”. Onaj koji preskače može i opaučiti kobilu po guzi. I tako u krug dok se svi ne izredjaju. 

Naftne mrljice. Ribe plutalice i ostala zezanja

Provuku se kroz medije  informacije tipa:

• zagađena Zapadna Morava;
• zagadjena Dičina, Despotovica, Čemernica;
• naftna mrlja u reci... danima, mesecima;
• uginula riba pluta...;
• nesnosan smrad se širi iz reke;
• fekalije plivaju po vodi.

Šta će nama najsavremeniji bioskop kada pojedinci opštu kulturu nemaju?!

Ista slika, isti osećaj gorčine kod onih koji imaju osnovnu kulturu i lepo kućno vaspitanje...

Ni domaći film "Varljivo leto '68", ni nova digitalizovana i remasterizovana verzija ovog kultnog ostvarenja, ni besplatan ulaz, očigledno da ništa nije moglo da oraspoloži naše mlade sugrađane da na kulturan i lep način pogledaju bioskopsku projekciju u čačanskom Domu kulture.

Kokice. Smeće. Kultura.

Mame i tate, vi koji ste poslali decu od 13, 14 i 15 godina dana 20. 9. 2018. da gledaju u Domu kulture u Čačku film „Varljivo leto 68“. Pet komada devojčica i tri komada dečaka. Sve detalje da napišem, jer su mame i tate po fejsbukovima i ostalim instagramima, pa će se možda prepoznati i postideti.

Čačanski učenici i čarapice!

Koliko zapravo ima učenika u Čačku? Zanimljivo pitanjce za vlast! Skroz. Naskroz.

Predfinansiranje filma “Čarape kralja Petra” i kupovina 4300 karata za učenike osnovnih (2500) i srednjih škola (1800), uz blagoslov Vlade grada Čačka, je očit primer diskriminacije iz neznanja! 

Pravda za asfalt. I decu!

Kada govorimo o jednakim uslovima za obrazovanje dece, naravno da mislimo i o jednakim uslovima prilikom odlaska-dolaska u školu, u prvi plan stavljajući bezbednost dece u saobraćaju. 

U Trbušanima je urađen-asfaltiran put od 1,5 km, koji “spaja” tzv. Donje i Gornje Trbušane. Kažu vrednost radova je 21 milion dinara. 

“Urađeno je 350 metara novog trotaora, pre svega zbog bezbednosti učenika koji pohađaju školu”, reče gradonačelnik Čačka. 

Rijaliti dečje igraonice

https://ofyblog.files.wordpress.com/2013/05/deca-igraju-lastis.jpg

Svaki put kada čujem da roditelji vode decu na rodjendanske žurke u nekakve igraonice, million pitanja mi prodje kroz glavu.

Sve te igraonice za žuraje su obično u podrumima iliti suterenskom prostoru.

Sve te igraonice imaju rekvizite i sprave za igranje.

U svim tim igraonicama se služi hrana i piće (sokići).

U svim tim igraonicama rade animatori ili ke.

Istinska zadovoljstva na Kablaru

Zbog čega još Kablar i Ovčarsko-kablarsku klisuru treba da sačuvamo...od ljudi. 

Od onih ljudi koji bacaju smeće gde god požele! Od onih ljudi koji žele motorizovani da izadju do samog vrha Kablara i koje baš briga i za vazduh i za floru i za faunu. Koga je briga za prirodu. 

Za budućnost. Za Planetu. Najbitnija su instant zadovoljstva. Bio na planini. Jer je to cool. Selfirao se. Jer je to cool. Jeo, pio, pevao. Jer je to cool. Bacio smeće u šumicu, jer mi je teško da kesicustavim u džep, a i što da brinem o tome. Nije mi zadovoljstvo! A i cool je, jbt. Neko će briniti, a i da neće, kakve to veze ima sa mnom?! 

Akcija za Kablar!

E pa drugari možemo li ovako. 

Kablar. Smeće koje turisti bacaju po šumama i gorama. Ima li neko zainteresovan da se sutra (nedelja 22.4.) oko 11 ili oko 12 nadjemo na Kablaru, kod odmorišta. A sigurna sam da je bar neko i planirao odlazak do vrha Kablara. Pokupimo smeće koje se nalazi gore. Ponesemo kese za smeće, one crne, od 20, 40, 50, 80 litara, koje će stajati iznad glupave kante za smeće, koja funkciju nema, vidimo to. 

Napišemo (znači treba neki hamer, marker, esker da okačimo), otprilike kao što Milan Bojanovic prokomentarisa “Ako vas ne mrzi da donesete punu flašu od 2 kila, zašto vas mrzi da odnesete praznu od 15 grama?!” Naravno, da ponesemo i pivo i smoki da se osvežimo posle lepo obavljenog posla. I da uživamo! Kablar nas zove. Hajmo, akcija.

Kablar i bahatost!

Odrasla sam na Kablaru. Pela se na vrh Kablara i gledala menadre, kada sam htela i koliko sam htela. Sve prijatelja iz domovine, one velike, i iz celog sveta uvek vodila da vide tu lepotu, da uživaju u nedirnutoj prirodi, da se izležavaju na kablarskom kamenju i hvataju sunce sa pogledom na šta god hoće. 

Da pešače i lepo se preznoje i preporode dok ne vide ono što samo sa Kablara može da se vidi. Da uživaju u letu veličanstvenog sivog sokola, da uživaju u cvetovima biljaka kojih retko gde ima. Da slušaju manastirska zvona. Da slušaju pesmu vetra. Da uživaju u muzici i igrama lišća, oblaka i izlazećeg i zalazećeg Sunca.

Dečja igrališta i toaleti. I Morava!

Lepo je sve što piše u ovom tekstu. Još jedno dečje igralište na obali Zapadne Morave. Pre neki dan i informacija da je srušen zid severne tribine Gradskog stadiona jer se prave, dabome, kafići, restorani. 

Na Moravu dolazimo da se kupamo, da se sunčamo, da se družimo, da sedimo i gledamo reku, da čitamo i kuliramo, a evo i još jedno mesto za decu... 

A, gde je klozet, WC, toalet, zahod u celoj toj priči? Ko pravi mesto za veliku i malu nuždu? Pristojno. Normalno. Kulturno. Za odrasle. Za bebe. Za osobe u invalidskim kolicima. Kuda će sav taj narod kada ga pritera potreba? U Moravu? U šišljak? Da trči kući, pa da se vrati? Kako će roditelji koji dodju sa bebama, da bebi promene pelene, kako će moj komšija u invalidskim kolicima da piški?

Sudija Aca i Kosmajac!

Sudija Aca Vučić: “Kažu da je najinteligentniji i najveći narkodiler u Srbiji. Sad se svi plaše ime da mu izgovore...svi se bre plaše...i svi ćute".

Samo ono sme da kaže. Samo ono ima mUDa. Samo ono ne spava. Samo ono čita razna štiva, pa sve zna! Samo ono radi. Samo ono voli Srbiju. Samo ono zna šta je najbolje za mene, tebe! Samo ono ume da presudi pre presude. Samo ono ne koristi odmor. Samo ono neprestano viri sa malog ekrana TV prijemnika. 

No, niti ima dokaza da je Kosmajac najveći narkodiler, niti da je negde zaćušnuo 7,5 ari zemlje. 

Sad će ono da sazove konferenciju za novinare da kaže kako nema smisla i da se izviče i na novinare i na stado! I tako... 

Drobnjak, Vučić i otvoren prozor!

Otprilike dodje kao: Ja u klin, ti u ploĉu, Iliti -lud zbunjenog! 

Druže Drobnjak, direktore "Puteva Srbije" auto-put Preljina - Požega, veliš da udara preko Caganja i Ovčar Banje?! 

Pa majku mu, ko treba da zna trasu i ko ne sme da lupeta kao otvoren prozor! 

Stidiš li se bar malkice? 

Nije te sramota? 

I zašto narod dovodiš u zabludu? Hm. 

Ma samo se ti Rado svadjaj sama sa sobom. 

Opuštencija. Nije zabranjeno. Aleluja!

Nova Srbija Čačak i elita?

Pa ahahaha. Stvarno smešno. Do suza. 

Nova Srbija iz Čačka da drži nekome vakelu! 

Nova Srbija koja nije učestvovala u glasanju lokalnog čačanskog parlamenta, kada je izmedju ostalog na dnevnom redu bio izbor direktora ustanove “Zračak”. 

Oni pominju kako je ko glasao. 

Oni pominju neku principijelnost i doslednost u vodjenju politike i da ne žele da rasprodaje svoj ugled i “svrstavaju se na jednu ili drugu stranu trenutno posvađanih političkih elita u gradu”.

Kerberi u čačanskoj bolnici

Blog.hr

Čačanska bolnica. Odeljenje za opštu hirurgiju i bolesti dojki. Sestra na prijemnom - žena Kerber (troglava keruša zmijskog repa, čuvarka podzemnog sveta)! 

Postavio je neko da valjda bude tampon zona. Da ona „brani“ doktore od pomahnitalih i bezobraznih i besnih ženetina, koje inače tu dolaze zbog ugradnje silikonskih sisa. Da bi bile lepe i atraktivne. 

A ne dolaze jer ih je muka neka naterala. Jer je neka operisala dojke, pa dolazi na kontrolu. Jer je nekoj dijagnostifikovana promena, pa se leči. Jer neka tek treba da ide pod nož. Jer je nekoj nastao zapaljenski proces pa se svašta cedi. Jer neka žena hoće da prati molbe ministra i redovno se pregleda. 

SMS za pomoć Čačku

Znači, Čačak i mere za podsticanje radjanja :) 

Još 2013. godine ovaj grad je doneo odluku da se roditeljima za prvo dete isplaćuje 10.000. Posle 5 godina iznos za prvu, drugu bebu i tako redom, je isti. U paru. 

Bravo za pospešivanje razvoja i naprednije sve. 

Bar ćutite i ne oglašavajte se. Glupo je! I iritirajuće! I jadno. I bezobrazno! 

Poredjenja radi, Gornji Milanovac za prvu bebu isplaćuje 60.000. 

E pa živeli!

Pivom do kulture. Nacionalna kampanja, jabogme. 

Vuk i Nadežda. 

Znaĉi, kupujmo i žderimo pivo da bismo renovirali Narodni muzej u Beogradu. 

A kako drugaĉije! Srbija brale ;)

Konkurs za direktora

Zašto se bre muĉe neke komisije, pravnici da uopšte raspisuju konkurse za direktore na preduzeće! Pa ih vraćaju na doradu. 

Pa dok ih objave i plate objavu. Pa ne odgovora ishod, pa vraćaj od početka. Pa stalna nervoza! 

Zašto jednostavno ne napišu neki tekst il pesmicu, zalepe sliku poželjne osobe i pod nazivom “Konkurs isključivo za nju/-njega” objave na društvenim mrežama. 

Toliko lako. Jednostavno. Očas posla. Bez stresova i kojekakvih zasedanja. 

Eto. 

Može tako i za sistematizacije radnih mesta. Šta je teško. 

Olakšajte koliko god možete. Živeli.

Deca su ukras sveta

Aj neko da mi objasni. Stavku po stavku. Vrtić u Čačku sada skuplji za 1600 dinara po detetu. 

Gradonačelnik ovo objašnjava rečima „do povećanja cene boravka dece u čačanskim obdaništima došlo je zbog porasta plata zaposlenih od 10 procenata.”

- Zar vaspitačima/-cama i ostalima nije uzeto 10% od plate pre par godina? Znači nema porasta plata, vraća se uzeto. Kontam ovako – uzmem od nekoga koliko mi treba love, mislim otmem, pa vratim kad hoću i onda mogu da kažem da sam tu osobu još i častila i da mi je dužnik veliki! Simpatično!

Uvek se može, samo kada se hoće!

Pre mesec dana sam postavila objavu o izgledu šalter stakla okićenog papirima, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, filijala u Čačku tzv. „socijalno kod dilera“. Od gomile papira niti su radnici videli gradjane (stranke), niti su stranke mogle bilo šta da vide i da se snadju. Sugestiju/komentar sam napisala tada i ostavila u “Kutiju utisaka”. 

Zapevaj. Zaigraj! I za pojas zadeni!

Pravda za septičke jame. Podrška za velike investicije. Pa da. Najveće dostignuće u 21. veku je napraviti septičku jamu, hoću reči staru renovirati. Ih što lepo zvuči. Može i neki mural. Atraktivan. Što da ne. I naravno, svečano je nakon toga otvoriti. Sve sa balonima, govorima, vrpcom. 

Bez ulaska u objekat. Mislim. Baš...

Možda biti u trendu, pa izvršiti digitalizaciju septičkih jama. Pa na klik sve. Umrežiti ceo Leskovac, zašto štedeti! I aplikaciju napraviti, može da se zove “Naša rupa, za vaša i naša sra.a”. 

Bejaše reč

Jedna od mnogih tužnih priča o našim selima. O odumiranju. O nebrizi država tj. neprepoznavanju potreba i prioriteta. O nepravičnosti.

A puna usta sela i podsticajnih mera.