Piramidalni sistem uvlačenja

Pamet, bre u glavu! Svoju pamet, bre, u glavu, pa kakva god da je ta glava: ćelava, velika, mala, kockasta, ofarbana, sa loknama ili tatuima. 

Vratite pamet tamo gde joj je mesto i koristite je, i ne dozvolite da vam je uguravaju i serviraju moćnici i mediji.

Ne dozvolite da vam u te glave na silu uturaju drugačije pameti, koje ne umeju da rasuđuju, koje ne umeju da odlučuju, koje ne umeju da razlikuju crno od belog, koje čekaju tuđe komande i koje funkcionišu po principu uvlačenja, podvlačenja, poluvlačenja, podvirivanja i zavirivanja u neke tamo stvari.

Master Toma, čuvar čačanske kapije

Čujte i počujte građani Srbije: u Čačku se snima nedovršena Nušićeva komedija “Vlast”. U toku je audicija za režisera i scenaristu; za muziku; za kršne statiste; za seoskog paroha; za glumce u komediji: za lik Toze koji postaje vlast; za Miloja (Tozinog tasta) koji je srećan jer mu je zet postao ministar; za lik Arse, nekašnjeg predstavnika vlasti, ali i dalje zainteresovanog za ličnu dobit; za lik Dragoslava ljubomorka i proračunatog čoveka.

Prvi, drugi i treći Srbi

Čudnog li naroda u Srbiji, koji sebe doživljava kao nebeski narod, a nebo mu iz godine u godinu sve manje i dalje! Čudnog li naroda u Srbiji koji sebe vidi kao ukleti narod, na kojeg je bačena strašna kletva izdaje (ona još od Vuka Brankovića), a na svakom ćošku je spreman i sopstvenu senku da izda i proda. Čudnog li naroda u Srbiji koji se odvajkada međusobno delio na pola: na njih i na nas.

Kafanske pevačice i ostali ekperti

Neću više da gledam TV. Neću više da čitam novine. Neću više da slušam nikakve vesti iz zemlje, regiona i sveta, čak ni savete Nade Macure o dobroj knjizi! Neću više da budem informisana i obaveštena. Neću više da budem pismena. Odričem se svega i čekam da me neko pozove u bilo koji rijaliti, po mogućstvu VIP.

Ministar za auto-put, kraduckanje i verska pitanja

Fascinantno je koliko pojedinci maliciozno koriste ono što im je narod poverio: man-Dat. Facinantno je koliko se pojedinci ne stide svojih postupaka, već smatraju da su zaslužili još i više. Fascinantno je koliko pojedinci sebe upoređuju sa najvećim srpskim vladarima, tvrdeći da su još i veći!

A, najfascinantnije je što su ti pojedinci ministri i to ministri u svim vladama, bilo za kapitalne investicije, bilo za građevinu i urbanizam, a u nekoj sledećoj možda i za jezik, kulturu ili veroispovest.

Životni politički projekat

 

ŽIVOTNI POLITIČKI PROJEKAT

Jel’da, da vas nervira ili vam se diže kosa na glavi (ko je još ima), il’ vam zaigra želudac, kada nosioci naših sudbina, kažu onako sočno, projekat?! Je’l da, da vas nervira kada čujete od nosilaca naših sudbina, da ne bi nikako pristali, ali „oni tamo“ to traže! Je’l da vas po malo nervira, što uporno umemo da tvrdimo da nas politika uopšte ne interesuje i da samo želimo da živimo svoje male životiće?

Nema(n) emancipacije

Koliko puta ste samo čuli da žena kaže: Ja sam žena. Ja sam ugrožena. Moj položaj u odnosu na muškarce u društvu…? Bla, bla, bla truć! A koliko puta ste čuli da bilo koji muškarac kaže: Ja sam muškarac. Ja sam ugrožen. Moj položaj u odnosu na žene…? Prva pitanja čujete svakodnevno i svakodnevno žene ulaze u objašnjenja i davanje odgovora. Drugo pitanje nikada niste čuli i nećete čuti, jer smo valjda svi svesni šta jesmo. Kada vidimo ženu (mislim na pol) jasno nam je šta vidimo, te niko ne mora to posebno i da konstatuje.

On je otišao po cigareta. I još ga nema.

Kada je bila godišnjica smrti Milana Mladenovića – nisam se oglasili. Ne samo zbog kontraverzi vezanih za gromadu srpske rok muzike i jednog od najvećih modernih pesnika koje smo imali, nego i zbog činjenice da su o njemu – svi pisali. 

Ali, negde ispotiha, prolazi godišnjica smrti još jednog sjajnog muzičara i pesnika. Čoveka koji je živeo i ugasio se u gradu kraj Zapadne Morave. Njemu posvećujem ove redove.

Orvelova Srbija

Srbi su narod koji je do tančina razvio i unapredio metod preživljavanja, pa u sledećoj Vladi možemo da očekujemo i zvaničan resor za preživljavanje - Ministarstvo optimizma, koje je za sada podjednako zastupljeno u svim ministarstvima.

Jesen dodje, ja se ne udadoh

Da li su ikada u životu na silu hteli da vas udaju ili žene ili su to možda i radili bez vašeg znanja?! Da li ste u takvim situacijama glumili čistog kretena ili ste se ponašali kao da ste pali sa kruške?! Ja jesam sve to, i to u nekoliko navrata.

Uvek sam se pitala zašto svi više od mene brinu da li ću i kada stati na ludi kamen iliti kada ću stupiti u brak? Verovatno zato jer jedino stupanjem u brak dokazujemo da društvo i država ima koristi od nas (naravno, samo u slučaju da imamo što više dece), a samim tim kroz njihovo odrastanje, obrazovanje, zaposlenje, svako vajdi po malo. 

Ko je sahranio Sabor Trubača

Kad se spomene Guča – svako ima svoj odgovor. Od obožavanja, preko očajanja, do odricanja: volim Sabor ali nikad nisam išao; idem svake godine; Guča!? Fuj; Sabor!? Ma uvalili mi da vodim neke strance tamo…

Ne znam da li mogu da zamislim oduševljenje onih (naročito stranaca), koji su se spremali da po prvi put odu u Guču.

More Aco, ne ruši hrastove!

Decenija života mi je prošla kako slušam o auto-putu i Koridoru 11. Sanjam ih. Kada zatvorim oči, trake auto-puta mi se pojavljuju i smeše. Ne umem da vodim razgovor, a da ne pomenem Koridor 11. Toliko ih pominjem, da mi se u trenutku učinilo da je napravljen, da je sve u najboljem redu i da na kraj Srbije stižem za nepuna tri sata.

Živele kockarnice!

Poštovana gospodo,

Vi koji odlučujete o životima mladih! Vi koji im diktirate šta i kako treba da rade! Vi koji im otvarate nova radna mesta! Vi koji ih podržavate kada se sa diplomama vrate u ovaj Grad! Vi koji ih uvažavate i izlazite u susret samo ako su politički odgovarajući! Vi koji hoćete da uništite park i vi koji hoćete da ograničite ustavno zagarantovano pravo na slobodno kretanje!

Sve mi boje dobro stoje!

Gde je zapisano da žena mora da ima dugu kosu, noge do vrata, grudi broj tri il` četiri, i guzu kao Dženifer Lopez? Gde je to zapisano da samo žena koja nosi Šanel kostime i cipele od 12 santima štikle, ima prednost svuda? Gde je to zapisano da žena uvek mora da bude u fulu našminkana i da torbicu obavezno uklapa sa obućom, a kaiš da i ne pominjem? Gde je to zapisano da žene ne sme da pije pivo iz limenke i opsuje kada je neko u saobraćaju iznervira?

Tišina tamo, piskarala!

Kakav problem imaju novinari, dopisnici i urednici svega i svačega kada su u pitanju naše javne, poznate istorijske ličnosti? U čemu je njihov problem kada je u pitanju srpska diva Jelena Karleuša, koja je deceniju unazad postala kulturni fenomen i koja menja poglede na svet ove nacije? U čemu je njihov problem u vezi sa ministrom prosvete, koji volontira (radi za džabe) u rođenom Ministarstvu? U čemu je njihov problem kada je u pitanju ministar Mrkonjić, jedino ako nisu ljubomorni što je u tim svojim godinama maznuo mlađu i poznatu ribetinu? U čemu je njihov problem kada je u pitanju ministarka zdravlja, koja deluje tako nevino i čedno, pa da nije kojekavih tekstova ni u snu niko sanj’o ne bi takve gadosti i podlosti?

Čemu farbanje kad nije Uskrs!

Ko koga farba u ovoj državi, kada je Uskrs odavno prošao?! Ko koga folira i kome zamazuju oči?

Posvađali se veliki gradonačelnik (beogradski) i veliki vlasnik medija (pinkovski). Dojučerašnji prijatelji i ortaci, a sada najveći neprijatelji. Ministar prosvetni Obradović priznaje da pojma nema o kakvim testovima se radi, jer je u to vreme bio na radnom zadatku u firmi u kojoj prima platu. Jelena Karleuša na misiji spasavanja poseljačene Srbije! Neposlušne i nepoznate manekenke preko noći postaju zvezde! Funkcioneri ponovo odredili datum smaka sveta! E, stvaro bre...

Daje se na znanje: tugovanje zabranjeno!

Daje se na znanje! Hitnom uredbom, od danas u Srbiji, ograničeno je vreme trajanja duševnog bola. Nema više da vas duša boli nekol`ko godina, ili ceo život, iju, ne daj Bože! Sve što imate odbolujte za tri godine, a ko ’oće neka kuka po kućama i grobljima, slučajno da ga niko iz vlasti i sudstva ne čuje, još će kaznu da plati.

Prestani da kukaš, Srbijo! | Kolumnista

Ko, koga i iz kog razloga više obmanjuje u ovoj državi, koja vrca od hipokrizije? Sve puca od raznoraznog nasilja, u korupciju smo ogrezli do kolena, iza lažnih osmeha stoji govor mržnje, iza vesti koje gledamo i čujemo, čuče laži… Iza poruka i akcija u cilju suzbijanja nasilja, stoje šarene laže, a iza onih koji prvi treba da priskoče u pomoć žrtvama nasilja – stoje neinformisani, neupućeni, nasilni i sebični.

Ona i on(a)

Frapirali ste se ili ste pomislili da od NJE sve možete da očekujete. Možda ste pomislili da zato gradi karijeru i nikada je niko sa momkom nije video. A šta ima loše i da ima devojku?! Hoćete li da je osudite, razapnete na Trgu slobode, nabijete na kolac na sred buvljaka ili je postaviti na stub srama da svako može da je zapljune, opljune, izgasi na njoj pikavac, a ne bi bilo loše i da je žigošete?!

Nemoj danas, crveno je slovo! | Kolumnista

Vešti su bili naši preci! Imali su svoj valja se-ne valja se kalendar! Po njemu se znalo hvata li se za motiku ili ne! Pere li se ili se preskače! Ide li se na pute ili ne ide!

Eto, od vajkada se zna da se ne valja na Mladinu saditi ništa i brljati po zemlji! A Mladina dođe jednom mesečno! Svakog četvrtka do Spasovdana nikako ne kopati zemlju i ne pobadati cveće! Na Veliki Petak se ne valja raditi!

Dojke na čekanju | Kolumnista

Naslovne strane novina… Udarne vesti na manje i više gledanim televizijskim stanicama… Flajeri po čekaonicama, čak i kod zubara… Ogromni plakati i još veći bilbordi sa još većim slovima: SPREČIMO RAK DOJKE! RAK DOJKE JE IZLEČIV AKO SE NA VREME OTKRIJE! Preporučujemo svima, koji imaju po dva, tri, pet komada dojki, da bar jednom godišnje izvrše pregled i ultra zvuk.

VELIKI BRAT TE POSMATRA

Televizija, radio, štampa, ultralake industrije. Producenti rijalitija, su oslobođeni velikog posla stvaranja celokupnog scenarija. Postavljaju „kostur“ i daju vodilje, koje dobijaju pun oblik tek i jedino, uz pomoć učesnika i publike, da ne kažem nemih posmatrača.

"PROIZVODI TRT-ŠOU KULTURE"

„Vladati znači sedeti, a ne opsedati. Vlada se mozgom i zadnjicom, a ne pesnicom. Tako je, na primer, uvedena obavezna potrošnja“, reče Haksli. Da li je Haksli ovom antiutopijom, zapravo nagovestio latentnu moć medija koji su aposlutno zagospodarili umovima Srbije od početka 90-ih godina prošlog veka?!

PRIČA O PRIČI

„Ovaj Čačak je mrtav grad“, „Ovaj Čačak ne nudi ništa“ „U Čačku se sve svelo na tri slova S – svadbe, sahrane, slave“... U Čačku ovo, u Čačku ono. Da li se u proteklom periodu čulo nečega više, od ovakvih komentara.

Kulturni centar „Lift“, grupa „Identitet“, časopis „Tramvaj“... organizacije, udruženja koje su nastale i bivstvuju zarad boljeg života mladih, zarad toga da im pruže nešto, što u ovom gradu nema, a trebalo bi. Pozivaju na tribine, traže sugestije, ideje, podršku... Nema je nešto puno, svodi se na iste osobe, i stalno iste osobe.

A onda se organizuje Priča. Konačno! Pomisliše mnogi. Prava stvar! Nek se nešto dešava i u Čačku!

NEKA DRKUCI IMAJU, A KO NEMA NEKA IDE U KOKANJARE!

Palo je to neviđeno čudo koje neko nazva sneg. Zamislite stego i izvesni mraz, veli narod, ne pamti da je ikada stezo u zimu... jer valjda tu radnju obavlja leti?!

MLADI U GVOZDENOM KAVEZU VLASTI

Mi smo građa od koje se prave Snovi,

i naš mali život nam je snom zaokružen.“

Vilijem Šekspir