DOGORELO DO NOKATA (Razgovor sa taxistom)

Corax 

Ko velim, da idem u kafanu sa prijateljima, da ispratimo ovu zlu i naopaku godinu. Da poželimo da očuvamo ovo pameti što imamo.

Ulazim u taxi i započinjem časakanje sa 50-ogodišnim taksistom.

Ja: Kako Ide? Ima lI gužve?

Taxista: Ma baš me briga ima li gužve. Više mi je muka i od gužve i od vožnje. Da mi prodje ovaj mesec i odo, inače bih poludeo ovde. Il bih digao ruku na se ili ne znam šta, majke mi.

Ministar i dužina mu

Ne razbiram ;) od kada su nebitne stvari problem i od kada nebitne stvari i gluposti, traže dodatna pojašnjenja i konferencije? Ili je ministar dr Neŝa isuviše dokon, ili baš i nije nebitno?! Čovek dr Neša i fotografisao nebitno, i merio ulice, merio širine i dužine, i broj'o glave po redovima, i jakne analizirao (jal je perjana, jal je kaput, jal kineska) i korake brojao, sve to množio, delio, u razlomke stavio i podelio sa pi brojem. Eh, ta egzaktna matematika... 

I zašto dr Neša izveštava umesto Barbare? O boże, kakva zbrka.

Koliko je ova karta čika Pero, ups čika Lazo?

Ček. Ček. Ajmo sada polako. Reč po reč. Letos grad Čačak otkupi 4 300 karata za Čarapice. Po ceni od 200 dinži. Dodje mu oko millionče. Rekoše otkupljivači karata, da će kad bude film na velikom platnu karta biti celih 350 din, pa se kao i uštedelo. 

Zanemarićemo da su rekli da su kaparisali karte za sve učenike, jer svih učenika je cirka 13 000, pa znači nije svi, nego pokoji!

Stoni tenis. Toaleti i šah.

Ladno sam pomislila da je reč o toaletima na gradskoj plaži! 

Da. Da. Najbitniji „sadržaj“ na gradskoj plaži na Zapadnoj Moravi zapravo treba da bude jedan pristojan toalet.
Onaj u koji mogu da pristupe osobe u invalidskim kolicima, u kome možete da presvučete bebu. Da se plaća sve to, dabome! 

Svi koji leto provode na Moravi, znaju o čemu pričam. Da li oni koji se kupaju, da li deca koja se igraju na novootvorenim igralištima, da li vežbači i vežbačice, da li gosti, da ne kažem turisti (daleko bilo, samo nam oni fale u vremenu piškenja oko drveća i po rekama) koji ispijaju kaficu i limunadicu, da li oni koji uveče izlaze na svirke, ma svi znaju šta su teške patnje i muke kada se zadese na obalama Morave, a moraju tamo gde i car ide peške! 

A, kada krenu igrači stonog tenisa i šaha, jaooo...Kralj, skočko, skočko. Juhu! Svi ćemo skočko da budemo!

SiVi za botovanje i tetkice iz škole

Početkom 21. i početkom reformi u obrazovanju, dodje japanska delagacija u jednu školu, sa namerom da doniraju sredsta za školu, kako bi se unapredio kvalitet nastave. 

U to vreme je i dva računara kao poklon školi, bilo VAUUUU. 

A oni htela štošta da pokone. I video bim, i platna i bela table. Seli u kancelariju kod direktora i pregovaraju. 

Ulazi pet ženica, obučenih u ljubičaste uniforme. Služe kafu, pomeraju čašu. Japanci gledaju i pitaju ko su te žene.