 |
| Foto: kurir.rs |
Dragi moj tata,
Pišem ti pismo, jer snage nemam u oči da ti saopštim koliko sam ljuta na tebe, koliko mislim da si običan neradnik, zgubidan, ma najobičnija gologuzija. Želim da te pitam gde ti, i u čemu ceo život prođe?!
1. Prvo ti zameram što nikada ništa sa komunistima nisi imao, pa samim tim ni ja nikada nisam mogla biti sekretar istih, a potom se prebacivati i ubacivati u odgovarajuće političke opcije, a neprestano se hvaliti da smo po rođenju ravnogorci i večiti opozicionari. Pa čak i da sam deceniju deo vlasti, mogla sam neprestano istu pljuvati i ukazivati na sve što nije urađeno, al nije mi se dalo.
