KADA RODITELJI POŠALJU DECU U VRTIĆ I ŠKOLU, A ONA GLE ČUDA, BUDU UČESNICI POLITIČKE KAMPANJE SNS-A I GRADONAČELNIKA.
среда, 30. март 2022.
DECA U POLITIČKOJ KAMPANJI!
петак, 25. март 2022.
MRSOMUDI. Matić-Todorović.
Sve mi miriše da će sa Kablarom biti ista situacija kao sa onom kafanom na Kopaoniku, koja je napravljena bez ikakvih dozvola i rešenja. U moru afera i ludila, ništa me ne čudi.
субота, 19. март 2022.
Sokole moj!
Evo Čačani, Kraljevčani, Požežani-narode drugog reda, veliki dan za "naš" voz, onaj koji nam maznu preCednik, te mu nadenu ime Soko, te ga danas dočeka 10 000 duša u Novom Sadu!
петак, 18. март 2022.
Ko je gradjanin, ko ljud :), a ko turista?!
Pošto se ne razumem baš u ugovore i projekte kao gosn Milun i gospoja Matić, živa nisam da saznam da li je logično da se potpiše ugovor na 80 miliona dinara, a da se ne zna tačno za šta se on potpisuje?!
четвртак, 17. март 2022.
Nego, zna li se šta? Sloboda Čačak
Nego, zna li se šta, šta li utvrdiše zavisne i nezavisne komisije i
уторак, 15. март 2022.
КАДА СЕ ОТАЦ ВРАТИО ИЗ РАТА… – „СЕЋАЊЕ И ДОЖИВЉАЈИ ДРАГОЉУБА Р. КАРАНЦА“ (3. ДЕО)
Драгољуб Р. Каранац
Хроника коју је годинама читким рукописом записивао Врнчанац Драгољуб Каранац (1907 – 1986.), може и данас послужити, не само као документ једног времена, већ и као пример лепе мемоарске прозе. На више од 100 писаних страна овај кабларски сељак описао је већи део 20. века – обичне људе, какав је и сам био, њихове обичаје, историјске догађаје који су преламали њихове животе, ма колико да су од њих били удаљени, па и у поимању далеки, њихова настојања да се после тих великих ломова живот стави у старо „корито“, да се учини лакшим и лепшим… И у овом броју нашег недељника доносимо део рукописа „Сећања и доживљаја Драгољуба Р. Каранца“, о повратку његовог оца Ратомира из Првог светског рата и животу у мирнодопском периоду до новог рата.
понедељак, 7. март 2022.
РАТНЕ, НЕРОДНЕ И ГЛАДНЕ ГОДИНЕ - „СЕЋАЊЕ И ДОЖИВЉАЈИ ДРАГОЉУБА Р. КАРАНЦА“ 2. deo
Хроника коју је годинама читким рукописом записивао Врнчанац Драгољуб Каранац (1907 – 1986.), о коме је „Чачански глас“ писао у прошлом броју, може и данас послужити, не само као документ једног времена, већ и као пример лепе мемоарске прозе.