O buđelarima, šlajpicima i zdravim novčanicima

Reče Jedan Čovek pre neki dan  da je „novčanik Srbije danas zdraviji nego pre godinu dana“. Nema dileme, jes’ tako. Ko je kupio, iliti dobio novčanik prošle godine, verujem da je očuvan k’o suza. Mož’ izuzetno dobro da se proda na internetu kao polovan, a nekorišćen.

Zemlja fariseja

Odakle početi i kako napisati tužnu i istinitu priču jedne žene, koja je pri tome sudbina mnogih žena u Srbiji? Priču o nebrizi države. Priču o patnji i bolu. Priču o muževima (ili je bolje reći „muževima“) – prevarantima i bednicima.

Ovo je jedna takva priča.

Dahtanje

Najprisutniji oblik uznemiravanja u Srba je dahtanje. Ono kereće i manijakalano. Dahtanje od koga vas podilazi jeza. Dahtanje koja vas tera da nekom zavalite šamar ili ćušku. Dahtanje koje vam podiže i one izdepilirane dlake. Dahtanje od koga vam se želudac okreće, a creva istog trenutka vezuju u osmicu.

Ova vrsta uznemiravanja je prisutna gde god da krenete. Po svim baždarenim i nebaždarenim uređajima je najprisutnije na svakom postojećem šalteru. U banci. U pošti. U elektrodistribuciji. U policijskoj stanici. Na glasanju. Kod lekara.

U projekat te ljubim

Pošizeli svi u Srbiji. Nastavnici, trgovci, razni timovi, otpravnici vozova, kvazi novinari, sportski klubovi, autobusdžije i kafedžije. Nije šizenije zbog štrajkova, nezadovoljstva ili poplava. Cela Srbija je s početka proleća luda od pisanja projekata. Šta god to značilo. Šta god mislili da znači. Svi se bacili na pos’o. Život je u pitanju. Popunjavaju papirčine, filuju cifre, traže ko ima pečat, traže ko ima reference, traže ko ume da kuca i da mejlom pošalje na vreme. Samo da se ne odocni i da se ne pređe tačno određen broj reči!