Konkurs za direktora

Zašto se bre muĉe neke komisije, pravnici da uopšte raspisuju konkurse za direktore na preduzeće! Pa ih vraćaju na doradu. 

Pa dok ih objave i plate objavu. Pa ne odgovora ishod, pa vraćaj od početka. Pa stalna nervoza! 

Zašto jednostavno ne napišu neki tekst il pesmicu, zalepe sliku poželjne osobe i pod nazivom “Konkurs isključivo za nju/-njega” objave na društvenim mrežama. 

Toliko lako. Jednostavno. Očas posla. Bez stresova i kojekakvih zasedanja. 

Eto. 

Može tako i za sistematizacije radnih mesta. Šta je teško. 

Olakšajte koliko god možete. Živeli.

Deca su ukras sveta

Aj neko da mi objasni. Stavku po stavku. Vrtić u Čačku sada skuplji za 1600 dinara po detetu. 

Gradonačelnik ovo objašnjava rečima „do povećanja cene boravka dece u čačanskim obdaništima došlo je zbog porasta plata zaposlenih od 10 procenata.”

- Zar vaspitačima/-cama i ostalima nije uzeto 10% od plate pre par godina? Znači nema porasta plata, vraća se uzeto. Kontam ovako – uzmem od nekoga koliko mi treba love, mislim otmem, pa vratim kad hoću i onda mogu da kažem da sam tu osobu još i častila i da mi je dužnik veliki! Simpatično!

Uvek se može, samo kada se hoće!

Pre mesec dana sam postavila objavu o izgledu šalter stakla okićenog papirima, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, filijala u Čačku tzv. „socijalno kod dilera“. Od gomile papira niti su radnici videli gradjane (stranke), niti su stranke mogle bilo šta da vide i da se snadju. Sugestiju/komentar sam napisala tada i ostavila u “Kutiju utisaka”.