Čestitam Čačani i na mnogaja ljeta!

Veliki dan za naš Čačak. Najveći! Dan Grada! Nušić nam je ponovo priredio čudo neviđeno! Od svega po malo iz svog repertoara. Po prvi put viđen miks komedije, drame, a ponajviše tragedije. I sve u nepuna dva čina. Bez pauze. Bez mnogobrojne publike, ali velikog oduševljenja glumačke postave. Ponosni, sigurni, ubedljivi i reklo bi se srećni, i sve uz veseli dečiji film kojim je publika trebalo da se zabavi u opštoj modi zatupljivanja i zaglupljivanja.

Crni petak i Crni Đorđe

E moji Srbi, Srbi li smo? Srbi li smo, samo zato što živimo na teritoriji Srbije? Srbi li smo, samo zato što nas je neko tako nazvao, možda slučajno? Srbi li smo, samo zato što slavimo slavu, makar ona bila proslavljena u kafani, uz lumperajku? Srbi li smo, samo zato što još uvek možemo da se pozovemo na Novaka Đokovića? Srbi li smo, samo zato što nam je lepo da se kuražimo kojekakvim mitovima da smo „nebeski narod“? Srbi li smo, što slavimo Halloween, Black Friday i svakakav Shit?!

Prcomanija

Dobro došli u zemlju Prcomaniju. Ne znam kako ste uspeli da je nađete, kada je golim okom postala nevidljiva na svim mapama, ali drago nam je što ste tu. Molimo vas da se lepo smestite, iako nam godinama nije mnogo toga cvetalo, iako se broj stanovnika smanjuje, bar su se stanovi gradili na svakoj livadi.

Molimo vas, pod obavezno, da se ne svađate sa ljudima koji su već ispred kontejnera zauzeli mesto u redu, ipak imajte na umu da smo mi domaći, te imamo i sve prednosti!

Svi u zatvor!

E, dokon pop i jariće krsti! Sjajne su ove naše narodne izreke. Narod nekada nije umeo, niti znao, da razne pojave – naročito društvene – objasni jezikom nauke. Nije postojalo hiljade „raznooblasnih“ analitičara, onih koji se uvlače, a i onih koji pokušavaju da se izvlače, onih sa diplomama i onih bez diploma. Analizirali su sami i zaključivali – i to sve u jednoj rečenici!

I? KO JE MLATIŠUMA?!

Foto:  kurir.rs

Dragi moj tata,

Pišem ti pismo, jer snage nemam u oči da ti saopštim koliko sam ljuta na tebe, koliko mislim da si običan neradnik, zgubidan, ma najobičnija gologuzija. Želim da te pitam gde ti, i u čemu ceo život prođe?!

1. Prvo ti zameram što nikada ništa sa komunistima nisi imao, pa samim tim ni ja nikada nisam mogla biti sekretar istih, a potom se prebacivati i ubacivati u odgovarajuće političke opcije, a neprestano se hvaliti da smo po rođenju ravnogorci i večiti opozicionari. Pa čak i da sam deceniju deo vlasti, mogla sam neprestano istu pljuvati i ukazivati na sve što nije urađeno, al nije mi se dalo.

Svi smo "Viđeni za Ivanjicu“

“Lakše je biti ministar no berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti da koga ne poseče, a ministar niti mora znati brijati niti mora paziti hoće li koga poseći, jer, i ako poseče, nije kriv.” (Branislav Nušić)

Podsmevači i lažnjaci

Pritegla muka, jel da? Čujem vas, mada i sebe čujem češće neg’ što želim, kako pomislim: „Jebi ga, biće bolje, jer gore nema. Dotakli smo dno, ispod dna valjda nema ništa?!“ Ne valja nam niko i ništa. Mada, fakat jeste tako. Ne valja kako okreneš! Ne valjaju oni nama, mi ne valjamo ni njima, ni sami sebi. Ma, opšti rat u mislima!

Samo jedan upravni odbor, molim vas!

Razmišljam, kao i gomila nebitnih Srba, šta dodatno da radim kada se glavnoodgovorni dogovore koliko je „humano“ uzeti para od onih jadnih penzionera, a koliko od ostalih (nas) radno sposobnih, da bismo zajedničkim snagama spasili ovo malo države što nam je ostalo. Razmišljam da li da budem član nekog upravnog odbora. Hm, razmišljam. Bih ja vrlo rado, ali se nećkam!

Godišnji odmor – kako to gordo zvuči!

Godišnji odmor je najlepša stvar koja može da vam se dogodi u godini. I zbog nje(ga) sve vreme rintate, jer znate da vas on čeka iza ćoška. Čak i pre odlaska na isti, mesec dana idete na posao i samo ga odrađujete, jer treba da smisliti gde ćete tačno poći: ili „kod nas“ u Crnu Goru ili u Grčku, a možda i Tursku. Eventualno, ukoliko imate rezervaciju još uvek smišljate da li ćete „uzeti“ avion ili zapucati autom. Prebirate po glavi šta vam treba od stvari i koliko je dovoljno da ponesete love za bezopterećeno uživanje, a da vam pri tome ostane dobra svota za septembar, jer jebi ga, klinci baš tad moraju da pođu u kojekakve razrede. I sve se to odavno dešava, negde tamo daleko od ove zemlje.

Mrsomudi i mečke

Znate li šta su mrsomudi?! Odmah ste pomislili da su to neki sumaniti likovi ili mazohisti koji sami sebi uvrću muda, radi zabave, radi „centra pažnje“ ili ulaska u kojekave knjige rekorda. Mislite možda i da su to oni tipovi što iz neznanog razloga, vrlo često umeju da odigraju partiju bilijara u džepovima pantalona, da ne kažem u gaćama. I to onako, u društvu, na sastanku, u bioskopu, na konferenciji… pa imate utisak da će zamrsite kuglice i sve strepite da se ne počupaju, dok ne ubace pravu kuglicu u pravu rupu.

Starleta da budem, život da me vidi!

Žena poznatog fudbalera otvorila klub. Buduća supruga mladog pevača osnovala školu mode. Verenica tamo nekog košarkaša otkrila preko noći pevački talenat i snimila album i spot. Supruga predsednika kupila ’aljinu od par ’iljada evra. Nova devojka velikog biznismena pazarila najskuplja kola. Pa dobro bre, gde meni prođe život? Kako meni ne zapade ni jedan vrli frajer pa da i ja ostvarim svoje snove?!

Falsifikat za prosvetljenje

Koliki su želuci Srba? Kako uspevaju da vare sve, od lešina i crkotina, do laži i prevara? Od kog materijala su napravljeni ti organi i imaju li vek trajanja?

Koji lek pomaže u slučaju nemogućnosti varenja ili naglog oticanja? Koji su stručnjaci specijalizovani za lečenje takve vrste želuca, jedinstvenom u svetu? Postoje li neki eliksiri koji će preventivno delovati da ne dolazi do nadimanja i pucanja?

Svim majkama Srbije

Rađajte decu, jer su deca budućnost države. Rađajte decu, jer ćemo kao narod da izumremo. Rađajte decu, jer će nastavnici da ostanu bez posla. Rađajte decu, jer ćemo zatvarati vrtiće. Rađajte decu jer neće imati ko da obrađuje njive. Rađajte decu, jer neko treba i njima da vlada.

Sve nešto godinama mislim o ovome. Mislim kako da dam doprinos državi, mislim kako da pomognem svima koji samo od dece zavise. Mislim na te neuzorane njive. Mislim na staračku Srbiju.

Zevzeci, zunzovi i ostale zamlate

Kaže meni jedna draga osoba, da bi volele da piše zanimljivo kao ja, ali moram kako znam i umem da počnem bar malo da pišem o lepim, divnim i bajkovitim stvarima, da me pojedini ne bi stavili na listu nekih - mrzaca. Otvorim ja svesku i počnem da razmišljam o tim divnim stvarima, i to usred haosa od potopa, jer tako se namestila i kritika i moja želja da nešto promenim u svom pisanju.

Vraćajte vojsku, ako za Srbiju znate!

K’o Boga vas molim, vratite obavezno služenje vojnog roka. Kako se ugrupišete u ta ministarstva i počnete da većate, izvećajte i obaveznu vojsku, ali onu od barem godinu dana, bez slobodnih i nagradnih dana.

Sumnjivo lice medju nama

  „U jednoj srpskoj varoši, za vreme dinastije Obrenovića, vlast je zbog pogrešnog tumačenja šifrovanog pisma krenula u potragu za sumnjivim licem koje je stiglo u njihovu varoš i sa sobom donelo spise uperene protiv dinastije.“ (citat, za sve one koji ne znaju šta znači „staviti“ pod znake navoda. Ili: nisam ja napisala, majke mi, nisam toliko pametna. Neko drugi napis`o, možda Nušić, a ja samo ..., ma, kome objašnjavam, uostalom!)

Salvete, sankcije i ostala sećanja

Nekako smo u Srbiji svi naučili da štedimo, da ostavimo za “crne dane”, da sakrijemo u slamaricu, pa makar istu zaboravili i zapalili. Naučili smo da sakupljamo kao hrčci, sve od ulaznica za bisokop, plastičnih flašica od mineralnih voda donetih sa putovanja po Evropi, računa iz restorana, pa sve do čarapica koje su nam posebno drage.

Prolećne teze o svadbarskom sokaku. Ili šatri

Sve nešto razmišljam, ako ikada budem odlučila da stanem na „onaj kamen“, da li da napravim svadbu ispod šatre (šatora, da zvuči urbanije), i to za ’iljade duša ili onu otmeniju, u restoranu za 128 gostiju, posle koje će da mi se ljuti pola familije (koju nikada u životu ni videla nisam) i pola prijatelja što ih nisam zvala, i ne daj Bože da nikada više sa mnom ne progovore, ili još gore, da mi ne dođu na mladence ili na neke od babina-dedina!

Novi srpski rijaliti

Znate li šta ima novo? Paaaa… uhapšen je Darko Šarić, najveći narko-bos na Balkanu. Uhapšen je u utorak uju… Auh… Pa to svi znate… Da… Kao što znate i da on u stvari nije uhapšen, nego priveden, kao i da nije uhvaćen, nego da se predao… Onako bezuslovno, po principu: Ja vama sebe, a vi meni ništa, eto, čisto da ne bude krvoproliće, da ne nosim nekoga na duši, ne daj Bože, to ne bih podneo. Tako iskreno, da u sred srca gađa.

Praznik? Dan? Čiji?

Jeftini cvetni aranžmani. Popust na kupljena dva parfema. Organizovana proslava u kafani. Rasprodaja zavesa i šoljica za kafu. Mikseri i usisivači – najpovoljnije. Specijalni deterdženti za pranje veša, samo za vaš dan. Grupni popusti…. Popusti na male i velike kućne aparate. Za kupovinu preko hiljadu dinara, na poklon dobijate dve farbe za kosu. Pa, stiže 8. mart ili Dan žena, za sve neupućene ili zaboravne.

Moderno, krvavo, srpsko, dečije

Znam ja, dragi naši politički maratonci da još niste optrčali poslednji krug, nego da ste još jedan maraton započeli. Znam da je vama sada najvažnije vlast da osvojite. Znam ja da je vama najvažnije svakome od nas po kolačić sudbine da podelite, po neku hemijsku ili upaljač da udelite. Sve za siguran glas. I svesna sam da ste puni obećanja. Jutros sam s kolegom registrovala 2014-to.

Kamenjarke, kol-gerle, kurtizane i pratilje

U Srbiji opet dođe vreme da vidimo i “volju naroda”! Videli smo je i pre dve godine, ali narod k`o narod, svaki čas bi da se nešto preispituje i potvrđuje da li mu je „volja“ ista, ili je otišla u drugu stranu, što je itakako moguće, jer u ovoj zemlji nikako da pohvatamo i naučimo šta je levo, a šta je desno.

Stidi se, Srbijo!

STIDI SE, SRBIJO

Sram nas bilo! Sram nas bilo kada možemo kriminalcu Kristijanu Goluboviću, da dozvolimo da nas podučava životu; da mladima nudi „poželjan model ponašanja“; da nam prepričava svoje „velike istorijske poduhvate“ i još veće državne zasluge. Sram nas bilo kada smo svi dozvolili da nam kriminalac kaže: „22 puta sam bio na Hilandaru i njihov Patrijarh mi je poljubio krst i rekao da ni njegov nije veći“. Čisto da se zna, ko kosi, a ko vodu nosi!

A, čiji bre krst?! Možda Isusov, sa puta do raspeća, ili krst koji je napravio od pet kila ukradenog zlata, dok je onako usput pucao i pretio...