Rada Karanac: Omladinski aktivizam podrazumeva kritički stav prema društvu
ČAČAK – “Volontiranje odvraća decu od nekih negativnih obrazaca ponašanja, ta mogućnost da se izraze na neki pozitivan način, pozitivnim aktivnostima ih ohrabruje, daje im samopouzdanje da se osećaju važnim i da se osećaju bitnim“.
Ovim rečima sociološkinja Rada Karanac započinje razgovor o temi društvenog aktivizma mladih. Karanac je zaposlena u Školskoj upravi u Čačku, a se godinama bavi prevencijom nasilja kod mladih u školama.
Ovim rečima sociološkinja Rada Karanac započinje razgovor o temi društvenog aktivizma mladih. Karanac je zaposlena u Školskoj upravi u Čačku, a se godinama bavi prevencijom nasilja kod mladih u školama.
ВРНЧАНИ – СТАРО СЕЛО ПОД КАБЛАРОМ
Turski popis sela Vrnčana iz 1525. godine: domova 29, neoženjenih 14, baština 1, manastir 1, mlinova 1-radi pola godine. Neki od lokalnih prihoda (poreza) koje popisaše Turci: na seču drva, na prodaju vina, na ispašu stoke, na poljarinu, na Božićno klanje stoke, za sušenje voća i povrća, na sitnu stoku, na tapije, taksa za obradu zemlje, taksa za čuvanje izgubljene stoke, porez na dim (dimarina)....
13.09.2019. PREDSTAVLJEN PROGRAM „OSNOVI BEZBEDNOSTI DECE"
U okviru unapređenja bezbednosti učenika, pripadnici naše Policijske uprave predstavili su program „Osnovi bezbednosti dece". Ovaj projekat sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Na današnjem stručnom skupu u Regionalnom centru, svi učesnici istakli su značaj uspostavljanja povernja dece u policiju, kako bi se očuvala sigurnost dece u školama.
SNIMAK https://www.youtube.com/watch?v=dP1KveIRISI
НЕДОВОЉНА СЕКСУАЛНА ИНФОРМИСАНОСТ МЛАДИХ ЈЕДАН ЈЕ ОД УЗРОКА СЕКСУАЛНОГ НАСИЉА
Čačanski glas (9.1.2018)
O prevenciji rizičnog seksualnog ponašanja mladih. O nedovoljnoj informisanosti, rodnoj nejednakosti, seksualizaciji medija, uticaju industrije seksa...
Srbija je među prvima u Evropi prema broju maloletničkih trudnoća. Po nezvaničnoj proceni broj maloletničkih trudnoća u Srbiji kreće se oko 20 na 1.000 maloletnica u toku jedne kalendarske godine.
Rada Karanac: Hoćemo istinu i pravdu za našu Moravu
ČAČAK – Sociološkinja Rada Karanac obraćajući se okupljenima na protestu “Jedan od pet miliona“ u Čačku da Čačani konačno moraju dobiti odgovor na pitanje ko zagađuje Moravu. Imamo pravo da znamo ko će kakve će sankcije snosi i šta će da uradi da više ne zagađuje našu reku. Mesecima se igraju vrućih krompira, prebacujući odgovornost u druge avlije. Nećemo te fazone i fore za decu. Hoćemo istinu i pravdu za našu Moravu – zaključila je Rada Karanac.Izvor: Morava info
Čačak: Održana javna TV debata o održivom razvoju (VIDEO)
U Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u Čačku, održana je javna TV debata "Stubovi održivog razvoja". Organizator debate je Preduzeće za medije i konsalting MEDIA TEAM LEADER CK d.o.o., u čijem sastavu posluje Informativni portal zapadne Srbije ObjektivNo.1, a projekat je realizovan uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.
U panel diskusiji učestvovale su Mirjana Đoković, pomoćnica gradonačelnika Čačka za ekologiju i zaštitu životne sredine, Gorana Tanasković, rukovoditeljka RPK – OJ Čačak i direktorka Poslovnog udruženja žena ''Nadežda Petrović'', Mr Marija Nedeljković – Pravdić, izvršna direktorka NVO Centar za monitoring i aktivizam – CEMA i politička savetnica Specijalnog predstavika EU na KiM i Rada Karanac, sociološkinja i savetnica za školsko razvojno planiranje. Moderator debate je bila Svetlana Kojanović, koja je i autor projekta ''Stubovi održivog razvoja''.
Tokom javne televizijske debate govoreno je o tzv. ''četiri stuba'' održivog razvoja (ekonomski, institucionalni, socijalni i ekološki) koji su definisani u Nacionalnoj strategiji.
Savremeni svet je već uveliko suočen sa potrebom globalne, zajedničke odgovornosti za razvoj u skladu sa potrebama ljudi i prirode i shvatanjem da se planeta Zemlja mora očuvati kako za sadašnju, tako i za buduće generacije ljudi na prihvatljiv način. Postoje jaki moralni razlozi da današnja generacija ostavi potomstvu u nasleđe ništa manje šansi za razvoj nego što ih ona ima sada.
Dakle, dok se u svetu naveliko govorilo o održivom razvoju, u Srbiji je ovaj koncept tek u blagom pomaku i danas se, zajedno sa rešavanjem ekoloških problema, često vezuje za proces evropskih integracija. Vlada Srbije Nacionalnu strategiju održivog razvoja usvojila u maju 2008. Problem nezaposlenosti i siromaštva, kako oporaviti srpsku privredu i sačuvati prirodnu sredinu u strategiji su definisani u tzv. četiri stuba - ekonomski, ekološki, socijalni i institucionalni stub.
.
Govoreći o ekonomskom stubu, Gorana Tanasković je istakla da je princip ekonomije zasnovane na znanju dobar, ali da je veoma malo primenljiv u trenutnim uslovima. Prema njenim rečima, obrazovni sistem koji postoji u Srbiji nije u skladu sa realnim potrebama privrednika. Deca koja završavaju školu očekuju da dobiju mnogo više, iako znanje koje poseduju nije dovoljno da bi radili u privatnom sektoru, a poslodavci s druge strane nemaju vremena da ih obučavaju. Neophodno je da svi zajedno sagledaju situaciju i da se jasno vidi koje kadrove školujemo, a koji su potrebni privredi, kazala je Tanasković.
Mr Marija Nedeljković – Pravdić, je govoreći o institucionalnom stubu istakla da saradnja civilnog sektora sa institucijama nije na zavidnom nivou, Kao jedan od problema je istakla nedostupnost i netransparentnost pojedinih odluka, akcionih planova, dokumenata na sajtovima lokalnih samouprava. Građani nemaju potpunu sliku o onome šta institucije rade i nisu dovoljno uključeni u odlučivanju u kontekstu održivog razvoja prilikom izrade zakona i drugih pravnih akata, istakla je Nedeljković - Pravdić.
Ekologija je stub održivog razvoja koji zahteva uključenost celokupne društvene zajednice, od pojedinca do institucija i države. Mirjana Đoković je istakla da grad Čačak izdavaja značajna sredstva za ovu oblast, ali da mnogo toga još nije urađeno. Među prioritetima su očuvanje Ovčarsko-kablarske klisure, čišćenje mulja iz jezera Međuvršje, ali i ulaganja u energetsku efikasnost. Lokalna samouprava je u proteklom periodu investirala u zamenu stolarije u školama, vrtićima, a početkom novembra smo konkurisali kod Ministarstva energetika za sredstva koja će biti upotrebljena za objekte u čačanskoj bolnici, rekla je Đoković.
.
Sociološkinja Rada Karanac je govoreći o socijalnom stubu održivog razvoja, istakla da je socijalna isključenost jedan od najvećih problema današnjice i da je tome doprineo i poremećen sistem vrednosti. Socijalna isključenost podrazumeva isključenost iz ekonomskog, političkog, kulturnog ili društvenog sistema preko kojih se pojedinci ili grupe integrišu u društvo. To je proces koji se može odvijati na jednoj ili više dimenzija: zapošljavanja, obrazovanja, učestvovanja u političkom životu, društvenim, kulturnim aktivnostima, mrežama socijalne brige i podrške. Rešenje problema jeste da država mnogo više posveti pažnje marginalizovanim grupama - osobama sa invaliditetom, manjinskim zajednicama, socijalno ugroženima koji bez pomoći institucija ne mogu da ostvare svoja prava.
Na kraju debate je istaknuto da održivi razvoj predstavlja jednu od tema o kojoj se priča u određenim krugovima. To su uglavnom akademski, ekološki ili usko stručni krugovi. Ono što je neophodno učiniti jeste dovesti pitanje održivog razvoja u žižu interesovanja svih krugova društva i pokrenuti činjenje tj. akciju u skladu s održivim razvojem za razliku od pukog pričanja o toj temi. To se može postići jedino permanentnom edukacijom svih generacija i upornošću na putu do ostvarivanja cilja što je suštinski značaj projekta ’’Stubovi održivog razvoja ’’.
Svaka ljudska nepoznanica i svaki izazov da se stvarima priđe na drugi način u sebi kriju otpore, kako prema promenama, tako i one koji su rezultat nespremnosti da se prizna da znanje ima granice i da jednom naučeno ne znači večiti benefit. Koncept održivog razvoja podrazumeva da se te granice svakodnevno pomeraju u svim segmentima, rekla je Svetlana Kojanović, autorka projekta i moderator debate.
.
Učesnici su pohvalili koncept javne tv debate koja je pružila mogućnost prisutnima da posstave pitanja panelistima ili da iznesu svoje komentare i sugestije. Pored Preduzeća MEDIA TIM LEADER koji je organizator ove debate, projekat su podržali i Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije, NVO Centar za monitoring i aktivizam – CEMA, Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, Regionalni centar za profesionalno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, Poslovno udruženje ''Nadežda Petrović'', TOČ, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Prehrambeno – ugostiteljska škola iz Čačka...
Tehnička realizacija debate poverena je BUS PLUS PRODUKCIJI, a pored televizijskog emitovanja debate na ANEM-ovim tv stanicama narednog meseca, video klip će biti postavljen i na portalu Objektivno1.rs.
...JAVNA TELEVIZIJSKA DEBATA – “STUBOVI ODRŽIVOG RAZVOJA”
Preduzeće za medije i konsalting Media Team Leader CK, u čijem sastavu posluje Informativni portal zapadne Srbije ObjektivNo.1, realizuje projekat “Stubovi održivog razvoja”, uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje. U okviru planiranih projektnih aktivnosti, prošlog četvrtka, u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, održana je javna televizijska debata, na kojoj se govorilo o takozvana “četiri stuba” održivog razvoja koji su definisani u Nacionalnoj strategiji. Opšti cilj ovog projekta je podizanje svesti građana i institucija kroz bolje informisanje o ovoj oblasti, kao i njihova edukacija, počevši od bazičnih informacija, preko konkretnih mera koje svaki pojedinac svojim delovanjem može preduzeti u narednom periodu. Osim toga, posebni ciljevi su i da se prenesu znanja eksperata u oblasti održivog razvoja na lokalnom nivou, podstaknu aktivnosti u lokalnim sredinama koje doprinose ekonomskom, socijalnom, institucionalnom i ekološkom razvoju i okupe i uspostave efektivna partnerstva među lokalnim institucijama, organizacijama civilnog društva i medijima, kaže Svetlana Kojanović, autorka projekta i moderator debate.
– Naša ideja je bila da ozbiljnu temu, o kojoj se do sada raspravljalo samo u akademskim krugovima, spustimo na lokalni nivo, približimo je građanima i damo informacije koje će imati, ne samo informativni, nego i edukativni karakter. Nacionalna strategija održivog razvoja je usvojena 2008. godine i ona bi trebalo da bude implementirana i na lokalnom nivou. Naš zadatak je da vidimo kako teče implementacija na lokalnom nivou, da li su usvojeni svi akti i segmenti, odnosno sva četiri stuba koja čine održivi razvoj, da li je socijalna politika ispoštovana u potpunosti, da li su institucije transparentne, da li brinemo o životnoj sredini, ekonomskim i svim onim segmentima koji se nalaze u Nacionalnoj strategiji – rekla je za naš list Svetlana Kojanović.
Izvršna direktorka
NVO Centar za monitoring i aktivizam – CEMA mr Marija Nedeljković Pravdić, napominje da je iz perspektive civilnog društva uočeno da ne postoji dovoljna proaktivna tr
ansparentnost opštin
a:
NVO Centar za monitoring i aktivizam – CEMA mr Marija Nedeljković Pravdić, napominje da je iz perspektive civilnog društva uočeno da ne postoji dovoljna proaktivna tr
ansparentnost opštin
a:
Rada Karanac: Omladinski aktivizam podrazumeva kritički stav prema društvu
Neophodnnost civilnog društva u proces odlučivanja i implementacije Strategije održivog razvoja na lokalnom nivou, praćenje pre svega usaglašenosti sa Nacionalnom starategijom i monitorisanje u kojoj meri je lokalna strategija održivog razvoja ispratrila potrebe stanovništva te opštine.
Mirjana Đoković, pomoćnica gradonačelnika za LER, ekologiju i zaštitu životne sredine, ističe da Čačak ima trajno opredeljenje da postane grad lider kada je reč o oblasti ekologije u Srbiji. Pokazatelj za to su brojni okrugli stolovi, predavanja i prezentacije, koje organizuje Grad, ili se pojavljuje kao gost na skupovima na kojima Čačak prenosi svoja iskustva.
– Čačak je 2005. godine usvojio lokalni plan razvoja. Imamo dobre temelje i sada treba da realizujemo dobre aktivnosti. Naš prioritet u narednom periodu je da završimo projekat sanacije deponije Prelići – istakla je Đokovićka.
Rukovodilac RPK – OJ Čačak i direktorka Poslovnog udruženja žena “Nadežda Petrović” Gorana Tanasković kaže da Grad Čačak prati razvoj Nacionalne strategije Srbije i da pokušava da kroz svoje resurse udovolji potrebama i zahtevima savremenih uslova privređivanja:
– Savremeni uslovi privređivanja zasnivaju se pre svega na ekonomiji znanja. Međutim, ekonomija znanja ne podrazumeva fotografsko, školsko, uxbeničko znanje, već skup veština, sposobnosti i zainteresovanosti, kako omladine, tako i zaposlenih u privredi, kojima se stvaraju inovacije koje treba da reše mnoge probleme.
Rada Karanac, sociološkinja i savetnica za školsko razvojno planiranje, napominje da su siromaštvo i socijalna isključenost najveći društveni problemi, ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu, i kao takvi su definisani u Nacionalnoj strategiji održivog razvoja.
– Od 80-ih godina sve više se upotrebljava termin socijalna isključenost, koja obuhvata i siromaštvo. Socijalna isključenost obesmišljava sve napore i inovacije koji se sprovode u društvu, jer napredak društva pripada podjednako svim članovima. Ukoliko imamo bilo koju kategoriju koja je isključena iz sistema socijalne sigurnosti koja obuhvata, na primer, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, penzijsko-invalidsko osiguranje…, ne možemo govoriti o uključenosti svih osoba u razvoj društva. Kada govorimo o socijalnoj isključenosti akcenat stavljamo na marginalizovane, odnosno osetljive grupe, kao što su Romi, izbeglička populacija, raseljena lica, imigranti, osobe sa invaliditetom, žene iz svih ovih kategorija, stanovništvo koje živi u ruralnim predelima, itd. – objašnjava Rada Karanac, naglašavajući da Srbija posebno vodi računa o sveobuhvatnosti obrazovnog sistema, u cilju uključenosti sve dece u predškolski sistem, a ne samo one kojima su roditelji zaposlenih.
U OSNOVNOJ ŠKOLI „RATKO MITROVIĆ“ ODRŽANA TRIBINA O TRGOVINI LJUDIMA
23. decembar 2016. godine
Osnovna škola „Ratko Mitrović“ i Mesna zajednica Košutnjak organizovali su tribinu za decu, zaposlene i roditelje, pod nazivom „Trgovina ljudima“.
Pored predavača, Rade Karanac iz Školske uprave Čačak prisutni su bili i predstavnici Policijske uprave Čačak , koji su deci predočili opasnocti koje vrebaju, a kojih mnogi od njih nisu ni svesni.
Osnovna škola „Ratko Mitrović“ i Mesna zajednica Košutnjak organizovali su tribinu za decu, zaposlene i roditelje, pod nazivom „Trgovina ljudima“.
Pored predavača, Rade Karanac iz Školske uprave Čačak prisutni su bili i predstavnici Policijske uprave Čačak , koji su deci predočili opasnocti koje vrebaju, a kojih mnogi od njih nisu ni svesni.
PESMA MARINE SEKULIĆ POSVEĆENA MENI.
Kada neko napiše par stihova o vama. Pa se iznenadite 
: Pa vam puno srce. Pa ne znate šta biste rekli. Divna koleginica, profesorka engleskog jezika. Marina S. Hvala :)
“Jako energična i veoma stručna, njena je kolumna svaka poučna. Duhovitost je krasi i veliki je kritičar vlasti.
Naša je Rada zmaj žena i nikad nije nedorečena. Pohvale ona ne štedi, ukoliko nešto zaista vredi. Lepota joj je zapažena, mada to nije slabost njena...
Suštinu ona uvek pogadja, a to se danas retko dogadja. Neustrašiva je i ambiciozna, ali ni malo pretenciozna. Iskren je i dobar saradnik, nikako joj ne budite protivnik” Marina Sekulić
14.11. 2016
: Pa vam puno srce. Pa ne znate šta biste rekli. Divna koleginica, profesorka engleskog jezika. Marina S. Hvala :)DIGITALNO NASILJE I KRITIČKI ODNOS PREMA MEDIJIMA I
INFORMACIJAMA “, JE TEMA TRIBINE KOJU JE ORGANIZOVALA OŠ”RATKO MITROVIĆ” U SARADNJI SA MZ KOŠUTNJAK ZA UČENIKE I NJIHOVE RODITELJE. UČESNICI TRIBINE BILI SU PREDSTAVNICI ŠKOLSKE UPRAVE I
POLICIJSKE UPRAVE ČAČAK.
Čačak: Održana tribina „Život škole”
U Čačku je održana tribina naziva „Život škole” u organizaciji Udruženja roditelja i nastavnika „Partnerski za obrazovanje – Čačak”.
Tribina je deo nacionalnog projekta „Partnerski za obrazovanje – Obrazovanje za 5+”, koji se realizuje uz podršku UNICEF-a i Fonda za otvoreno društvo Srbija, čiji predstavnici su bili predavači.
Čačak: Nasilje u porodici – redovna pojava (B92)
Podaci PU Čačak: za prvih 9 meseci ove godine, poneto je 65 krivičnih prijava za nasilje u porodici.
Istraživanje”Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu: svaki 4. ispitani učenik poznaje osobu koja je doživela nasilje u porodici, a trećina učenika poznaje osobe koje su doživele seksualno-partnersko nasilje
NEDELJA, 6.11.2016
EVROPSKI DAN BORBE PROTIV TRGOVINE LJUDIMA
POVODOM EVROPSKOG DANA BORBE PROTIV TRGOVINE LJUDIMA, SINOĆ JE U PROSTORIJAMA DOMA UČENIKA ODRŽANO MULTIMEDIJALNO PREDAVANJE NA TEMU „PREVENCIJA TRGOVINE
LJUDIMA“, NAMENJENO ČAČANSKIM OSNOVCIMA I SREDNJOŠKOLCIMA, KAO I NASTAVNCIMA I RODITELJIMA.
TV GALAKSIJA 32 - PRILOG: TRGOVINA LJUDIMA, 19. OKTOBAR 2016
Multimedijalno predavanje o trgovini ljudima u Domu učenika u Čačku
Za devet meseci ove godine u Srbiji su identifikovane 34 žrtve trgovine ljudima, objavljeno je u izveštaju Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima i njihovu identifikaciju. Čak 22 osobe su bile žrtve seksualne eksploatacije. Ohrabruje podatak što je u odnosu na prošlu, ove godine manji broj žrtava među maloletnicima. To je saopšteno na 18. oktobar, Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima koji je sinoć obeležen i u Čačku multimedijalnim predavanjem na temu prevencije ovog teškog krivičnog dela.
ODRŽANA EDUKATIVNA TRIBINA O TRGOVINI LJUDIMA
Školska uprava, Policijska uprava i Crveni krst obeležili su Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima 18. oktobar, u Domu učenika, edukacijom sedmaka, osmaka i srednjoškolaca o opasnostima koje vrebaju, a kojih mnogi od njih nisu ni svesni.
– Ne samo deca, već ni mi odrasli nismo svesni opasnosti trgovine ljudima. Iz tog razloga organizujemo ovakve tribine kako bi se deca upoznala i bila obaveštena. Osvešćivanje ovog problema je naš cilj i kroz ovu tribinu i kroz eduklativne radionice koje ćemo organizovati u školama – rekla je Rada Karanac, sociolog i savetnik za razvojno planiranje u Školskoj upravi.
Ceo prilog na sajtu čačanskog glasa:
Autentična zbirka Kolumni Rade Karanac
U knjizi – zbirci kolumna, pod nazivom „Orvel, Srbija“ objedinjeno je 60 kolumni, koje prate društveno-političke prilike u Srbiji od 2012. godine, a objavljivane su na beogradskom portalu Kolumnista, kao i na lokalnim portalima.
Kolumne su u knjizi objavljene hronološki. Onako kako su nastajale, bez ikakve kasnije korekture. Autentično prenete iz virtuelnog sveta.
Autorka ističe da su kolumne trenutno aktuelne, jer se odnose najčešće na određene dnevne događaje, koji vrlo često i ne budu zapaženi ili zapamćeni, jer jako puno informacija putem medija primimo tokom dana, koje se i ne prerade u glavi, jer stižu nove. Pa od tri informacije, kako kažu stručnjaci, koje ostanu krajem dana, zapamtimo one uznemirujuće i “horor” stvari, dok one koje su bitne za naše živote i egzistenciju, od takvih (nebitnih) budu potisnute i zaboravljene, a ne bi trebalo.
Kroz kolumne, na jedan satiričan način, koristeći pri tom i ironiju, metaforu, sarkazam je pokušala da na duhovit predstavi neke situacije, koje su je u određenom trenutku iznervirale, nad kojima se zamislila,, koje su izazvale bes i revolt u njoj. I vreme i prostor na kome živimo je toliko bogat događajima, da nekada i ne može da se stigne i sve zabeleži i analizira. Nakon čitanja njenih kolumni, čitaoci često kažu: „Smejem se, a plako bih“, jer poruke iz tekstova ostavljaju i gorak ukus u ustima.
U svojim tekstovima je pisala i o političarima i o politici. O kriminalcima. O medijima i kulturi. O obrazovanju. O sebi, pa navodi da je gotovo nemoguće uvek pisati o drugim osobama i nekim tamo događajima, a da autor bude van toga. I da nije fer i pošteno pisati o svemu, a zaobilaziti sebe. Inače kolumne oslikavaju lično njen stav, opažaj i doživljaj i ističe da nikako ne mora da značii da tako i drugi misle ili da je u pravu. Ne nerviraju nas uvek isti događaji ili izgovorene rečenice. Neke izazovu bes, jer prepoznamo i lično sebe u određenoj situaciji.
Kaže u šali da je ovo njena prva nestručna knjiga, mada kada bolje razmisli, a uzimajući u obzir da je sociolog i master kulturologije, kaže da je ipak ovo prva stručna knjiga u njenoj profesionalnoj karijeri, navodeći da neće biti i poslednja jer joj događaji u zemlji i gradu u kome živi idu na ruku.
Knjiga je objavljena decembra 2015. godina, a izdavač je autorka. Nakon toga je usledilo pet promocija zbirke kolumni. Mada ističe, da do istih nikada ne bi došlo, jer ona može da napiše tekst, ali ne zna isti da pročita. Poznavajući je, njeni prijatelji su osmislili promocije, na kojima oni čitaju tekstove, a autorka uživa u onome što čuju-ističu prijatelji....
Naziv knjige “Orvel, Srbija” je nastao po kolumni koja je u knjizi i zove se “Orvelova Srbija” i ističe sa žaljenjem da je i 4 godine nakon pisanja potpuno aktuelna, i da će po svemu sudeći biti još dugo.
Voli da kaže da je najveći prorok iz 19 veka upravo Džordž Orvel i da se sve što je napisao – predskazao u svojoj „1984“ i „Životinjskoj farmi“ obistinjuje ili se obistinilo? Pisao je o socijalnim nepravdama i društvu uopšte.
Rada Karanac , rođena 1976. godine u Čačku, je po profesiji sociolog. Od 2000-2003. godine radi kao nastavnik sociologije, ustava i prava građana i građanskog vaspitanja u Čačku u srednjim školama. Od 2003. godine je zaposlena u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Školskoj upravi u Čačku, na poslovima savetnika za razvojno planiranje obrazovno-vaspitnih ustanova i stručno usavršavanje vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika i za poslove na prevenciji nasilja.
Aprila 2013. godine je stekla zvanje master kulturologije na Fakultetu političkih nauka Beograd.
Kao koautor je 2009. godine priredila: Priručnik za obrazovno-vaspitne ustanove: Strateško planiranje razvoja škola (Samovrednovanje rada škola; Program zaštite učenika od nasilja; Školsko razvojno planiranje).
2014. je objavila monografiju „Mladi i tradicionalna kultura“ (etnografska istraživanja).
Kao koautor (2014) je uradila istraživanje na predlog Grada Čačka (Saveta za javni red i mir) - Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu.
Objavila je 23 naučna i stručna rada u zemlji i inostranstvu iz oblasti profesionalnog razvoja zaposlenih u obrazovanju, marketinga u obrazovno vaspitnim ustanovama, prevencije nasilja, obrazovnog turizma i tradicionalne kulture.
Autor je i realizator osam, a realizator je i predavač devet akreditovanih programa stručnog usavršavanja iz oblasti profesionalnog razvoja vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika.
Učestvovala je u preko 50 akreditovanih edukacija iz oblasti razvojnog planiranja, stručnog uasvršavanja nastavnika i prevencije nasilja.
Mentorka je u Projektu „Moja škola-škola bez nasilja“.
Učestvovala je u realizaciji 15 nacionalnih projekata u Republici Srbiji.
Recezent je jednog priručnika za obrazovno-vaspitne ustanove i dve zbirke pesama.
Učestvovala je na mnogobrojnim međunarodnim konferencijama i skupovima.
Jedna je od sagovornica u projektu „Njen izbor“, u realizacici Fonda za otvoreno drušvo i Objektivno 1, koji je posvećen temama u kojima su glavni akteri žene u raznim segmentima života i rada.
Učestvovala u izradi Strategije održivog razvoja Grada Čačka – radna grupa za društvene delatnosti, oblast Obrazovanje.
Aktivna je u oblasti prevencije nasilja (radionice, tribine, ušećše u projektima medija, predavanja, akcije....)
Više možete da pročitate OVDE.
U knjizi – zbirci kolumna, pod nazivom „Orvel, Srbija“ objedinjeno je 60 kolumni, koje prate društveno-političke prilike u Srbiji od 2012. godine, a objavljivane su na beogradskom portalu Kolumnista, kao i na lokalnim portalima.
Kolumne su u knjizi objavljene hronološki. Onako kako su nastajale, bez ikakve kasnije korekture. Autentično prenete iz virtuelnog sveta.
Autorka ističe da su kolumne trenutno aktuelne, jer se odnose najčešće na određene dnevne događaje, koji vrlo često i ne budu zapaženi ili zapamćeni, jer jako puno informacija putem medija primimo tokom dana, koje se i ne prerade u glavi, jer stižu nove. Pa od tri informacije, kako kažu stručnjaci, koje ostanu krajem dana, zapamtimo one uznemirujuće i “horor” stvari, dok one koje su bitne za naše živote i egzistenciju, od takvih (nebitnih) budu potisnute i zaboravljene, a ne bi trebalo.
Kroz kolumne, na jedan satiričan način, koristeći pri tom i ironiju, metaforu, sarkazam je pokušala da na duhovit predstavi neke situacije, koje su je u određenom trenutku iznervirale, nad kojima se zamislila,, koje su izazvale bes i revolt u njoj. I vreme i prostor na kome živimo je toliko bogat događajima, da nekada i ne može da se stigne i sve zabeleži i analizira. Nakon čitanja njenih kolumni, čitaoci često kažu: „Smejem se, a plako bih“, jer poruke iz tekstova ostavljaju i gorak ukus u ustima.
U svojim tekstovima je pisala i o političarima i o politici. O kriminalcima. O medijima i kulturi. O obrazovanju. O sebi, pa navodi da je gotovo nemoguće uvek pisati o drugim osobama i nekim tamo događajima, a da autor bude van toga. I da nije fer i pošteno pisati o svemu, a zaobilaziti sebe. Inače kolumne oslikavaju lično njen stav, opažaj i doživljaj i ističe da nikako ne mora da značii da tako i drugi misle ili da je u pravu. Ne nerviraju nas uvek isti događaji ili izgovorene rečenice. Neke izazovu bes, jer prepoznamo i lično sebe u određenoj situaciji.
Kaže u šali da je ovo njena prva nestručna knjiga, mada kada bolje razmisli, a uzimajući u obzir da je sociolog i master kulturologije, kaže da je ipak ovo prva stručna knjiga u njenoj profesionalnoj karijeri, navodeći da neće biti i poslednja jer joj događaji u zemlji i gradu u kome živi idu na ruku.
Knjiga je objavljena decembra 2015. godina, a izdavač je autorka. Nakon toga je usledilo pet promocija zbirke kolumni. Mada ističe, da do istih nikada ne bi došlo, jer ona može da napiše tekst, ali ne zna isti da pročita. Poznavajući je, njeni prijatelji su osmislili promocije, na kojima oni čitaju tekstove, a autorka uživa u onome što čuju-ističu prijatelji....
Naziv knjige “Orvel, Srbija” je nastao po kolumni koja je u knjizi i zove se “Orvelova Srbija” i ističe sa žaljenjem da je i 4 godine nakon pisanja potpuno aktuelna, i da će po svemu sudeći biti još dugo.
Voli da kaže da je najveći prorok iz 19 veka upravo Džordž Orvel i da se sve što je napisao – predskazao u svojoj „1984“ i „Životinjskoj farmi“ obistinjuje ili se obistinilo? Pisao je o socijalnim nepravdama i društvu uopšte.
Rada Karanac , rođena 1976. godine u Čačku, je po profesiji sociolog. Od 2000-2003. godine radi kao nastavnik sociologije, ustava i prava građana i građanskog vaspitanja u Čačku u srednjim školama. Od 2003. godine je zaposlena u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Školskoj upravi u Čačku, na poslovima savetnika za razvojno planiranje obrazovno-vaspitnih ustanova i stručno usavršavanje vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika i za poslove na prevenciji nasilja.
Aprila 2013. godine je stekla zvanje master kulturologije na Fakultetu političkih nauka Beograd.
Kao koautor je 2009. godine priredila: Priručnik za obrazovno-vaspitne ustanove: Strateško planiranje razvoja škola (Samovrednovanje rada škola; Program zaštite učenika od nasilja; Školsko razvojno planiranje).
2014. je objavila monografiju „Mladi i tradicionalna kultura“ (etnografska istraživanja).
Kao koautor (2014) je uradila istraživanje na predlog Grada Čačka (Saveta za javni red i mir) - Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu.
Objavila je 23 naučna i stručna rada u zemlji i inostranstvu iz oblasti profesionalnog razvoja zaposlenih u obrazovanju, marketinga u obrazovno vaspitnim ustanovama, prevencije nasilja, obrazovnog turizma i tradicionalne kulture.
Autor je i realizator osam, a realizator je i predavač devet akreditovanih programa stručnog usavršavanja iz oblasti profesionalnog razvoja vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika.
Učestvovala je u preko 50 akreditovanih edukacija iz oblasti razvojnog planiranja, stručnog uasvršavanja nastavnika i prevencije nasilja.
Mentorka je u Projektu „Moja škola-škola bez nasilja“.
Učestvovala je u realizaciji 15 nacionalnih projekata u Republici Srbiji.
Recezent je jednog priručnika za obrazovno-vaspitne ustanove i dve zbirke pesama.
Učestvovala je na mnogobrojnim međunarodnim konferencijama i skupovima.
Jedna je od sagovornica u projektu „Njen izbor“, u realizacici Fonda za otvoreno drušvo i Objektivno 1, koji je posvećen temama u kojima su glavni akteri žene u raznim segmentima života i rada.
Učestvovala u izradi Strategije održivog razvoja Grada Čačka – radna grupa za društvene delatnosti, oblast Obrazovanje.
Aktivna je u oblasti prevencije nasilja (radionice, tribine, ušećše u projektima medija, predavanja, akcije....)
Više možete da pročitate OVDE.
Ovo je Srbija 18. 05. 2016.
Nasilnici grade autoritet u okruženju, dok se oni tolerantni i nenasilnici tretiraju kao slabost (aut). Mediji daju prostora ovim prvim. Država neefikasno reaguje, tj reaguje po principu noja "zabijanje glave u pesak" te se tako i prepoznaje društvena nemoć.... i na taj način se daje poruka da se nasilje podržava i da je društveno prihvatljivo. Silvija i ja - Ovo je Srbija (18.5)
LINK
https://www.youtube.com/watch?v=GpRnu7oufT0
DA SE NIKADA NE PONOVI. NIGDE.
Autor: Gvozden Otaševićponedeljak, 25.04.2016. u 18:49 POLITIKA
Čačak – Više stotina Čačana, mahom mladih, okupilo se u pet do 12 na Gradskom trgu i upalilo voštanice za pokoj duše sugrađanina Aleksandra Jaćimovića (21) koji je na tom mestu, u subotu ujutro, izdahnuo uboden nožem u obračunu dve grupe mladića.
– Poruka je: nećemo da slušamo ni gledamo kako se mladi međusobno ubijaju, ni u Čačku ni bilo gde u Srbiji. Sa ovog mesta je pre tri dana otišao Aleksandar Jaćimović, pre 14 godina Marko Milić, i apelujemo na sve adrese u Čačku i Srbiji da se spreči nasilje i zaustavi ovo zlo – kazala je na Trgu Rada Karanac, sociolog Školske uprave u Čačku, koja je putem društvenih mreža pozvala mlade Čačane na ovaj tužni skup.
Ona je zamolila čačansku omladinu da ostavi noževe i pištolje i uzme olovke i knjige, da voli susede i sugrađane.
– Malo nas je u ovom Čačku i u ovoj Srbiji, ne dozvolimo da se međusobno ubijamo. U tišini zapalite sveće i odajte poštu Aleksandru i Marku i svim mladićima koji su na ovaj način stradali.
Aleksandar Jaćimović je ispraćen na večni počinak, na Gradskom groblju u Čačku, a u Višem tužilaštvu u toku dana počelo je saslušanje dvojice dvadesejednogodišnjih mladića iz Čačka koji su uhapšeni kao učesnici obračuna. Jednom od uhapšenih, koji takođe ima 21 godinu, na teret se stavlja da je počinio ubistvo. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Čačku uhapsili su i trećeg osumnjičenog N. K. (22) iz ovog grada zbog sumnje da je izvršio krivično delo nasilničkog ponašanja. On se tereti da je subotu na Gradskom trgu u Čačku učestvovao u sukobu koji je doveo do smrti Aleksandara Jaćimovića.
25 04 PROTEST ZA ALEKSANDRA TELEMARk TV
Uspeo književni sajber eksperiment .
Čestitke za Društvo
živih pesnika i Gradsku biblioteku koja je podržala ovaj projekat i ukazala puno
poverenje DŽP-u. Drago mi je što sam bila deo "eksperimenta"KULTURA/ PREDSTAVLJENA KNJIGA „ORVEL, SRBIJA” RADE KARANAC (Теlemark)
U Čačku je proteklog vikenda predstavljena knjiga naziva „Orvel, Srbija“ koja sadrži sabrane kolumne Rade Karanac. U knjizi je objedinjeno 60 kolumni, koje prate društveno - političke prilike u Srbiji od 2012. godine. Knjigu kao recenzent potpisuje Aleksandar Bećić, vlasnik i urednik portala “Kolumnista”
U Čačku je proteklog vikenda predstavljena knjiga naziva „Orvel, Srbija“ koja sadrži sabrane kolumne Rade Karanac. U knjizi je objedinjeno 60 kolumni, koje prate društveno – političke prilike u Srbiji od 2012. godine. Knjigu kao recenzent potpisuje Aleksandar Bećić, vlasnik i urednik portala “Kolumnista”.
„Rada ne kalkuliše. I kada se igra humorom kao što se kompozitori igraju notama, i kada piše ozbiljno – Rada je iskrena. I to je svakome jasno. Rada se ljuti i tuguje u svojim tekstovima, provocira i podbada, na pametan način. Valjda jedino tako i može: Zato što je Rada Karanac – pametna žena sa Zapadne Morave.“, napisao je o prvoj nestručnoj knjizi Rade Karanac recenzent, Aleksandar Bećić.
“Kroz kolumne, na jedan satiričan način, koristila sam se ironijom i alegorijom da bih negde na možda i duhovit način predstavila neke situacije, koje su me u nekom trenutku možda iznervirale, nad kojima sam se zamislila… Jednostavno, taj neki bunt sam pokušala da pretočim u tekst i podelim sa ostalima”, kaže autorka.
Karanac navodi da su njene kolumne reagovanje na aktuelne događaje koji možda nisu zapaženi, a prema oceni autroke ne bi smeli da budu zaboravljeni i o kojima ne bi trebalo da se ćuti.
“Ono što mislimo, a što možemo i smemo da uradimo, treba na neki način da iskažemo. To nije kritika vlasti, ni kritika političara, to je jednostavno, na jedan satiričan i komičan način, ukazivanje na neke probleme koji nas prate u Srbiji. Da li su to problemi obrazovanja, ili u kulturi, da li je to nešto što se tiče mene i mojih doživljaja, nebitno…to je nešto što, na kraju, kad ljudi pročitaju kažu: Smejem se, a plakao bih”, ističe najpoznatija čačanska kolumnistikinja.
Kolumne Rade Karanac objavljuju se na beogradskom portalu Kolumnista, gde ima svoju rubriku Preslišavanje, kao i na i loklanim portalima. Prvu kolumnu koju je napisala, naziva “Marfi živi u mom podrumu”, ticala se njenog probelma u dvorištu koji nikako nije mogla da reši i kada nije znala više šta će počela je da piše o tome. Na naše pitanje da li možemo očekivati i drugu knjigu, Karanac je odgovorila: “Ako se ne promeni mnogo toga u ovoj državi, verujem da se vidimo za godinu dana!”
Rada Karanac je do sada objavila tri stručne knjige. Priručnik za obrazovno vaspitne ustanove, “Mladi i tradicionalna kulktura” i “Bezbednost maldih u gradu Čačku”. Štampanje prve nestručne knjige „Orvel, Srbija“ osim pojedinaca pomogle su i firme Auto Čačak, IK Pčelica, Elestra i Adam Subotica.
Više o tome u prilogu Mirjane Aleksić:
SNimak / https://www.youtube.com/watch?v=F3gq1VIcXl4
TV GALAKSIJA 32- PRILOG: RADA KNJIGA, 2 .FEBRUAR 2016
.
Snimak
PREDSTAVLJENA KNJIGA RADE KARANAC (Galaksija 32)
U Čačku je proteklog vikenda predstavljena knjiga sabranih kolumni pod nazivom „Orvel, Srbija“, čiji je autor sociolog Rada Karanac.
Promocija zbirke kolumni Rade Karanac "Orvel, Srbija"
Promocija knjige ”Orvel, Srbija – kolumne” Rade Karanac biće održana u subotu 30. januara, sa početkom u 19.30, u čačanskom restoranu ”Nemoj da brigaš – naša kafana”. U knjizi je objedinjeno 60 kolumni, koje prate društveno-političke prilike u Srbiji od 2012. godine.
Knjigu kao recenzent potpisuje Aleksandar Bećić, vlasnik i urednik portala Kolumnista:
Knjigu kao recenzent potpisuje Aleksandar Bećić, vlasnik i urednik portala Kolumnista:
– Rada ne kalkuliše. I kada se igra humorom kao što se kompozitori igraju notama, i kada piše ozbiljno – Rada je iskrena. I to je svakome jasno. Rada se ljuti i tuguje u svojim tekstovima, provocira i podbada, na pametan način. Valjda jedino tako i može: Zato što je Rada Karanac – pametna žena sa Zapadne Morave.
O knjizi će govoriti Aleksandar Bećić i autorkini prijatelji.
U muzičkom delu promocije učestvovaće Cooking With Balls Band.
Mediaportal
Serijal NJEN IZBOR
Preporučujem da pogledate tv serijal NJEN IZBOR, koji je posvećen temama u kojima su glavni akteri žene - u raznim segmentima života i rada. U serijalu je intervjuisano više od 50 sagovornica iz centralne, jugozapadne Srbije i Beograda. U 10 epizoda, tematski podeljenih, one govore o problemima sa kojima se suočavaju u tranziciji, preprekama koje savladavaju na putu do uspeha, učešću u javnom i političkom životu, ulozi medija, emancipaciji i feminizmu kroz vekove, nasilju...(kao sagovornica 2. i 4. epizoda)BLIC: : Osvrt na istraživanje
(Vladimir Nikitovića, dopisnika Blica iz Čačka)
Jula 2013.
godine je iz štampe izašla monografija „Mladi i tradicionalna kultura“, u kojoj
sam predstavila rezultate teorijskog i empirijskog proučavanja mesta i uloge
tradicionalne kulture, a na osnovu obavljenog istraživanja 2012. godine.
Predpostavka pre istraživanja je bila da su obavezni izborni predmeti (verska
nastava i građansko vaspitanje), doprineli većem stepenu poznavanja, poštovanja
i razumevanja narodnih običaja i verovanja, ali i da veći procenat čačanskih
maturanata učestvuju kao pasivni primaoci tradicionalne kulture, tj. prihvataju
je po principu odrednice varuje se, jer nešto valja ili ne valja raditi, a bez
razumevanja i poznavanja njenog simboličkog značenja.
VERONAUKA I GRADJANSKO VASPITANJE DESET GODINA KASNIJE (11. deo)Duh zajedništva ili produbljivanje jaza
Učenici veronauke ne znaju zapovesti
OZON PRESS:
Kako prenosi Ozon Press: Tek svaki četvrti maturant u Čačku zna
da nabroji četiri od deset božjih zapovesti, a to ne zna da učini čak 70 odsto
učenika koji pohađaju versku nastavu, pokazuju rezultati istraživanja sociologa
Rade Karanac i školskog psihologa Katarine Dunjić Mandić.Грех је децу кињити и понизити
Greh je decu kinjiti i poniziti
У понедељак, 20. маја 2013. године, Основну школу ''Степа Степановић'' у Горњој Горевници својим присуством су почаствовали аутор књиге Грех је децу кињити и понизити, Добривоје Благојевић, Рада Каранац, просветни саветник, Стана Сентић, педагог ОШ ''Вук Караџић'' и покретач радионице Школа без насиља и деци омиљена књижевница Даница Благојевић.
http://www.osstepastepanovic.edu.rs/index.php/kultura/162-gr-h-d-cu-inji-i-i-p-nizi-i
http://www.osstepastepanovic.edu.rs/index.php/kultura/162-gr-h-d-cu-inji-i-i-p-nizi-i
PREDAVANJE RADE KARANAC, 5 FEBRUAR 2014
Izvor: RTV Galaksija 032: "U okviru kulturno-obrazovnog
programa Doma kulture organizovano je predavanje sociologa-kulturologa Rade
Karanac, nazvano „Mladi i tradicionalna kultura". Karanac je i autor
istoimene knjige, čiji je izdavač Regionalni centar za profesionalni razvoj
zaposlenih u obrazovanju Čačak."
http://www.rtvgalaksija.rs/2014/02/05/odrzano-predavanje-u-domu-kulture/
https://www.youtube.com/watch?v=43WxuWvTBIA
U SREDIŠTU 05. 03 2014 (Telemark TV Čačak)
Kampanja protiv govora mržnje na internetu. Gosti emisije: Anđelka Matijević, članica nacionalnog komiteta za borbu protiv govora mržnje; Rada Karanac, koordinatorka za prevenciju vršnjačkog nasilja Školske uprave Čačak; Vladimir Živanović, profesor sociologije i Predrag Avramović, volonter, maturant Gimnazije.
Čačak -- Na društvenim mrežama pojavio se video snimak grupe čačanskih učenika, koji je zaprepastio javnost. Na njemu se vidi striptiz, bacanje klupa i još mnogo toga. O svemu koordinatorka za prevenciju nasilja u ŠU Čačak Rada Karanac:
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1492405/Nacisti%C4%8Dki+pozdrav+profesoru+nema%C4%8Dkog!.html
http://rs.bukvar.mk/news/roditei-i-shkola-protiv-vrshachkog-nasia?newsid=r0L
http://caglas.rs/radionica-za-srednjoskolce/
У организацији Удружења учитеља Чачка и Савеза учитеља Републике Србије поводом годишњице рада, на Техничком факултету у Чачку, одржан је стручни скуп односно трибина на тему „Педагошка и лична документација учитеља“. На трибини су говорили Данијела Ковачевић Микић, просветни саветник и Рада Каранац, саветница за развојно планирање.
.jpg)
http://www.sbn.rs/vesti-iz-programa/digitalni-mediji-i-mladi-ekonomska-skola-cacak-3
.jpg)
Kampanja protiv govora mržnje na internetu.
U SREDIŠTU 05. 03 2014 (Telemark TV Čačak)
Kampanja protiv govora mržnje na internetu. Gosti emisije: Anđelka Matijević, članica nacionalnog komiteta za borbu protiv govora mržnje; Rada Karanac, koordinatorka za prevenciju vršnjačkog nasilja Školske uprave Čačak; Vladimir Živanović, profesor sociologije i Predrag Avramović, volonter, maturant Gimnazije.B92: Čačak: Striptiz i divljanje učenika
Čačak -- Na društvenim mrežama pojavio se video snimak grupe čačanskih učenika, koji je zaprepastio javnost. Na njemu se vidi striptiz, bacanje klupa i još mnogo toga. O svemu koordinatorka za prevenciju nasilja u ŠU Čačak Rada Karanac:RTS1: Školski striptiz u Čačku
RTS1: Nacistički pozdrav profesoru nemačkog!
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1492405/Nacisti%C4%8Dki+pozdrav+profesoru+nema%C4%8Dkog!.htmlРодитељи и школа против вршњачког насиља
http://rs.bukvar.mk/news/roditei-i-shkola-protiv-vrshachkog-nasia?newsid=r0L
ZAJEDNO PROTIV NASILJA-PU ČAČAK I ŠU ČAČAK
https://www.youtube.com/watch?v=EvIRq9Eh9aQ&feature=youtu.be
Javni praktični čas novinarske sekcije OŠ"Tanasko Rajić" Čačak
RADIONICA ZA SREDNJOŠKOLCE
http://caglas.rs/radionica-za-srednjoskolce/
VIDEO: Učenici u Čačku izvodili striptiz i divljali
Mladi beže iz Čačka
http://www.novimagazin.rs/vesti/mladi-beze-iz-cacka
Plaketa „Škola bez nasilja“ za OŠ „Ivo Andrić“ Pranjani
http://www.mediaportal.rs/2013/12/20/plaketa-skola-bez-nasilja-za-os-ivo-andric-pranjani/
Povodom 11. februara, međunarodnog Dana bezbednog interneta, Nacionalni komitet za borbu protiv govora govora mržnje na internetu u partnerstvu sa mladima iz Čačka organizuje
centralnu konferenciju „Tolerancijom i dijalogom protiv govora mržnje“....
http://www.lepotaizdravlje.rs/lifestyle/kultura/sta-je-novo/konferencija-tolerancijom-i-dijalogom-protiv-govora-mrznje-sutra-u-cacku
Konferencija “Tolerancijom i dijalogom protiv govora
mržnje” ...
Povodom 11. februara, međunarodnog Dana bezbednog interneta, Nacionalni komitet za borbu protiv govora govora mržnje na internetu u partnerstvu sa mladima iz Čačka organizuje centralnu konferenciju „Tolerancijom i dijalogom protiv govora mržnje“....
http://www.lepotaizdravlje.rs/lifestyle/kultura/sta-je-novo/konferencija-tolerancijom-i-dijalogom-protiv-govora-mrznje-sutra-u-cacku
22. novembar 2013. Mladi i tradicionalna kultura (Čačanski glas)
Међународни дан безбедности на Интернету
Национални комитет за борбу против говора мржње на интернету је 11. фебруара у Чачку је организовао централни догађај поводом обележавања Међунородног дана безбедности на Интернету. Конференција под називом „Толеранцијом и дијалогом против говора мржње“ је окупила представнике различитих државних институција, школа, организација цивилног друштва
и цркве
Стручни скуп „Педагошка и лична документација учитеља“
У организацији Удружења учитеља Чачка и Савеза учитеља Републике Србије поводом годишњице рада, на Техничком факултету у Чачку, одржан је стручни скуп односно трибина на тему „Педагошка и лична документација учитеља“. На трибини су говорили Данијела Ковачевић Микић, просветни саветник и Рада Каранац, саветница за развојно планирање.ДАНАС ДЕТЕ, СУТРА ЧОВЕК
Предавачи ће бити социолог Рада Каранац и адвокат Саша Милинчић.
Програм „ШКОЛА БЕЗ НАСИЉА – ка сигурном и подстицајном окружењу за ученике Техничке школе“
http://www.tehnickaskolapozega.edu.rs/2011-12-16-14-18-54/2011-12-23-08-34-13/sh-l-b-z-n-silj
.jpg)
„Дигитални медији и млади“ Економска школа Чачак
Изузетно мотивисани да сазнају што више о предностима и изазовима које интернет носи са собом решили су да организују сличну активност код себе у школи. Уз велику помоћ професорке српског језика Тање Пајић и стручно вођство Раде Каранац искусне менторке програма „Школа без насиља“ и саветнице школске управе Чачак у понедељак 24.02.2014. године су неколико школских часова посветили управо овој теми.http://www.sbn.rs/vesti-iz-programa/digitalni-mediji-i-mladi-ekonomska-skola-cacak-3
Активан распуст у Чачку
http://sbn.rs/vesti-iz-programa/aktivan-raspust-u-cacku-8
Превенција вршњачког насиља и дискриминације
у Гимназији у Чачку
U Gornjem Milanovcu održan SIMPOZIJUM na temu „Unapredjivanje vodjenja školske dokumentacije“
U Gornjem Milanovcu u prepunoj sali Skupštine opštine, a u organizaciji Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Čačak, održan SIMPOZIJUM na temu „Unapredjivanje vodjenja školske dokumentacije“. Autori i predavači skupa su savetnice u Školskoj upravi u Čačku, Sladjana Mijatović, Danijela Kovačević Mikić i Rada Karanac
.jpg)
Mladi beže iz Čačka
http://www.naslovi.net/2014-04-05/novi-magazin/mladi-beze-iz-cacka/9496860
АНКЕТА ЗА БРИГУ: Тек сваки десети ђак будуђност види у Чачку
Јавност шокирали су резултати анкете под називом „Процена младих о безбедности у граду“, коју су – на захтев Савета за јавни ред и мир Скупштине града – спровеле мастер социологије Рада Каранац и школски психолог Катарина Дуњић Мандић. Обухваћено је 756 ученика основних и средњих школа, од 13 до 18 година – што је 10,3 одсто овдашње ученичке популације.
Pesme iz crvene jambolije.Nikola Šipetić zbirke poezija
INTERNET NEPOZNANICA ZA RODITELJE I NASTAVNIKE
Sajam školskog izdavaštva
Štrajkovi i tako to....
http://www.dzenarika.net/vesti/item/3943-u-moravickom-okrugu-nema-najava-da-prosvetari-nece-zakljuciti-ocene
Uskoro odgovor na pitanje zašto mladi odlaze iz Čačka
Katarina Dunjić Mandić (školski psiholog Gimnazija Čačak) ja smo realizovale istraživanje: „PROCENA MLADIH ČAČKA O BEZBEDNOSTI U GRADU“, a poručeno od Saveta za javni red i mir – Grad Čačak
Nadamo se da će rezultati istraživanja narednih dana, biti dostupni široj javnosti, a u cilju stvaranja kvalitetnijih uslova života mladih u Čačku.
A do tada najava:
http://www.dzenarika.net/vesti/item/4187-uskoro-odgovor-na-pitanje-zasto-mladi-odlaze-iz-cacka
POLITIKA - O ISTRAŽIVANJU - Школовање уз чашицу и џоинт
OZONPRESS cetvrtina-cacanskih-srednjoskolaca-cesto-pije-alkoho
http://ozonpress.net/drustvo/cetvrtina-cacanskih-srednjoskolaca-cesto-pije-alkoholhttp://ozonpress.net/drustvo/cetvrtina-cacanskih-srednjoskolaca-cesto-pije-alkohol//Šokant istraživanje:
OZONPRESS: ŠOKANTNO ISTRAŽIVANJE- MLADI NE ŽELE DA OSTANU U ČAČKU
032INFO: Istraživanje: Mladi Čačka netolerantni na različitosti
GLAS ZAPADNE SRBIJE
protiv nasilj aprogramom od 13 tačaka: http://glaszapadnesrbije.rs/730602/Protiv-nasilja-programom-od-13-tacaka/
TELEVIZIJA TELEMARK
https://www.youtube.com/watch?v=nCLERQ6073k
OZONPRESS: ŠOKANTNO ISTRAŽIVANJE- MLADI NE ŽELE DA OSTANU U ČAČKU
032INFO: Istraživanje: Mladi Čačka netolerantni na različitosti
DŽENARIKA: Školovanje uz alkohol, marihuanu, oružje i nasilje
http://www.dzenarika.net/vesti/item/4386-skolovanje-uz-alkohol-marihuanu-oruzje-i-nasiljeGLAS ZAPADNE SRBIJE
protiv nasilj aprogramom od 13 tačaka: http://glaszapadnesrbije.rs/730602/Protiv-nasilja-programom-od-13-tacaka/
TELEVIZIJA TELEMARK
https://www.youtube.com/watch?v=nCLERQ6073k
Čačanksi glas: РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ ПРОЦЕНА МЛАДИХ ЧАЧКА О БЕЗБЕДНОСТИ У ГРАДУ
Савет за јавни ред и мир је на данашњој конференцији за новинаре, одржаној у сали Градског већа, представио резултате анкете у превенцији насиља и болести зависности међу школском омладином града Чачка и околине. Резултате анкете анализирале су социолог Рада Каранац, школски психолог Катарина Дуњић Мандић и професор књижевности Владимир Димитријевић.
Комуникација одраслих је засићена вербалним насиљем, а велики утицај имају и медији, тако да је важно говорити о “култури насиља”. Важно је и да одрасли контролишу своје понашање, јер су они модел за понашање деце и ученика. Циљ превентивних активности у школи мора да буде јачање система педагошке и на жељи за дечјом добробити засноване заштите и праћења деце од стране одраслих, боље успостављање дежурстава запослених, као и доношење других мера које помажу повећању безбедности. Посебну пажњу треба да обрате запослени у ОШ, јер су по анализама ученици из основних школа мање безбедни од средњошколаца. Оваквом анализом је извршено уопштено мапирање небезбедних места у школама, што може да буде корисно приликом предузимања одређених превентивних мера. Приоритет приликом планирања превентивних активности је укључивање институција и стручњака из локалне самоуправе, али је и неопходно “појачавање” дежурстава, како на одморима, тако и током часова.
У Чачку је од 99.132 грађана, 34,78 одсто компјутерски писмено, 13,12 одсто делимично “познаје” рад на рачунару, док је 52 одсто становника компјутерски неписмено, због чега велику пажњу треба посветити упознавању са опасностима у сајбер простору и на друштвеним мрежама. Добијени подаци су врло битни за школе, родитеље, наставнике и институције у локалној самоуправи, јер на основу расположивих ресурса, компетентних особа, морају хитно предузети превентивне активности у циљу едукације, односно упознавања са добрим и лошим странама коришћења интернета.
Резултати анкете, између осталог, показују и да мање од 60 одсто испитаника воли да иде у школу, а сваки пети ученик је навео да је у току последња три месеца био изложен некој врсти насиља. Најдоминантнија врста вршњачког насиља у чачанским основним и средњим школама је социјално насиље. Велика учесталост вербалног насиља, оговарања, ширења лажи, разлог је за озбиљну забринутост, јер се таква врста насилног понашања веома тешко и препознаје и искорењује. Разлог за то су недовољна сензитивисаност на ову врсту насиља, али и бројни негативни узори којима су наша деца окружена.
Главни узроци насиља у Чачку, по одговорима ученика су породични проблеми (58,9%), криминал и корупција, лоша материјална ситуација породице, урушен систем вредности. Најодговорнија за насиље је власт (50,9%), појединац, родитељи, медији (33,9%). Најважније активности и мере превенције које град Чачак треба да преузме у циљу спречавања насиља су: отварање нових радних места (43,1%), доследније санкционисање преступничког понашања (35,8%) и већа улагања у превенцију насиља кроз образовање (34,5%).
Половина испитаних ученика никада није чула да у Чачку постоје организације и удружења која се баве младима.
Када је реч о алкохолу и психоактивним сусптанцама 43,3 одсто испитаних ученика основних и средњих школа не пије алкохол, а највише средњошколаца је прву цигарету пробало са 16 година, док 85,8 одсто никада није пробало марихуану.
Ученици из основних школа имају мање слободног времена од средњошколаца. Најчешћа активност којом испитани ученици испуњавају слободно време је гледање ТВ и слушање музике, следи дружење са пријатељима, па одмарање, односно спавање, интернет је тек на четвртом месту, а шетња и трчање су на петом, са 42 одсто.
| 31. mart 2015. 11:33 | Komentara: 0
Savet za javni red i mir u Čačku odredio je, u 13 tačaka, pravce delovanja kako bi se stalo na put nasilju i bolestima zavisnosti među školskom omladinom u gradu. Planira se ogranizovanje savetovališta za očuvanje porodice, uključivanje mladih u sportske i kulturne aktivnosti, obnova primerenih radnih akcija, kao i predavanja uspešnih zavičajaca, otvaranje SOS telefona i zabrana alkohola za maloletnike.
Комуникација одраслих је засићена вербалним насиљем, а велики утицај имају и медији, тако да је важно говорити о “култури насиља”. Важно је и да одрасли контролишу своје понашање, јер су они модел за понашање деце и ученика. Циљ превентивних активности у школи мора да буде јачање система педагошке и на жељи за дечјом добробити засноване заштите и праћења деце од стране одраслих, боље успостављање дежурстава запослених, као и доношење других мера које помажу повећању безбедности. Посебну пажњу треба да обрате запослени у ОШ, јер су по анализама ученици из основних школа мање безбедни од средњошколаца. Оваквом анализом је извршено уопштено мапирање небезбедних места у школама, што може да буде корисно приликом предузимања одређених превентивних мера. Приоритет приликом планирања превентивних активности је укључивање институција и стручњака из локалне самоуправе, али је и неопходно “појачавање” дежурстава, како на одморима, тако и током часова.
У Чачку је од 99.132 грађана, 34,78 одсто компјутерски писмено, 13,12 одсто делимично “познаје” рад на рачунару, док је 52 одсто становника компјутерски неписмено, због чега велику пажњу треба посветити упознавању са опасностима у сајбер простору и на друштвеним мрежама. Добијени подаци су врло битни за школе, родитеље, наставнике и институције у локалној самоуправи, јер на основу расположивих ресурса, компетентних особа, морају хитно предузети превентивне активности у циљу едукације, односно упознавања са добрим и лошим странама коришћења интернета.
Резултати анкете, између осталог, показују и да мање од 60 одсто испитаника воли да иде у школу, а сваки пети ученик је навео да је у току последња три месеца био изложен некој врсти насиља. Најдоминантнија врста вршњачког насиља у чачанским основним и средњим школама је социјално насиље. Велика учесталост вербалног насиља, оговарања, ширења лажи, разлог је за озбиљну забринутост, јер се таква врста насилног понашања веома тешко и препознаје и искорењује. Разлог за то су недовољна сензитивисаност на ову врсту насиља, али и бројни негативни узори којима су наша деца окружена.
Главни узроци насиља у Чачку, по одговорима ученика су породични проблеми (58,9%), криминал и корупција, лоша материјална ситуација породице, урушен систем вредности. Најодговорнија за насиље је власт (50,9%), појединац, родитељи, медији (33,9%). Најважније активности и мере превенције које град Чачак треба да преузме у циљу спречавања насиља су: отварање нових радних места (43,1%), доследније санкционисање преступничког понашања (35,8%) и већа улагања у превенцију насиља кроз образовање (34,5%).
Половина испитаних ученика никада није чула да у Чачку постоје организације и удружења која се баве младима.
Када је реч о алкохолу и психоактивним сусптанцама 43,3 одсто испитаних ученика основних и средњих школа не пије алкохол, а највише средњошколаца је прву цигарету пробало са 16 година, док 85,8 одсто никада није пробало марихуану.
Ученици из основних школа имају мање слободног времена од средњошколаца. Најчешћа активност којом испитани ученици испуњавају слободно време је гледање ТВ и слушање музике, следи дружење са пријатељима, па одмарање, односно спавање, интернет је тек на четвртом месту, а шетња и трчање су на петом, са 42 одсто.
АЛАРМАНТНИ РЕЗУЛТАТИ „ПРОЦЕНЕ МЛАДИХ ЧАЧКА О БЕЗБЕДНОСТИ У ГРАДУ“
19. март 2015. године
Истраживање „Процена младих Чачка о безбедности у граду“, порученог од стране Савета за јавни ред и мир града Чачка, које су урадиле социолог Рада Каранац и психолог Катарина Дуњић Мандић, показује да само 9,7 посто младих види своју будућност у Чачку, док четвртина средњошколаца конзумира алкохол.
Čačak: Narkotici đacima miliji od knjiga
| 31. mart 2015. 11:33 | Komentara: 0
Rezultati ankete među čačanskim osnovcima i srednjoškolcima. Od 756 učenika, više od polovine za porast nasilja krivi – vlast
Roditelji loš uzor deci
Savet za javni red i mir u Čačku odredio je, u 13 tačaka, pravce delovanja kako bi se stalo na put nasilju i bolestima zavisnosti među školskom omladinom u gradu. Planira se ogranizovanje savetovališta za očuvanje porodice, uključivanje mladih u sportske i kulturne aktivnosti, obnova primerenih radnih akcija, kao i predavanja uspešnih zavičajaca, otvaranje SOS telefona i zabrana alkohola za maloletnike.
– Gradska uprava saopštila je da su obezbeđena sredstva za ovaj program, a posle dvogodišnje kampanje uslediće izrada nove ankete, kako bi se utvrdili rezultati i odredio put za nastavak aktivnosti – rekao je gimnazijski profesor i član Saveta Vladimir Dimitrijević, na jučerašnjoj konferenciji za novinare u gradskoj upravi.
Čačak je prvi u Srbiji uradio anketu pod nazivom „Procena mladih o bezbednosti u gradu“ a rezultati, obelodanjeni ove sedmice, zabrinuli su čitavu ovdašnju javnost. Anketom sociologa Rade Karanac i školskog psihologa Katarine Dunjić Mandić bilo je obuhvaćeno 756 školaraca iz Čačka od 13 do 18 godina, i tako se doznalo mnogo toga. Recimo, da je u poslednja tri meseca svaki peti učenik bio izložen nekoj vrsti nasilja, da često i svakodnevno alkohol pije 21,4 odsto mladića i 13,5 procenata devojaka, dok je 12,8 odsto đaka izjavilo da puše marihuanu.
– Već je odgovor na prvo od ukupno 40 pitanja u anketi veoma zabrinjavajući. Naime, čak 40 odsto anketiranih učenika izjavilo je da ne voli da ide u školu – navela je Rada Karanac.
Stavove Saveta za javni red o ovom velikom društvenom problemu objasnili su predsednik tog foruma Dragan Radovanović, i Vladimir Dimitrijević. Drugi podseća da su, po odgovorima čak 58,9 odsto anketiranih učenika porodični problemi glavni uzroci nasilja u Čačku.
– Komunikacija odraslih zasićena je verbalnim nasiljem, na šta veliki uticaj imaju i mediji, pa se može govoriti o kulturi nasilja. Zato je važno da odrasli kontrolišu svoje ponašanje, jer oni su model za vladanje dece i učenika – istakao je Dimitrijević.
On je, dalje, napomenuo da ni roditelji ipak nisu upućeni u sve oblike nasilja. Za mnoge od njih je digitalno nasilništvo zagonetka, jer je u Čačku, od 99.132 odrasla građanina, kompjuterski pismeno tek 34,78 odsto, sledećih 13,12 delimično poznaje rad na računaru dok se 52 procenta uopšte ne razume u računare i društvene mreže. I dodao:
– Prilikom određivanja pravaca delovanja nismo se držali pravila da bi trebalo zabraniti ovo ili ono, već želimo da umesto zabrana koristimo pozitivne primere. Jer, psiholozi tvrde da unošenje negativnih sadržaja u svest čak podstiče interesovanje dece za to što im se brani.
Ovu anketu naručio je upravo Savet za javni red i mir, i Čačani bar znaju na čemu su. Pitanje je kakve su prilike i bezbednosne ocene školske omladine u drugim sredinama, rekli su juče članovi Saveta.
Izvor: Politika.
DRUŠTVO/ Sve više mladih želi da napusti Čačak!
Istraživanje koje su za Skupštinu grada uradile psiholog, Katarina Dunjić Mandić i sociolog, Rada Karanac pokazalo je da samo 9,7 odsto srednjoškolaca i osnovaca želi da ostane da živi u Čačku. Ispitivanje je obavljeno u 16 osnovnih i 6 srednjih škola, dok je Tehnička škola odbila da učestvuje u istraživanju ovakve vrste. Osnovni predmet istraživanja je bilo ispitivanje bezbednosne situacije, postojećih oblika nasilja i zavisnosti učenika u Čačku, sa osvrtom na provođenje slobodnog vremena učenika, aktivizam i informisanost.
Kristijan i Goga Sekulić u galeriji - bunt ili stvarnost
Karanac smatra da mediji vole da prave senzacionalne sadržaje koje plasiraju gledaocima i čitaocima i ocenjuje da se Knjiga utisaka iz Galerije može povezati sa grafitima.
U baroknoj sali u Zrenjaninu održana je prezentacija rezultata istraživanja i okrugli sto na temu „Mladi i demokratska kontrola sektora bezbednosti“ koje su zajednički sproveli Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji i Centar za istraživanje javnih politika. Na ovom skupu su uzeli učešća pored predstavnika ove dve organizacije, predstavnici lokalnih samourava Zrenjanina, Požarevca i Čačka.
Нема коментара:
Постави коментар