STOKA BEZREPA

Kod mene se u selu za poslednji šljam i ološ koristi izraz stoka bezrepa. Narod u selu živi od stoke. Ona mu osigurava egzistenciju. Ona mu je garant kakvog takvog jadnog života. Poštuje stoku. Oslovljava je imenom. Tepa joj. Priča sa njom, a neretko i peva. Voli je koliko i decu, jer zna da će decu i odgajiti i odškolovati zahvaljući stoci. Tako da reći nekome da je stoka, dođe i kao hvalospev. Kao kompliment. Te zato i za najveće ljudsko dno dna u mom selu kažu – stoka bezrepa. Nešto nepostojeće, nemoguće i odvratno.

I naravno da ću verovatno i psovati u tekstu, i koristiti neprimerene reči, jel te! Srbi se posebno ježe od psovki. I imaju pik na te psovače, naročito kada psuju nekoga ko kaže gadosti. Tog što kaže sve i svašta ne treba da je sramota i blam. Al’ mene, koja će reći da je neko ko je žene nazvao neradnicama, dupeuvlakačicama, robinjama, a nazovem ga šljamom, otpadom i uz sve to oteram i tri lepe materina i uz to kažem da je stoka bezrepa nazvaće „popaljenom“ blogerkom. Naravno feminističkom.

CILJ NAD CILJEVIMA: ZADOVOLJITI KURONJU

Reći će da sam (kao i ostale mnogobrojne ženetine), do najobičnijeg posla (za koji imam i diplomu), došla preko kreveta, jer me je prevrnulo bar njih četiri komada koji su bili glavni u odlučivanju. Pa su odlučili na osnovu toga kako se prevrćem, okrećem, koliko mi je potrebno vremena da njih zadovoljim i učinim muškarcima. Jer, naopako da ih nisam učinila da se osećaju kao prave kuronje. To je i posao žena, priznaćete. Zato sam se i ja i sve ostale žene rodile. Da njih, stoku bezrepu dovodimo do vrhunca, do ludila. Ukoliko to ne uradimo, nismo ispunile najosnovnije razlog bivstvovanja. Zadovoljiti kuronju. Ako je kuronja zadovoljan, onda je sve u najboljem redu. Te zato slušaj, ćuti, trpi, gutaj govna, samo ne progovaraj i ne oponiraj.

To je ta tradicionalna uloga žene, a ne kao ova moderna uloga žena, kada one kažu šta misle. Ma i odakle im ta savremena ideja da uopšte misle?! Verovatno je, kao i sve ostale gluposti, došlo sa zapada. Bože me te sakloni tog čuda. Mora da je magija u pitanju. Kako da misli i sa čim da misli, kada muškarci misle za nju, serviraju joj misli i stavove, oni je edukuju. Ona samo da uživa, sve sa tim serviranjem i posluženjem.

JUNAČINE PROTIV PLANETARNOG ZLA – ŽENA

I jedna takva stoka bezrepa, verovatno i potencijalni siledžija, silovatelj ili ubica javno analizira sopstveno mišljenje o ženama koje naravno, ne umeju da misle, da rade, da stvaraju. Jedna takva stoka bezrepa i druga stoka bezrepa koja joj dozvoljava da sve to objavi i da ceo svet pročita postaju najveći junaci ove jadne Srbije. Jer boga ti, oni smeju da kažu sve ono što jeste istina o ženama, vešto skrivana. Ta ista stoka bezrepa koja ima žensku decu (glavni, pročitah da ima), a ovaj sa nekim izmišljenim identitetom, pretpostavljam, ne znam, ali imaju majke, morao ih je neko roditi –  junački se ustremili na to planetarno zlo. Na žene. Na ta bića koja još u stomaku misle kako da izaberu pravog provajdera i da se ne cimaju za života.

Ona žena u selu, samo misli o provajderu, naročito kada kreće da milu stoku nahrani i napoji. Kada po ceo dan rinta u njivi sejući krompir, grabeći seno ili berući kukuruz. Takođe o provajderu misli kada treba da oteli kravu, jer šta bi da provajdera nema. Obožavaju da naprave selfi sa teletom i postave na društvene mreže i onda čitaju komentare muškaraca. To ih pali do besvesti. Pa onda kada legne u krevet sa mužem samo misli kako da se ovajdi od tog seksa koji sledi. Šta da traži nakon toga od svog provajdera? Da li novu motiku ili samo bolju dršku? Da li kokoške koje ne preleću u komšijino ili one koje ne izlaze iz kokošinjca? I naravno, obavezno razmišlja kako i gde da ga prevari, jer druga posla i nema.

Prevara i feminističke ideje. To je ono što zaokuplja ženu gde god da živi. Naravno i večito pitanje: Kako će da skreće pažnju muškaraca?! Da li da se obuče da joj se ne vidi ništa pa da muškarac naslućuje šta je ispod, ili da se razgoliti. Ali tada muškarac može da je napadne i siluje, pa još da bude i kriva što ga je izazvala. Mnogo je tu tema za razmišljanje. Pih.

SRAM TE BILO, DŽIBERU NEOPEVANI

Sram te bilo huljo. Ma sram te bilo mazgovčino. I ne zaslužuješ da mislim na ono „Nikako nasiljem, na nasilje“. Ne zaslužuješ stvore da te nazovem bilo kako, jer za takve ne postoji izraz. Takvi su stvarno NIŠTACI, kao što moja baba reče. Ništa. Ogromno. Ma kada te stogodišnja seljanka okarakteriše i nazove, to je to. NIŠTAK. NIŠTAČINA. I da ne zaboravim. Žene obožavaju komfornost. Nikada ne razmišljaju da uče i napreduju, jer to nije komforno. Naporno je, dosadno i bez veze skroz. Samo pikiraju sposobne muškarčine. Jer oni su sposobni kada su uspešni, a uspešna žena je po difoltu kurvetina, jer ko zna sa kim se sve vucarala dok nije postala to što jeste. Morala je i portira verovatno da prevrne. Ili on nju. Ma nebitno. Samo da je prevrtanje. Oni su važni, jer sve znaju.

U stvari nije važno ni koliko su obrazovani i naočiti, važno je samo da imaju neke kombinacije koje će je ubaciti na posao, za koji baj-d- vej, ima neku papirčinu sa državnog fakulteta. Ali da se ne lažemo i do nje je sigurno morala doći na isti način. Prosto, to je tako. Drugačije ne može biti. Žena je to. Opasna i stvorena da koristi i muze. Koga stigne i kako stigne.

A te muškarčine, ništake, koje tako lako u par redova sve žene podvedu pod neradnice, zgubidanovićke, koristoljupke, multipraktik-upijačice, koji vredjaju i ćerke i svoje žene i majke i drugarice i komšinice, a sve zarad neke jadne slave, mada ne znam gde je slava, ali verujem da je lova u pitanju, bih tako rado obukla u žensku kožu samo na par dana. Hm, mada bih im nešto drugo uradila. Trg. Tupe makaze. Il’ turpija za nokte. Mada je i grickalica simpatična!

A DA BUDEŠ MALO U ŽENSKOJ KOŽI? 

No…Vidi mislim, čak i zamišljam. Šta me sve muškarci naučiše, sramota. Ženska koža… Pustila bih ih par dana da prežive sve ono što zamišljaju i pišu. Taj silni seks za ocene, pa za posao, pa za titule, naravno uključujući i razmišljanja o tome šta obući i kakvu pozu zauzeti. A potom bih ih pustila da žive život te savremene multipraktik žene. Koja se porađa na poslu jer ne stiže od istog da ode u porodilište. Koja doji dete za ogradom dok obavlja poljoprivredne poslove. Koja trči kući s posla da spremi tri vrste ručka, jer niko isto ne jede. Kojoj traže neki slatkiš i ona ga izmišlja ni od čega. Koja posprema haos po kući i usput rešava domaće zadatke. Koja stiže da obiđe u bolnici i svoju i muževljevu rodbinu, jer je red. Koja dok čeka dete sa treninga stiže i da napiše pesmu, jer joj je to hobi. Koja pegla svako veče gomilu veša i ušiva pocepane čarape i gaće. Koja brižljivo zaliva cveće i pakuje olovne vojnike koje su deca razbacala po kući. Koja usisava svaki čas mrve, jer se non stop nešto gricka. Koja usput piše stručni rada za konferenciju. Koja čisteći prašinu pravi koncept sutrašnjeg sastanka. Koja treba da zaradi pare da svi u porodici prežive, jer je on, njen provajder izgubio posao i veli da će da pauzira godinu dana, jer je doživeo veliki stres. I nepravdu. I nije sposoban da radi do daljnjeg.

I u tom mom selu, neposlušnoj stoci obično kažu – „stukse“! Ne zna se tačan prevod, ali mislim da znači odstupi, ustukni, pomeri se pre neko što potegnem da te gađam sa načim. Ma, mrš bre u tri lepe, sad i odma. E, to znači za ništake.

Kolumnista
5. jul 2016.