Oni svoju decu nisu videli desetinama godina. Deca ih se i ne sećaju, jer su izbrisali sećanja. Da se nikad ne sećaju. I nikoga. Njihova deca sada su zapravo njegovi potomci. I potomci njegovih odabranih. Prelepota jedna i ljubav velika.
KOMEDIJA I KOMEDIJAŠI.
Preostali narod u Srbiji mahom veruju da će biti bolje. On se i dalje ljuti kada se seti šta su protivnici protiv njega zborili pre tries pet šest godina. Većina naroda je besna jer ne veruju kako je neko tako mogao da zbori. Njihova budućnost je zapravo prošlost. Optimisti su i dalje i veruju u bolje sutra. Za nečiju decu. Vide svetlo na kraju tunela. Pišu i izveštavaju o dešavanjima u Srbiji. Oni koji su otišli se smeju kada pročitaju. Ne veruju da tako nešto postoji. Komedija. Komedijaši.
Oni što nisu otišli, jer nisu mogli, kao da su otišli! Niti ih ko primećuju, niti im se ko obraća, niti ih ko nešto pita. Izgubili su glas od dizanja glasa! Izgubili su srce od srčanih borbi! Izgubili su dušu zbog bezdušnih ljudi!
Mahom rade u fabrikama koje prozvode kablove za leteće automobile i kao neki sitni saradnici u institutu za letenje u svemir. Oni koji i dalje imaju volju da pričaju, rade kao turistički vodiči.
U Srbiji od 2041. nadiru turisti iz Kolumbije. Željni da vide prirodne lepote, istorijske spomenike i sve krasote Srbije. Bogati, pa putuju, pa istražuju. Obilaze rodjake koji se naseliše svuda po Srbiji. Rodjaci iz otadžbine „poneli“ zanat estetske hirurgije i uzgoja kokica i kanabisa. Razvili biznis za kratko vreme. Svo preostalo stanovništvo, mahom preko 69 godina, navukli su na te zeze. Narod šeta napumpan i napumpan!
Svi zadovoljni i veseli. Živi bili veseljaci!
KOLUMBIJA I MORAVA.
Kolumbijci najvole Čačak. Vole Čačak jer vode nema. Njima se smučila voda i poplave, dja iz okeana, dja iz reka. Čačani su Zapadnu Moravu ugurali i cevku. Na cevku nasuli zemlju i udarili behaton. To mnogo moderno. Kockice u sivoj i tamno sivoj boji. Na behaton metnuli neke žardinjere u metalik crnoj boji (da razbiju monotoniju od sivila) i u njih naboli plastične fikuse. Plastika se ne zaliva, pa se tako ne rasipa voda! Voda iz cevke se čuva i dobro usmerava. Idealna je za zalivanje kokice i ostalih divnih biljaka.
KOLUMBIJCI I KOKICE.
Čačak i oko Čačka, dušu dalo za dobar biznis. A i Čačak godinama unazad poznat po poklanjanju zemljišta strancima, infrastrukturno opremljenog. Neki Nemac oko 2019. kupio, ups dobio zemljište. Napravio fabriku. Kada mu istekao ugovor, narod dobio šut kartu, a fabriku i zemlju prodao Mjanmarcima. Mjanmarci prodali Kolumbijcima. Kolumbijci odma rastegli plastenike. A u plasteniku, opa miki. Šta oćete. Odmah traže 1000 duša za rad. Plata odlična, a može i u robi. Nema ko da radi. Iz Čačak se radna snaga iselila. Dovukli Kolumbijci rodjake iz Kolumbije. Rodjaci otvorili hotele i hostele. Renovirane škole im bile idealne za taj biznis. Dece u Srbiji ionako nema. I ono malo što je ostalo, obrazuje se na daljinu. Odakle oće.
KOLUMBIJCI I PRIRODNE LEPOTE OKO ČAČKA.
Kolumbijci su oduševljeni Čačkom. I okolinom. Ovčarsko-kablasrka klisura im je osvojila dušu. Stalno ganjaju vodiča da ih vodi na Kablar i kažu da im je toliko simpatično kada im vodič predstavlja maršrutu: „Evo pogledajte, dokle se pogled pruža vidite podkablarska sela. Nekada su ovde živeli divni i vredni ljudi. Izumrli su. Skroz. Naskroz. Odabraćete nakon ovog predavnja šta želite od predviđenog.
Da se sa paraglajding staze vinete u nebo ili da idete na skijalište. Imamo divan veštački sneg tokom cele godine. Uvek gondolom možete da se spustite sa planine do betonirane reke i zamišljate kako je tu nekada bilo divno mesto za ribolov, vožnju splavom i kupanje.
Posle gledanja meandara možemo da idemo u obilazak autentitičog srpskog brdsko-planinskog sela, a na kraju obilaska moći ćete da vidite u 18D projekciji, koji će biti prikazan u veleleponom seoskom Domu kulture, kako su ljudi ovde nekada živeli. Kako su vredno radili i privredjivali. Proizvodili zdravu hranu i najbolju rakiju na svetu, da bismo mi danas uz pomoć najsavremenijih tehnologija sve to mogli da doživimo i proživimo. Sedeći. Jedući kokice i gledajući u ekran.
Uživajte moji Kolumbijci u toj lepoti i blagostanju. Šteta što niko u selu nema živ, da sve ovo vidi”! Amin!
KOLUMBIJCI U ČAČKU.
Kolumbijci su oduševljeni Čačkom. I okolinom. Mogu da žive gde požele. U KolGradu, DrkeGradu i MilGradu. Sve velike i lepe zgradurine. Mogu da se usele u pet stanova u jednoj zgradi. Nije im jasno što se to narodu nije dopalo, te pobegli glavom bez obzira.
Svaki od tri grada ima ono što je Čačanima oduvek obećavano.
Svaki grad ima zatvoren bazen. Tu redovno dolaze penzioneri na kupanjac, kada iz doma za stare prošetaju dva kruga atletskom stazom. Nakon kupanja neki idu na vežbanje u kuglanu i streljanu, neki u halu za borilačke sportove. Izbegavaju avantura parkove, vele da ih hvata strah, ali vole da sede na klupicama i gledaju te sprave i dive se. Vole i vodoskoke i fontane. Ne smeta im što nema drveća da se sakriju kada pripeče zvezda. Kaže da su srećni kada vide da je konačno i tako nešto napravljeno i da će da snime i pošalju deci da vide šta je sve on napravio za decu. A, deca izbrisala sećanje. Ne žele da se sećaju.
Stanovnici Čačka najviše vole kada Kolumbijci mogu da naprave tim od jedanaest igrača i da igraju zajedno fudbal na stadionu, po izboru. Bože, koliko lepih stadiona u Čačku. Sa razglasa ide navijanje i urlikanje, a reflektori se obavezno uključuju da proprate te istorijske utakmice.
E, nakon toga svi obavezno prošetaju do gradskog groblja. Na njemu je napravljen oproštajni plato. Onda preostali narod iz Čačka kreće da priča, da kada odu Bogu na istinu, koga bi voleli da vide da bude na tom platou da ih isprati. Plaču. Ridaju. Suza suzu stiže. Dozivaju, mole, žale, traže oproštaj.
Niko ih ne čuje. Te koje dozivaju su izbrisali sećanja, jer ne žele da se sećaju.
Ispratiće ih popovi. Drugari iz Domova!
Danas mi u prodavnici kaže komšinica: „Kupi ove novine (lokalne), ima program za „BETON ČAČAK“ do 2025. godine.
Beton!
Нема коментара:
Постави коментар