Svi smo "Viđeni za Ivanjicu“

“Lakše je biti ministar no berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti da koga ne poseče, a ministar niti mora znati brijati niti mora paziti hoće li koga poseći, jer, i ako poseče, nije kriv.” (Branislav Nušić)

Da li je najdugovečniji Srbin Branislav Nušić? Da li na njegov 150. rođendan imamo utisak da je tu, i da gleda svoje drame koje se uživo dešavaju? Da li se oseća življim nego ikada? Vreme kao da stoji, samo je drugačija moda i ishrana. Ni sam Nušić ne bi imao šta da doda u svoje tekstove.

I dok cela Srbija liči na Nušićijadu, jedna čaršija svake godine nekoliko dana posvećuje velikom Nušiću. Jedna varoš, smeštena između planina Golije i Javora, izgleda, jedina ima razlog da slavi velikog Nušića, koji je sasvim slučajno, svojoj gospođi ministarki, stavio u usta pretnju izgnanstvom, ne tako dragom zetu: “Viđen si za Ivanjicu!”

Nije znao da li je Ivanjica na istoku ili na severu? Nije znao kakav narod tamo živi i da li živi? Nije znao i slutio da će ga posle jednog veka, ta varoš slaviti i da će mu gradonačelnik, bez izbora, a sa osmehom na licu, predavati ključeve grada na nekoliko dana. Nije ni slutio da će biti u situaciji i da proglasi jedan jedini neprikosnoveni zakon – ukidanje fajronta u svim kafanama, pod uslovom da su svi nasmejani i veseli.

Nušićijada se kao “praznik humora i veselja” u Ivanjici, održavao krajem avgusta, od 1968. do 1972. godine. Nakon gotovo četiri decenije, udruženje KUDES (inicijativa za kulturnu decentralizaciju Srbije), je obnovilo najveći festival humora i od 2008. godine, Nušićijada u Ivanjici postaje najlepša kulturna manifestacija u Srbiji, koja okuplja desetine hiljada ljubitelja humora.

Tokom vladavine Branislava Nušića, neizostavna je fudbalska utakmica, “Više od igre”, kao u istoimenoj Šotrinoj seriji, snimanoj upravo u ovoj varoši. Defile mladih i starih, odevenih u kostime Nušićevog vremena, daje pečat najduhovitijoj manifestaciji u Srbiji. 

Slučajni prolaznici na trenutak pomisle da su se nekim čudom našli u vremeplovu građanske Srbije. Dame obučene u duge haljine, uzane u gornjem delu, a srcolikog oblika preko grudi ili u bele svilene košulje od srpskog platna i duge široke suknje. Oko struka ukrašene dugim svilenim maramama, a oko vrata nakitom, biserima i dukatima, a u ruci lepeza ili suncobran, a na glavama najlepši šeširi. Muškarci obučeni u frakove i bele košulje sa mašnama i neizostavnim cilindrom.

Varoš Ivanjica uvek krajem avgusta slavi velikog Nušića. Svi ugostiteljski objekti oblače ruho kafana sa starogradskom muzikom, cela ulica dobija prizvuk i sliku Srbije s kraja 19. i početkom 20. veka, te svi poznati žele da budu viđeni za Ivanjicu. Ove godinu su već bili viđeni: Kemal Monteno, Rada Đuričin, Manjifiko, Njuzovci i Zoran Kesić, Marko Somborac, Petar Božović, Sergej Trifunović, Lepa Lukić, umetnički anasambl “Stanislav Binički”, Jovan Maljoković i mnogi drugi umetnici i zabavljači.

Zasmejavali su okruglo pa na ćoše, i u kafani “Pod trešnjom”, i “Kod sumnjivog lica”, na terasi hotela “Park”, kao i na svakom koraku, kako karikaturama, tako osmesima, pesmama, glumom i besedama.

Ako želite i vi da budeti deo Nušićijade – najvećeg praznika humora i veselja, i da budete „viđeni za Ivanjicu“, dođite dogodine krajem avgusta, očekuje vas Branislav Nušić, koga tradicionalno glumi Milan Milosavljević, i kao pravi Nušić na pitanje: “Da li se plašite da ćete jednog dana biti zaboravljeni?”, odgovara: “Više se plašim da me nikada neće zaboraviti!”.

2. 9. 2014, Kolumnista