On je otišao po cigareta. I još ga nema.

Kada je bila godišnjica smrti Milana Mladenovića – nisam se oglasili. Ne samo zbog kontraverzi vezanih za gromadu srpske rok muzike i jednog od najvećih modernih pesnika koje smo imali, nego i zbog činjenice da su o njemu – svi pisali. 

Ali, negde ispotiha, prolazi godišnjica smrti još jednog sjajnog muzičara i pesnika. Čoveka koji je živeo i ugasio se u gradu kraj Zapadne Morave. Njemu posvećujem ove redove.

Znate li koji je muzičar i pesnik osnovao svoj bend u Čačku da bi nastupio na lokalnoj gitarijadi? Znate li koji muzičar i pesnik nije dočekao album svoje grupe, kao ni da mu pesme budu objavljene, iako je iza sebe ostavio veliki hit i još hitova, koji mnogi zvižduću i pevaju, a ne znaju ko je autor, niti gde su i kako nastali? Znate li koji je muzičar i pesnik sa tek navršenih četrdeset, otišao pre devet godina?

Nemate još uvek asocijaciju?!

A znate li koji je snimak u poslednja dva dana najgledaniji na youtube? Znate li ko je Mima „Oro“? Znate li ko je je rekao da „kada primite piće primate i ono drugo…“ Pa naravno da znate, zato ste i kviska uložili na ovo pitanje!

A šta je sa odgovorima s početka teksta?

Potrebna vam je pomoć prijatelja, jer ne verujem da će pomoć publike biti od velike koristi, jer se iza pitanja krije: osoba koja nije promovisala svoj rad pa je nema u štampama različitih boja. Krije se osoba čija muzika i pesme nisu deo popularne kultura, pa samim tim i širokim narodnim masama gotovo i nepoznata. 

Krije se osoba o kojoj ne postoji gomila podataka koju dobijate kada je izguglujete, pa nikako nećete moći na „brzinu“ da pokupite bitne informacije i spoznate tako sve o njoj, ali ćete na svakoj svirci, pa čak i u Beogradu, čuti „evo, već su prošle godine kako su me oči odale… Prošao sam mnoge puteve ni na jednom nisam sreo te..”

Devedesete godine je u Čačku jedan Raško Jovičić, osnovao bend „Za jednu noć“ i podario nam „Melanholiju“ i „Dođe mi da odem svete“. Podario nam još mnogo pesama i prerano otišao tamo gde je i nagoveštavao u tekstovima.

Možda su se neki i setili o kome je reč. Možda su se neki i setili i ostalih hitova i pesama. Možda su ga neki i poznavali! Možda neki nisu ništa od ovoga znali, iako vole da pevuše njegove pesme.

Važno je da Raško nije zaboravljen u svom rodnom gradu, da su njegovi prijatelji i muzički saradnici, pre pre par godina u čast izdavanja zbirke Radne verzije, priredili i koncert na kojem su se svirale samo pesme grupe „Za jednu noć“. 

Važno je da su se Raška i juče, na dan godišnjice smrti, mnogi setili postavljajući na svoje profile njegove nezaboravne pesme. Važno je da ga se prijatelji uvek sećaju i ne dozvoljavaju zaborav, jer je možda Raško samo otišao da kupi cigarete, baš kao u njegovoj pesmi, pa ga zato nema gotovo deset godina ili kao u „Ljubavnoj poruci“:

„Cveće u rukama

i crna marama,

ti suze brišeš,

a onda tražiš me

Pokucaj

na moja vrata od mermera

vidi dal’ sam tu”.

Mi ga još čekamo. Da dođe. I zapeva.

11.10. 2013. Kolumnista