Životni politički projekat

 

ŽIVOTNI POLITIČKI PROJEKAT

Jel’da, da vas nervira ili vam se diže kosa na glavi (ko je još ima), il’ vam zaigra želudac, kada nosioci naših sudbina, kažu onako sočno, projekat?! Je’l da, da vas nervira kada čujete od nosilaca naših sudbina, da ne bi nikako pristali, ali „oni tamo“ to traže! Je’l da vas po malo nervira, što uporno umemo da tvrdimo da nas politika uopšte ne interesuje i da samo želimo da živimo svoje male životiće?

POLITIKA JE SVE

Pa dobro, bre, gde mi to živimo te jadne životiće? U Tanzaniji možda, ili na Marsu, pa nas ne interesuje politika države Srbije? Itekako treba da nas interesuje! 
Prvo, jer je to stvar opšte kulture. 
Drugo, jer je politika sve: i potrošačka korpa, i Bus plus, i skupa struja, i loše dizel gorivo i male plate, i odlazak kod lekara, i posao koji radimo, i koncerti muzičara – znate ono kad ’oćemo Partibrejkerse, a na tenderu pobedi Seka Aleksić?!

Ma i košmare koje sanjamo, imaju veze sa politikom, jer ih sanjamo zbog straha koji nam se na tacni nudi preko TV programa ili putem štampe, a njih „drže“ svi oni pošteni građani, koji su zahvaljujući znanju i profesionalizmu na mestu urednika, a i direktora?! Isto kao što nam se plasira milion gluposti, za koje su patent osmislili moji rođaci možda, ili vaši, ili možda kumovi od pokojne ujne pomoćnika ministara, sekretara i ostalih funkcionera. Ni to jel’, nema veze sa politikom?!

Nekako je nekulturno reći da nas ne interesuje politika države u kojoj živimo, radimo i čekamo kraj, a pri tome se sa svima živima posvađamo u predizbornoj kampanji, pa na krsnim slavama do zore raspravljamo ko je čiji predsednik i ko je više uzeo i ko tek planira da uzima.

Uvek smo u pripravnosti da sve posmatramo okom kritike i da prebacujemo i optužujemo ili hvalimo i to putem društvenih mreža, na kojima se krijemo iza lažnih profila.

KUKANJE BEZ OSNOVA

E, sve nas to interesuje, ali i uvek ističemo: Ma ja samo radim svoj posao, šta mene briga za politiku. A kada nam smanje plate, a kada ostanemo bez radnog mesta, ili kada nam na vrat natovare poslove za pet ljudi, onda na sva usta psujemo političare, kao da su političari isto što i politika! Ne priznajemo i dalje da ta stvar mora da nas interesuje, čak i kada nam za šefa postave nepismene, bahate i surove, koje tek tvrde da sa politikom nemaju ništa, a upravo su tu, jer ih je nečija politika dovela tu gde jesu.

Mislimo da i kada odemo u crkvu, ili smo „veliki vernici“, da smo konačno sigurni da možemo i da potvrdimo da nas nikako ne interesuje i ne dodiruje politika, pa smo spremni još i da pljucnemo, onako preko ramena, u fazonu ne daj bože, da mora da nas interesuje baš ovde?! Pa upravo, tek tamo, moramo da budemo svesni koliko je ta stvar - politika, i tu prisutna i to u vidu strašne reči, koja nas tek izluđuje – projekat.

Projekat kojim upravlja i čiji je koordinator svaki tajkun u ovoj državi, a kome je neko rekao da izgradivši impozantan hram može da okaje sve grehe, čak i one koje tek treba da osmisli i napravi. Pa da budu sasvim sigurni, da ih neće loši snovi ganjati, umesto freski i ikona, oslikavaju barke, koje bi trebalo da predstavljaju Nojevu, pa u njih smeštaju kompletnu porodicu i najbliži komšiluk, pa se tako srećni i bezgrešni keze svakom verniku koji ulazi u svetu kuću.

Nosioce tih projekata – političke ličnosti, uticajne prestupnike i zloslutnike nikako ne interesuje politike, nego posao koji rade i rade ga pošteno, hm, verovatno za prosečnu srpsku platu?! Pa kako meni ne zapade da me oslikaju u vidu freske?! Crkva-projekat postaje sjajna stvar za rešavanje svih košmara, noćnih mora, ispiranje duša, pranja para, šta god to značilo, iako sam uvek kada to kažu, zamišljala ogromno limeno korito i jednu ženu sa keceljom, koja otkuvava gomilu novčanica, sve dok od nje ne ostane samo ona sjajna nit.

FANTASTIČNA IDEJA

I dalje tvrdimo da nas ne interesuje politika?! A kada vlast kaže: Mi ne bismo, ni u ludilu, ali „oni tamo“ traže! Pa kada treba da se odreknemo jagnjećeg i prasećeg pečenja. Pa kada treba da pišemo silnu administraciju na bilo kojem radnom mestu. Pa kada moramo da naučimo još jedan strani jezik, makar radili i u vulkanizerskoj radnji. Pa kada traže da zbog „slučajne greščice“ menjamo ponovo registarske tablice. Ni to verovatno nema veze sa politikom, nego može biti, ima veze sa veštinom pravljenja igloa na Grenlandu?!

Nas izgleda ništa ne interesuje; u to ime evo i fantastične ideje: da svaki kvazi političar, kvazi funkcioner, kvazi gazda ili kvazi nešto, može da manipuliše i nama i našim mislima, da može da nam potura pod nos veliku braću, farme, grand zvezde i to kroz nekoliko serijala godišnje, a da se mi nikada ne zapitamo, što je to sve tako?

A i što bismo se zapitkivali, kada smo nezainteresovani za svoje živote, kada mislimo da se oni dešavaju negde između troposfere i stratosfere. Kada mislimo da imamo posao jer niko drugi niti ume, niti može da ga radi. Kada na prvu poverujemo u svaku vest iz novina i kada slepo verujemo svakome ko kaže da ima novi projekat koji će nam doneti blagodet i onome koji u inat neće da uradi onako kako oni kažu.

29. 10. 2013.Kolumnista