„U jednoj srpskoj varoši, za vreme dinastije Obrenovića, vlast je zbog pogrešnog tumačenja šifrovanog pisma krenula u potragu za sumnjivim licem koje je stiglo u njihovu varoš i sa sobom donelo spise uperene protiv dinastije.“ (citat, za sve one koji ne znaju šta znači „staviti“ pod znake navoda. Ili: nisam ja napisala, majke mi, nisam toliko pametna. Neko drugi napis`o, možda Nušić, a ja samo ..., ma, kome objašnjavam, uostalom!)
Uvod:
Kapetan Jerotije. Odan dinastiji. Voli vlast.
Pisar Vića. Ulizica i karijerista. Po vasceli dan osluškuje misli
drugih i prenosi Kapetanu. Poslednjih godina se kopirao, neverovatnom brzinom, tako
da sve Viće uspešno „pokrivaju“ svakog varošanina.
Usnula varoš. Usnuli varošani. Najlakše je. Polusan. Polubivstvovanje.
Poludisanje. Bez znakova razmišljanja. Bez ideja. Gotovo bez života. Ali, važno
je da svi budu živi, da se „vode“ kao takvi...
Nemojte da umrete! Nemojte da odlazite! Poručuje kapetan Jerotije.
Trebate nam, takvi, polu... Ne možemo ništa ako vas nema na broju! Nema nagrada
za najbolju varoš ako ste neživi. Nema ni pohvala. Nema ni povelja. Nema opstanka.
Molimo vas, ostanite još malo amebe! Molimo vas, ostanite još malo bezlični, mali,
sićušni, uplašeni, poslušni, nevidljivi. Nemojte da zaboravite na strah, ćutanje,
klimanje glavom, ljubljenje stopa, uvlačenje u guzice i podilaženje. Nemojte da
zaboravite čemu vas učimo, evo već dve decenije! Pokažite koliko ste naučili, jer
je imalo vremena da sve savladate, dobro naučite, reprodukujete (isljučivo onako
kako piše u udžbenicima, uključujući i zareze) i dobijete petice za poželjno vladanje.
Pokažite da ne umete i da ne želite da mislite, jer to je od najvažnijeg interesa
za varoš i varošane, jer svako (u)iskakanje u mišljenje može da bude opasno. Pokažite
da vam odgovara napravljeni kalup i da vam nije tesno i zagušljivo.
Zaplet prvi:
Kapetan Jerotije, jednog prolećnog dana dobija dešifrovano pismo.
Sa potpisom: mladi varošani. Sa mestom i vremenom nastanka. Sa porukom, koja je
jedina bila nedešifrovana i nastaje problem.
Nastaje paranoja. Ko je sročio i što je sročio pismo? Zašto nije
pitao pre nego što je pomislio da sriče? I što je poslao pismo, jer da nije, ne
bi bilo nemira u usnuloj varoši. Sve bi bilo po starom, lepo i bajkovito. I šta
hoće ti varošani, pa još nos ne umeju da obrišu? Šta hoće ti učitelji što ih uče
mimo udžbenika? Ko im je rekao da oni misle i istražuju? Zašto bi uostalom i istraživali
kada on, kapetan Jerotije, sve zna. Zna bolje od njih. Zna kako oni razmišljaju.
Zna šta oni žele i zna šta nikako ne smeju da žele. Zna kako osećaju i kako dišu.
Kapetan Jerotije čita dešifrovano pismo:„Ni jednu reč ne razumem.
‘Ajd’ ovo “dinastija” i ovo “trt, trt, trt”, kad se veže, recimo, moglo bi se još
nekako i razumeti“... A da, ipak, ovo znači nešto, samo vrlo zavijeno rečeno, a?
I to možda vrlo važno?“
Zaplet drugi. I rasplet!
Danima su kapetan Jerotije i pisar mu Vića, pokušavli da dešifruju
dešifrovano, a potom je Kapetan odlučio da se obrati usnulim varošanima:
Jesmo li vam ispunili sve želje? Jesmo! Vi kažete da oćete da
igrate i gledate fudbal na lepo sređenoj livadi. I igraćete i gledati. Nije bitno
što će vetar da šibči u vas i što će kiša da vas udara posred lica dok budete navijali,
kao što nije bitno, ni da fudbaler neće smeti da puca na gol, jer možda razbija
prozore od svlačionice, pa onda mora da se presvalači pred očima svih. Ne može se
baš misliti o svakom detalju kada su u pitanju strateški objekti naše varoši.
Dalje. Jeste li hteli da sredimo onu dugačku džadu Tomaševića?
Jeste! I jesmo li je sredili? Jesmo. Ajte sada! To što pogine po neki pešak ili
biciklista, jer još nismo sve završili i osvetleli, nije strašno, završićemo dok
smo i naredne dve decenije na vlasti. Smetaju vam i saobraćajni znakovi postavljeni
nasred trotoara, pa kao ne može roditelj sa kolicima da prođe. Zar taj roditelj
mozga nema, pa mu ne padne na pamet neko drugo mesto da ide i šeta svoje dete, nego
našao baš tamo. Onako sređena naša reka, neka deca, nemam pojma koja su, niti čija,
nešto kao čiste. Ma i neka čiste, nemamo mi vremena za takve gluposti. A i obećali
smo, da ćemo nekada urediti i te obale, samo da odaberemo najbolji projekat, nikako
neko od ovih naših stručnjaka da podnese predlog koji nije ukraden od drugih, ili
bar da nauči da falsifikuje potpis, pa i pečat... kao da je to neki problem. Nesposobnjakovići.
Uostalom, što se ne šetate pored onog divnog vodoskoka u centru varoši, tolike pare
smo sprcali u to remek delo, ili idite u park, tamo smo ukinuli i čuvara i video
nadzor pa možete da radite šta vam je volja.
Tražili ste da mehane ne rada celu noć, da možete da spavate?
Dobili ste. Od tada nam je sve procvetalo u varoši. Nema pucnjava usred bela dana.
Nema tuča. Nema prodaje droge oko škola. Nema da muž bije ženu. Nema saobraćajnih
nezgoda. To što je neko povlašćen, a neko zenta, to što neko popije kaznu, a neko
udvostruči zaradu, to što se ne poštuje zakon, pa ljudi, to je odlika demokratskih
sistema!
Jeste li tražili i prostor za mlade varošane? Jeste. Osnovali
smo ga! Postojao je. Nestao je, pojeo ga mrak! Videli ste ga. I šta sada hoćete?
Kao da je važno šta hoće mladi! Valjda mi sa iskustvom, znamo šta je za njih najbolje.
Neka nas slušaju i biće srećni. Nemaju oni predstavu o životu, a ne o kojekakvim
aktivnostima i udruženjima.
Jeste li tražili kino, pozorište i ostale gluposti? Jeste! Dobili
biste da se niste prvi setili da pišete peticije i kukate. Da smo se mi prvi setili,
sada biste uživali.
Mora da se zna „Ko kosi, a ko vodu nosi“. Pa zato uzmite pažljivo
krčage koje smo vam dodelili, ali nemojte da ih pomešate, iako su isti. Dobile ste
i ucrtane putanje kretanja. Dobili ste okvir za mišljenje.
Dobile ste uputstva za
javno obraćanje, izgled, ponašanje. Dobili ste šemu za život u varoši. Gledajte
gde je kosač i sigurnim i propisanim koracima, idite ka njemu, ne gubeći ga iz vida
ni jednog trenutka, jer svako odstupanje od navedenog, svaki pokušaj skretanja sa
putanje, svaka pogrešna misao, može da vas stavi na spisak sumnjivih lica.
6.4. 2014. Ozonpress
Нема коментара:
Постави коментар