Koliki su želuci Srba? Kako uspevaju da vare sve, od lešina i
crkotina, do laži i prevara? Od kog materijala su napravljeni ti organi i imaju
li vek trajanja?
Koji lek pomaže u slučaju nemogućnosti varenja ili naglog oticanja?
Koji su stručnjaci specijalizovani za lečenje takve vrste želuca, jedinstvenom u
svetu? Postoje li neki eliksiri koji će preventivno delovati da ne dolazi do nadimanja
i pucanja?
NEUNIŠTIVI SMO
Šta su sve srpski želuci svarili u poslednjih par godina, baš
je čudo neviđeno da se nisu pokvarili, već su usavršili rad i počeli da funkcionišu
po sistemu preživara – koza, krava, ovaca, bizona… Progutano prvo omekšaju, potom
nesvarenu masu vrate na ponovno žvakanje i tako nekoliko puta, meseci il’ godina,
u zavisnosti koliko je zalogaj veliki, opasan, ubitačan ili smrtonosan. U međuvremenu
stiže nova masa koja prolazi isti proces i tako u beskonačnost.
Srpski želudac podjednako vari i obrazovanje i policiju i estradu,
sve sa njihovim zvrčkama, mućkama i zajebancijama. Tako je svario smenu velikog
i bahatog komandanta žandarmerije i njegovo imenovanja na još značajnije mesto.
Znate ona savetničko zamenička i važna?!
NEPODNOŠLJIVE NJUŠKE
Svaka „njuška“ koja u Srbiji napravi sranje, bude kažnjena nekakvim
napredovanjem. Verovatno da bi se „njuška“ postidela i zapela kada zatreba da se
nađe Velikom u borbi protiv poplava, korupcije i ostalih kataklizmi. Potom slede
neizbežna ordenja i ostale privilegije.
Jedna tako velika „njuška“, načelnička, pošto-poto htela da vozi
onaj skup auto, zaplenjen od narko-bosa i prijatelja mu. A kada žele takve „njuške“…
nije mala stvar. Ni to mu nije bilo dosta, nego je i navodno slupao taj skupi auto,
kao udario ga neko sa strane i uviđaj je urađen, pa čik neka neki „pandurčić“ kaže
da nije tako bilo. Neka bilo ko u ovoj državi progovori reč ako sme, pre nego što
„njuška“ nekada bude smenjena! A kada je smene, onda je lako, jer onda se preko
noći otkrije da je „njuška“ imao devojku pevaljku, koja ga je ojadila (mislim nas,
Srbiju), koju su pratili na tezge u blindiranim džipovima, koja je vozila, a potom
i slupala taj skupi auto, koja je ko zna šta sve… Ali o tome u narednim brojevima
štampe… Ipak narod treba držati u neizvesnosti: Šta je sve uradila „njuška“ a da
niko nije znao? Kako je uspela, a da niko nije znao? Ko i kako otkri sve u trenutku,
kada niko ništa nije znao? Čista filozofija o „njuškama“. Kao kod Orvela na „Životinjskoj
farmi“, na kojoj su se ti sa njuškama, samoproglasili za mislioce, stručnjake i
eksperte. Za one koji raspoređuju i komanduju. Za one kojima su potrebni posebni
uslovi za njihov umni rad, jer ako tako ne bude, ako ih ostale životinje ne budu
slepo slušale, prete da će se vratiti On i njegovo vreme!
GORKI ZALOGAJI
I dok čelični srpski želuci polako vare „njuške“ i dremkaju,
stižu na prežvakavanje stari krupni zalogaji, koji su i gorki i bljutavi, ali bezopasni
i beznačajni, jer se bar obrazovanje u želucima vari kao laka hrana. Jer je neupotrebljiva
za dalje korišćenje, jer i nikoga ne interesuje baš kako će i koliko dugo organ
variti niti da li će ikada svariti. Posle sedam godina sažvakavanja vraća se ponovo
na omekšavanje masa, koja se izrodila u aferi „Indeks“. A „Indeksovci“ su oni profani
koji su odredili koliko kinti košta njihova ocena na ispitu, pa ih kao nešto privodili,
saslušavali, kao i dalje što rade sa „osumnjičenima“ u ovoj Srbiji. Suština je izgleda,
rastrubiti na sva zvona da je neko priveden, a da to i ništa ne mora da znači, i
da nije ni važno, jer narod mora da misli onako kako mu se servira i posluži. Pojedini
„Indeksovci“ su napredovali za ovaj period preživanja, pojedini su ostali na mestu
glavnih, koliko god neki tupavi sudski veštaci utvrđivali da nisu spremni da se
pojave na suđenju. Ipak je za davanje izjave potrebna sposobnost, a za dekanisanje,
izgleda nesposobnost i nezajažljivost.
Jedna „Indeksovka“ je imala nekakve optužbe za plagijate, mada
su i to čiste guposti. Kao plagirala naučne radove, a znamo koliko su oni nevažni,
posebno onima koji su profesori, jer im uopšte ne trebaju ni za doktorat, kao ni
za kasnija zvanja i uspinjanja. Takvi su su još očešali za kojekve projektiće, jer
su i zaslužili. Doskočili su svemu, postavili valjane hipoteze i razvili odličnu
metodologiju.Kako uzeti pare od glupavih studenta? Kako razvlačiti sudski proces?
Kako prepisati gomile radova i prisvajati ih kao svoje? Kako napredovati u struci
i kako ubirati nove poslove? Mada, ovo je za pohvalu i ordenje, jer naopako da neko
ko uči studente o raznim pravima, ne ume da primeni i pokaže kako sve može i izgledati
u praksi.
ŠARLATANI
Ne bi ni bilo ponovnog prežvakavanja, da jedan šarlatan od rektorčića,
nije pre dve i po decenije otvorio univerzitet, a jedan od mnogih (N. S.), kod istog
doktorirao pre dve godine, pa tek sada došlo na red preispitivanje, kada isti više
nije treći čovek u hijerarhiji, već neki ministarčić, ali to valjda zvuči moćnije
u ovoj državi.
Mada, jeste nezgodno kada država aminuje nešto, odradi urednu
dozvolu, pomogne preko bivšeg volontera tj. ministra prosvete njegovo finansiranje,
pošalje svoje političke sinove i kćeri na isti da „uzmu“ potrebne diplome i dođe
u situaciju da mora svoje čedo da brani od te šašave javnosti, ludih naučnika, istraživača
i još blesavijih medija. Pa mora da brani lažne reference onoga ko je mentor, jer
ako ih ne odbrani, ostaćemo bez gomile doktoranata. Mora da brani i raznorazne papirčine
tog svog čeda, pa upravo radi na dokazivanju da je dva veće od tri. Jer ako nije
takva matematika, onda će jedan član komisije morati da dokaže da vredi za još jednog
i sve to potkrepi medicinskim i ostalim dokazima.
OKRENUĆU I JA LIST!
U stvari, krivo mi je što sam se ja živa iskidala jer mi se za
master rad negde zaturilo pet upitnika, pa mi toliko falilo do 400 ispitanika, a
sada mi krivo što sam i ih i ispitivala, analizirala svakakve gluposti i objašnjavala.
Valjda nisam znala da ne mora baš sve onako kako mora! Al, za doktorat ću drugačije,
opametila sam se.
Sistem me naterao da drugačije mislim. Ukazao mi je da ne postoje
oni koji su odgovorni, ukazao mi je da sve može da se falšira. Ukazao mi je da je
krađa jedna najobičnija zajebancija sa kojom niti mogu, niti umeju da izađu na kraj.
Ukazao mi je da rešenje bilo kog problema treba da se svede na igru prebacivanja
vrućih krompira. Ukazao mi je da je krajnji produkt iz želuca uvek isti, bio on
varen jednom ili prežvakavan godinama
13. 6. 2014. Kolumnista
Нема коментара:
Постави коментар