Mrsomudi i mečke

Znate li šta su mrsomudi?! Odmah ste pomislili da su to neki sumaniti likovi ili mazohisti koji sami sebi uvrću muda, radi zabave, radi „centra pažnje“ ili ulaska u kojekave knjige rekorda. Mislite možda i da su to oni tipovi što iz neznanog razloga, vrlo često umeju da odigraju partiju bilijara u džepovima pantalona, da ne kažem u gaćama. I to onako, u društvu, na sastanku, u bioskopu, na konferenciji… pa imate utisak da će zamrsite kuglice i sve strepite da se ne počupaju, dok ne ubace pravu kuglicu u pravu rupu.

Sve ste pogrešno ukačili, jer vidim da se smeškate i navijate: il’ da ih zamrse il’ da ih ubace gde treba i prekinu igru! I ne pomišljate da su najveći mrsomudi osobe koje su najgora „fela“ ovog društva, osobe koje uvek žele da nešto zavrazaju, jedu ono nejestivo, traže ono što ne treba da se nađe, postavljaju pitanja koja ne smeju i uvek se smucaju tamo gde ih najmanje žele.

Oni što najviše mrsomudaju su novinari, bili „kao“, il’ bili odistinski. Njima nikada ništa nije jasno. Njima nikako udovoljiti. Njih nikako zadovoljiti. Probisveti i mufljuzi!

E, CVRC!

Našli oni za temu preispitivanje diploma funkcionera. I malih i velikih. Kao da nemaju pametnija posla. Našli oni da preispituju papire gradonačelnika Čačka i ministara, i onih što imaju portfelj, a bogami posebno onih koji ga nemaju. A što se baš za njih ukačiše?! 

Valjda pojma nemaju ni šta to znači biti „bez portfelja“ ili se samo hvataju za onaj deo: „Reč portfelj je francuskog porekla i u slučaju ministra označava njegov posao u vladi, odnosno resor u ministarstvu za koji je zadužen”, a kada bi zaronili, a nesposobni su za to (jasno je), pronašli bi i: „Portfelj označava ručnu kožnu pljosnatu torbu za nošenje spisa i novčanik sa više pregrada, a u ekonomskom kontekstu, portfelj je skup vrednosnih papira i novca neke ustanove i pojednica” (Veliki rečnik stranih  reči i izraza, 2007).

Pa zamislite onda kako je ministru koji nema novčanik sa više pregrada, koji nema sakupljene vrednosne papire i lovu od ustanova i pojedinaca?! Sram vas bilo mrsomudi! Nije tek tako dobio u nasledstvo, počev od kurajbera pa preko navrdeda i navrbaba, silnu imovinu i štošta: kuće, placeve, njive, voćnjake, klince-palce. Smilovali se! Bilo im žao! Hteli da pomognu. Gr’ota! Zakinuli od ostale braće, jer samo je jedan koji nema novčanik sa više pregrada. Ostala braća, neka se snalaze.

Mrsomudi jedni, pronašli ste i da je ovaj bez novčanika, magistrir’o u neko pozno doba. Pronašli ste i da je im’o temu koja je u direktnoj vezi sa onim vozilom sa ili bez ruke. Svejedno, jer vozilo koje ima ruke… Hm, ko sme da posumlja u postojanje, da vidim?! Jedan mrsomud iz Čačka A. Arsenijević dobio i neku nagradu jer je provalio kako se zvao taj magistarski rad: „Uticaj bukove klocne na srpsku reč i misao“. E, sve ste uspeli da iščačkate, čak i vezu između klocne i misli! Baš ste vickasti.

I OPET, CVRC!

Ni tada vam nije bilo dosta, nego ste se uhvatili za brata. Rođenog brata ministra bez novčanika. Našli ste u nekim papirčinama, nebitnim i otrcanim, kako je brat, vladar varoši Čačak, pre nego što je postao vladar, bio u invalidskoj penziji, pa mu se dosadilo da tako mlad u punoj snazi invalidiše i postao direktor jedne škole. Mada, što neko iz takve vrste penzije i ne bio mogao da bude direktor. I to škole! Idealan primer dobre prakse u priči inkluzivnog obrazovanja. 

Potom ste mrsomudi, jadni i nikakvi, iščačkali da su mu želje porasle i da su se obistinile u ulozi vođe svih onih koje je narod odabrao da predstavljaju veliki i važan organ. Niste imali mira, kao da ne možete da pišete o pevaljkama, ko se s kim pohvatao, a ko nije, nego još pronađoste da je, avanzovao i osvanuo kao direktor u javno preduzeće! 

Kada više niste znali gde i kako da mrsomudate, uhvatili ste se titule i zvanja. Tražite papire i ostale dokaze. Kao i da neko mora da ih ima. To što neko voli da ima nakačeno, šta god, ispred imena, ne znači da vi treba da buškate, pa vam posle đavo kriv ako mečka zaigra i pred vašim vratima. Mada ima i onih mrsomuda uvlakača, koji nikada ne buškaju kada je tvrdo! Koji su bili pametni pa sve ovo iskulirali, kao da se ništa nije zbilo, kao da ništa nije rečeno, a ovaj baš našao da zapitkuje i snima.

Pred neku od sednica Skupštine grada Čačka, skupilo se gomila mrsomuda. Nacrtao se i Gvozden sa Glasa zapadne Srbije. I snima. `nako. Nailazi gradonačelnik i drvlje i kamenje na ekipu, pa veli: „Videćeš kako nesreća dođe pred kuću. To zapamti što ti kažem.“

Iju, šta reče?! Iju, šta mu bi?! Iju, što izgubi kontrolu?! Iju, što li se prepozna?! Iju, što nesreća da dođe pred kuću?! Iju, čiju kuću?! Iju, što mrosmudi umeju da naprave sranje, pa da nikako ne znamo da l` bi fotomontaža il odistinski. Iju, naopako!

Tako je i đavo kriv i onom mrsomudu koga je ministar bez novčanika, a brat rođeni, koliko god to poricao, od ovoga što se prepozna ničim izazvanim, zavalio nogom, jer je izmrsomudio gomilu gluposti.

Mrsomud: “Jel’ vaš brat Strahinja Ilić?”

Ministar: “Nemojte…”

Ministar posle par sekundi: “… sram te bilo, ti mene zajebavaš bre ovde bre, pederu jedan“, rkkkk i šut u podkolenicu!

Hm, i mislio taj mrsomud da će moći da dolija ministru, nekakvim kvazi suđenjima i presudama i još patetičnijim forama, pa da će sav novac od naplate štete dati u humanitarne svrhe. Koga još pa to interesuje?! Uz sve to je mrsomud pametnjaković zaboravio gde živi i kojim jezikom zbori i olajava. Ne poštuje ni Ustav, a o ćirilici da ne pričam. I treba mu što je ispao glup i smešan, kada se usred Srbije zvanično obraća na nezvaničnom i neslužbenom pismu: 

„Osnovni sud u Čačku je predmet protiv ministra građevine Velimira Ilića, vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, uz obrazloženje da nije u skladu sa sa Zakonom o parničnom postupku i Ustavom Srbije, u kojima su srpski jezik i ćirilica precizirani kao službeni jezik i pismo”.

U iščekivanju gde će sve mečka zaigrati i na čija će vrata pokucati, gde će se mrsomudi zavući i šta će izvući, odzvanja rečenica upućena mrosmudu, od strane glavnog u Čačku, a na čisto srpskom izgovorena: “Videćeš kako nesreća dođe pred kuću, to zapamti!”... Razmišljam koliko li je dobro što sve ovo ne pišem na nesrpskom i nezvaničnom pismu koje nije službeno, nije priznato, nema prođu na sudovima, a i „strano“ je, pa bi i tumač morao da se angažuje. Jer ako bude stani-pani, ako mečka zakuca...

Mada, https://draft.blogger.com/blog/post/edit/8017678300611106852/4435656482250160453 mečke su čudo, jer gde će, kako i kada zaigrati, Bog sveti ne zna!

29.6. 2014. Kolumnista