Koga mrzi da čita....AV i njegov mandat kao ministra za informisanje 1998/9.
Onda kada nas zasuše bombama.
Onda kada je izglasan Zakon o informisanju, jedini u istoriji novinarstava poznat po izricanju drakonskih kazni za “neposlušne” medije, a i novinare.
Onda kada je ubijen novinar Slavko Ćuruvija.
Onda kada su za vreme bombardovanja ukinute mnogobrojne radio stanice, i skinuto emitovanje inostranih TV kanala.
Onda kada je bombardovana zgrada RTS-a, jer je od NATO-a proglašena legitimnim ciljem, a neko valjda to nije shvatio za ozbiljno.
Onda kada je AV izabran i za člana Upravnog odbora Beogradskog Univerziteta i Filozofskog fakulteta BU.
Onda kada su nakon Kumanovskog sporazuma svi iz Radikala podneli ostavke, ali nastaviše da obavljaju dužnosti, jer smatraše da je to u interesu naroda. I tako....nikada ne odoše sa vlasti i sve u interesu naroda.
I? Dokle nam seže pamćenje? Od doručka do večere?! Jer da pamtimo, AV nikada ne bi bio glavni, jer da pamtimo gomilčina ne bi aplaudirala i AV i Šrederu, već bi ih izviždala, urlikala...ili ne bi ni otišli! Živi mi bili sve tako zaboravni.
Нема коментара:
Постави коментар