DOBRO VEČE ČAČAK!

http://www.epicentarpress.rs

Dobro veče Čačak. Dobro veče dobri ljudi. Dobro veče i onima koji su iz oprvavdanih ili neopravdanih razloga (recimo kiša) ostali u svojim kućama. 

Posebno dobro veče onima koji nisu digitalizovani, koji nemaju internet i kojima svakog petka sa ovog mesta, mobilnim telefonima prenosima šta se dešava u našem gradu, a i širom Srbije.

Šesti put se okupljamo ispred spomenika Vojvode Stepe. 

Vojvode koji je čitav svoj život izrazio u nekoliko reči: 

"Iz naroda sam ponikao, on me je načinio onim što sam, moram se pokoravati njegovoj volji i služiti mu do poslednjeg daha."

Zasluženu penziju  od 3000 tadašnjih dinara, ne ovih sada naših, a bahreinskih, a najjače svetske valute, vratio je državi, jer je smatrao da je prevelika:

„Tri hiljade! Pa znaju li oni koliki je to novac! Mangupi, oće državu da upropaste!"  

Za 1000 dinara mogao je da kupi jedan par volova, a za dinar sedam jaja. Da, i nije primao penziju dok je nisu prepolovili. 

Danas, postoje oni koji imaju mesečna primanja 5, 6, 7 hiljada evra i garantuju da mi ostali možemo vrlo lepo i dostojanstveno da živimo sa 300 evra. Možemo li narode?

No, podsetiću vas i na reči velikog srpskog prijatelja iz 1. sv. rata Arčibalda Rajsa: “Krajnje je vreme da pobesnelom samoljublju, razuzdanom snobizmu i sve većem nemoralu stanete ukraj i da se pomete to đubre koje najpre ponižava vaš narod da bi ga zatim i uništilo. Ne dozvoljavajte više da vam političari-strančari smatraju otadžbinu kravom oko koje se cenjkaju poput Cigana. Izbacite te profitere, i interese svoje zemlje poverite najmudrijim, najpoštenijim i državi najodanijim ljudima iz vaše nacije.”

I zato se i  okupljamo i šetamo ulicama ove zemlje. Okupljamo se i iskazujemo nezadovoljstvo jer je jedna osoba u ruke preuzela zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.  Jer zbog te cucukanske vlasti (ne znam šta znači, ali mi je nekako skroz simpatično) nemamo više poverenje u rad institucija, jer sve funkcioniše po principu: „Kadija te tuži, kadija ti sudi.“

Sve smo manje pravna država, država bez vladavina prava. Postali smo država u  kojoj su različiti aršini za iste stvari, država u kojoj maloletnici leže po pritvorima, a ubice, kriminalci i dileri droge se slobodno šetaju.

I šetamo, zato što socijalne razlike nikada nisu bile veće i vidljivije. Šetamo jer smo najsiromašnija zemlja u Evropi. Jer je pola miliona ljudi u Srbiji  bez sredstava za osnovne potrebe.

Šetamo, jer naša premijerka, primenjujući metodologiju iz Subsaharske Afrike, kaže da smo iskorenili ekstremno siromaštvo. Jesmo li? 

Šetamo, zato što pojedinci preko noći postaju moćni i silni i bahati. Zato što grade bez dozvole. Zato što za njih zakoni ove zemlje ne važe. Zato što zluopotrebljavaju državne resurse pa nam se podsmevaju. Zato što je korupcija postala nezaustavljivo čudovište.

Šetamo, zato što nemamo objektivno izveštavanje iz Beograda sa javnog servisa koji mi plaćamo. Zato što se novinarima preti i što se zastrašuju. Zato što ne mogu da rade svoj posao. Šetamo, jer imamo pravo da znamo i budemo informisani. Šetamo, jer nećemo trovanje rijalitijima sa ružičastih i ostalih ružičastih televizija.  Šetamo jer NEĆEMO samo hleba i igara!

Šetamo, jer nam mladi odlaze van zemlje i ne nameravaju da se vrate.  Ma ne odlaze, oni u trku beže iz ove zemlje. Beže, zato što ne žele da ih izdržavaju baba i deda penzioneri i nezaposleni roditelji. Zato što ne žele da budu partijski poslušnici da bi dobili posao. Zato što znaju, da niko ne sme da ima tapiju na radno mesto. Zato što žele da ih uvažavaju, poštuju i cene.

Odlaze, jer neće jarbole, raspevane fontane, nenormalno skupu novogodišnju rasvetu i jelke. Odlaze, jer im je dosta lažnih fabrika, lažnih diploma, lažnih ekspertata, lažnih gradove na vodama. Odlaze jer žele da sačuvaju dostojanstvo i integritet.  Odlaze, jer poluobrazovani i oni sa falsifikovanim diplomama daju sebi za pravo da su „stručniji i kometentniji“ od stručnih i kompetentnih.

Odlaze, je im je ispod svakog nivoa da dok gledaju svoje roditelje koji rade po nekoliko poslova, koji ne spavaju noćima misleći kako će sutra sastaviti kraj sa krajem, jedan čovek neprestano priča kako smo neradni, da samo spavamo, ogovaramo i smišljamo da podvalimo. Da smo dokoni i bezobrazni u toj dokonosti.       

 

Šetamo, zato što se poljoprivrednicima ne isplati da obrađuju  zemlju, jer ne znaju po kojoj će ceni prodati proizvod i da li će ga uopšte i prodati. Šetamo jer je nafta 160 din, litar mleka 28, a kilogram maline 100 dinara, ali Glavni poručuje da po Ustavu nema ovlašćenja da rešava njihove probleme u vezi sa cenom maline.

Ali, po istom tom Ustavu ima ovlašćenje, da prisustvuje porođaju i to tudjih žena, da određuje krivca i zločinca bez suđenja, da tumači i poligrafe, da analizira tvitove, da u toku epidemije gripa kada su zabranjene posete bolnicama, bez maske ulazi i obilazi teško obelelu decu, dok ministar zdravlja poručuje da su to deca sa najtežim oboljenjima za koje je krajnje neizvesno šta će biti sa njima, i da im treba ispuniti životnu želju da vide i dodirnu prvog.

Šetamo, zato što su penzioneri poniženi. Marginalizovani.  Iskorišćeni. Pokradeni.  

Šetamo, zato što nećemo da nasilje delimo na “naše” i na “vaše”.  Na “manje je nasilno" i na “više je nasilno". I što nigde u svetu osim kod nas, ne postoje “manje drastične napadi na novinare” i “više drastični napadi na novinare”.

Šetamo, zato što je bahatost postala legitimna. Zato što običnog “malog” čoveka niko ne vidi i ne čuje.  Šetamo, zato što je nenormalno postalo normalno. Zato što su kojekakve Jutke i ostale vucibatine i hulje,  koji seksualno uznemiravaju i zlostavljaju decu i žene zaštićeni, i što se time hvale.

Čačani! Šetamo jer mesecima ne znamo ko nam to zagađuje našu Moravu? Hoćemo da znamo, jer imamo pravo da znamo: Ko zagađuje Moravu? Imamo pravo da znamo kakve će sankcije da snosi i šta će uraditi da više ne zagađuje reku. Mesecima nas obmanjuju informacijama, ili bolje reći, obmanjuju nas jer nemamo informacije, jer se igraju vrućih krompira, prebacujući odgovornosti u druge avlije. Nećemo te fore i fazone za decu, hoćemo istinu i pravdu za našu Moravu. Jer Morava je naše more.

Čačani, Čačanke - Pamet, bre u glavu! Svoju pamet, bre, u glavu, pa kakva god da vam je ta glava: velika, mala, ćelava, ofarbana, sa loknama ili tetovažama. Vratite pamet tamo gde joj je mesto i koristite je, i ne dozvolite da vam je  oblikuje i serviraju moćnici i pojedini mediji.

I  nemojte da dozvolite da se za sto godina čuje ovakva priča: Nekada davno na brdovitom Balkanu postajalo je jedna zemljica, katastarska parcela, a golim okom nevidljiva.

U njoj su  su živela malena i nebitna stvorenja, kod kojih je bila zabeležena jedinstvena genetska mutacija, te su mnogi stanovnici postali beskičmenjaci!

Amebe!

Disali su površinom tela!

Razmožavali se bespolno, a kretali se tako što su se prelivali sa mesta na mesto!

I oni su bili mnogo dobri. I podobni.  I pogodni. I opijeni. I začarani.

I molim glavnog da prestane više da nam priča bajke! Jer nećemo takve bajke! Jer mrzimo takve bajke! Jer u tim bajkama dobro ne pobeđuje! Jer u toj glupavoj borbi cvrčka i mrava, mrav uvek izvuče deblji kraj!

ŽIVI I VESELI BILI, DOBRI MOJ NARODE.

Evi i snimak:

https://www.facebook.com/1od5milionacacak/videos/368733050389531/
ili
https://youtu.be/sOxlaMgRt6U