Ko poslednji krene ne mora ni svetlo da gasi

U izveštaju UN, Čačak je jedno od 18 opasnih industrijskih mesta, odnosno zagadjenje vazduha je toliko da izaziva od 15 do 19% ukupnog broja smrtnih slučajeva i smanjenje životnog veka. 
Dakle.

U Čačku je alarmanto što se tiče zagađenja vazduha. 

U Čačku je alarmantno što se tiče zagadjenja Lupnjače i Zapadne Morave.


Sada će čačanska vlast da krene u akciju.Pa da li je obaveštena inspekcija da je zagadjen vazduh?
Pa čija je to zapravo nadležnost?
Pa ko treba šta da uradi?
Pa ko li je kriv, a ko možda nije kriv?

A, do tada bar dva puta sedmično imamo informacije da po Moravi i Lupnjači plivaju masne mrlje i nikako da nahvatamo zločinca.

I tako već godinu dana.

Zagadjen vazduh. Zagadjene reke. Seče se drveće. Sve veći broj i mladih i starih odlazi iz Čačka.

Samo je broj nezaposlenih najmanji u poslednjem veku (rekoše😵).
Ko poslednji krene ne mora ni svetlo da gasi.
Laku noć Čačak!

Na tekst:

I dok se u gradu koristi svaka prilika da se poseče i ono malo zelenila i drveća što imamo, u najnovijem izveštaju UN-a objavljeni su podaci koji upozoravaju na alarmantno zagađenje vazduha u Čačku što dovodi do velikog broja prevremenih smrti.

Stanovnici svih većih gradova širom Balkana suočeni su sa zabrinjavajuće visokim stepenom zagađenja vazduha što smanjuje njihov životni vek jer je region i dalje dosta zavisan od uglja za stvaranje električne energije, navodi se u najnovijem izveštaju UN.

Izveštaj UN programa za životnu sredinu (UNEP) navodi da je u 18 analiziranih gradova Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, zagađenje vazduha uzrok velikog broja prevremenih smrti. 

Kao opasna industrijska mesta u Srbiji navode se Beograd, Smederevo, Pančevo, Čačak, Novi Sad, Subotica, Kostolac i druga. 

„Zagađenje vazduha u gradovima Zapadnog Balkana izaziva između 15 i 19 odsto ukupnog broja smrtnih slučajeva i smanjuje životni vek za između 1,1 i 1,3 godine. U posmatranim balkanskim gradovima dnevna ograničenja izloženosti česticama čađi ili druge materije ili PM10, prekoračena su između 120 i 180 dana godišnje. To je mnogo više od dozvoljenog prema nacionalnim i EU normama, koji ograničavaju taj broj na 35 dana“, navodi se u izveštaju.

Zasnovan na podacima sakupljenim za najmanje 274 dana godišnje, izveštaj je pripremljen u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i institucijama za upravljanje kvalitetom vazduha u analiziranim zemljama. Sudeći po njemu, stanovništvo ovih oblasti izloženo je do pet puta višim koncentracijama vazdušnog zagađenja od normi određenih na nacionalnom nivou i u EU.

Kako se u izveštaju navodi, 15 aktivnih elektrana na ugalj u pet zapadnobalkanskih zemalja ispuštaju znatne količine sumpor-dioksida, azotnog dioksida, prašine ili sitnih čestica u vazduh. Tako, čak 88 odsto od 7,3 miliona zgrada u regionu kom pripada i Srbija, koriste decentralizovane sisteme grejanja koji neefikasno koriste energiju.

Nedostatak pristupa savremenim izvorima obnovljive energije u regionu glavni je uzrok zagađenja vazduha, kaže za Novosti dr Elizabet Paunović, ekspert Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

„Vrlo je slična situacija u svim tim zemljama jer sve baziraju svoju elektro-energetiku na sagorevanju uglja, kako u termoelektranama, tako i na privatnim ložištima“, kaže ona i dodaje da su još jedan značajan faktor zagađenja izduvni gasovi iz automobila.

U izveštaju se navodi da se broj automobila u gradovima povećao, ali da na ulicama i dalje ima mnogo vozila koja datiraju iz 1990-ih kao i polovnih automobila uvezenih iz EU, što znači da ne odgovaraju sadašnjim evropskim standardima. Naglašava se i da nema dovoljno ulaganja u javni prevoz koji bi mogao umanjiti ovaj problem.

Neke od preporuka UNEP-a za smanjenje zagađenja uključuju primenu principa „zagađivač plaća“, naplaćivanje ekoloških taksi, promocija „zelenih tehnologija“ i korišćenje obnovljivih izvora energije.