Borba protiv nasilja je stvar države, sistema. Dobro postupanje i funkcionisanje institucija. Podrška za žrtve nasilja i za nasilnike. Konstatno praćenje nasilnika.
U državi u kojoj žrtva nasilja, posebno porodičnog, posebno žena, nema ekonomsku sigurnost, nema obezbeđenu egzistenciju, ne možemo da pričamo o brizi i podršci žrtvama.
Smestićemo žrtvu u Sigurnu kuću, ona tamo ne može ceo život da ostane, jer kada izadje gde ona odlazi, od koga joj zavisi opstanak, kome će deca da pripadnu nakon razvoda ukoliko nema zaposlenje, ko će da kontroliše nasilnika i zabrane prilaska i nakon zabrane prilaska ... i nema prostora da postavljamo pitanje zbog čega žrtva nasilja ne želi da „ode“ od nasilnika i zbog čega se vraća nasilniku, jer šta je sa odgovorima na pitanja ko je to i na koji način će da se osigura bezbednost za žrtvu nakon šest meseci, godinu dana, pet godina ...
Za par meseci u Zablaću kod Čačku dva stravična dogadjaja porodičnog nasilja. Sva naša čudjenja i strahote traju par dana do novog nasilja i "ajmo Jovo nanovo". Od nasilja do nasilja.
Poruke političara da je nasilje neprihvatljivo i da osudjuju nasilje i da imamo zakone savršene, ne piju vodu, jer to svi znamo.
Zaštitinik građana je juna meseca, a nakon prvog slučaja nasilja u Zablaću pokrenuo je postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i Ministarstva unutrašnjih poslova. Imamo li povratnu informaciju i šta ćemo sa tom informacijom da radimo kao država?!
Samo pitanja i pitanja. I konstatacije. Krug ludila.
Tekst: https://nova.rs/vesti/hronika/biju-zene-dok-institucije-gledaju-nasilje-nije-privatna-stvar/?fbclid=IwAR2A1gXRDV166lVHsxkjTa7KNG-JWnTGCL_HKIo5h7Q47RzDKwYAbxukB7k
Нема коментара:
Постави коментар