MILIVOJEVIĆI I HRKA

U ovom milenijumu, nešto najezivije, najtužnije, najogavnije, najneljudskije što su gradjani Srbije priredili sugradjanima tj. porodici Milivojević iz Lučana 2019. g. i Majki Dijani Hrki 2025.g.

Milivojevićima je sina u fabrici Milan Blagojević 2017. g. u ubila alavost, nemar, nebriga neodgovornost i bahatost 2017.g. Predsednik rekao da sin nije radio na manekenskoj pisti.

Dijani je sina i još 15 nečijih ćeri i sinova, na Železničkoj stanici u Novom Sadu 2024.g. ubila alavost, nemar, nebriga, neodgovornost i bahatost. Predsednik rekao da samo ta nadstrešnica nije rekonstuisana. I eto...nerekonstruisanost ubila.

Okupili se gradjani 2019. g. ispred Osnovnog suda u Ivanjici, da izraze podršku direktoru Namenske Radošu Milovanoviću. Aplaudirali, vrištali, tapšali po ramenima čoveka za čijeg je mandata u fabrici poginuo 21 radnik.

Naspram njih majka otac i sestra uz podršku manjeg broja gradjana, trpeli uvrede, prebacivanja i psovke.

Iz šatorskog naselja, poznatog kao „Ćacilend“, 2025.g. gradjani pustili glasnu muziku dok je Hrka štrajkovala glađu. Uživali i veselili se uz pesmu čiji stihovi glase „Pošla majka sina da potraži“,

Blato. Blatište.

Gackate po njemu, tonete, guta vas. Molite za pomoć. Narod se gnuša. Pružate ruku tražeći spas, ruka se otima. Neće da se pruži. Ne umete da zamolite. Tonete i kunete.