Sve mi boje dobro stoje!

Gde je zapisano da žena mora da ima dugu kosu, noge do vrata, grudi broj tri il` četiri, i guzu kao Dženifer Lopez? Gde je to zapisano da samo žena koja nosi Šanel kostime i cipele od 12 santima štikle, ima prednost svuda? Gde je to zapisano da žena uvek mora da bude u fulu našminkana i da torbicu obavezno uklapa sa obućom, a kaiš da i ne pominjem? Gde je to zapisano da žene ne sme da pije pivo iz limenke i opsuje kada je neko u saobraćaju iznervira?

Gde su bre, to moji roditelji pogrešili? Što baš ja od svih žena da ne izgledam ženstveno?! Imam kratku kosu i da mogu, obrijala bih glavu. Nisam to uradila, ne zato što „ne priliči“ ženama, već što nije u skladu sa mojim poslom (nije pristojno). Imala sam iz dva navrata i dugu kosu (ko ne veruje pokazaću mu, čuvam je, radi (raz)uveravanja pojedinaca). U prvom navratu sam je odsekla u sedmom razredu i to na keca. Odeljenjski starešina je pozvao jednog od mojih roditelja na razgovor, koji baj d vej obožava kratku kosu. Tako da je jedan od mojih roditelja, kao objašnjenje rekao da nisam mogla da se izborim sa vaškama. To je izgleda bio dovoljno dobar izgovor jer su me ostavili na miru.

U međuvremenu je to čudo na glavi ponovo naraslo, pa sam je ponovo odsekla početkom ovog veka iz praktičnih razloga. Jer ja sam praktična žena, treba mi frizura: Da ustanem i didem! Peglanje, feniranje, lakiranje, šatiranje, onduliranje… ma to je za neku drugu ženstveniju ženu.

O GRUDNJAKU, ČIZMAMA I GUZI

Frizuru sam kao oličenje ženstvenosti sama odabrala, dok su ostali ženstveni atributi izostali sami po sebi, valjda priroda tako htela. Odeću za grudi kupujem kod doktora, jer mi u radnjama lepo kažu: Za bubuljice se obratite doktoru! Što se tiče nogu, na moju visinu bi bilo smešno da su mi do pazuha, pa mogu reći da je i tu negde omanuto, ili u visini ili u dužini?! Guza mi možda nalikuje na Dženifer, ali treba još da se poradi da bi bila i Lopez!

Ne umem, jednostavno ne umem da nosim Šanel kostime, ali obožavam da navučem i suknju preko haljine i haljinu preko pantalona; ma sve boje dobro stoje, jer ja tako hoću, a zlatan nakit nemam, jer nije šaren! A na sve to nikako ne idu štikle od 12 ili ne daj bože 14 santima. Verovali ili ne, imam ih nekoliko pari, za svaki slučaj! Redovno sa njih čistim prašinu i gledam ih, i pitam se šta nekoga natera da se toliko muči i stresira. O uparivanju torbica, cipela, kaiševa, da ne pričam. Sve što je neupareno, obara me s nogu. Pa jel treba da obučem neki minjak, obujem te štikle i padnem i slomim nogu i na sve to se izblamiram?!

ELIKSIRI ZA ŽENSKE STVARI

Kritikuju me, da treba da povedem računa o ženstvenosti, da treba da idem i sedim, ej sedim, šest sati kod manikira i pedikira, potpuno dokona, dok mi oni nešto mažu i do beskonačnosti suše pod čarobnim lampama. Kritikuju me što ne pustim kosu da mi „padne preko ušiji.“ Pa jedino! I onda obavezno da idem sedmično kod frizere i ponovo sedim dokona, dok mi on namešta frizuru i lokne i maže farbu na glavu, a onda je poturi pod istu onu ili sličnu čarobnu lapmu kao kod pedikira/manikira i na kraju mi je pere celih četr`es sedam minuta. Pa to umem i sama, za mnogo kraći period. A uz sve to da slušam o još milion nekih majstora i eliksira za sjajniju kožu, izraženije obrve, o specijalnim tretmanima za trepavice i o čudotvornim melemima protiv bora i celulita.

Pa ja nemam vremena za sve to, dok me čeka nepokošeno dvorište i orezivanje žive ograde. Nemam ja vremena za te ženske stvari, jer kada bih ih sve ugradila i dogradila (nokti, trepavice, grudi, maske koje se stežu satima), ništa u životu ne bih stigla, osim što bih postala rob sopstvenog izgleda.

UTICAJ PIVA NA RAZVOJ KARIJERE

Doduše, nije ni čudo što nisam mogla da budem na rukovodećem položaju, jer je poželjno da žena bude žena, da izgleda kao žena, sa svim navedenim atributima, a maniri i znanje nisu bitni! Čak se i ne preporučuju! Ja nisam zadovoljila uslove, osim ovih nebitnih. Nisam po meri, jer umem čekajući zeleno na semaforu da se zanesem čitajući knjigu (da ne dangubim), pa dok mi sviraju, ja ih sočno opsujem, a to, priznaćete, uopšte nije ženstveno. Nisam po meri, jer iznervirana i umorna od svih tumača ženskog izgleda umem da popijem pivo iz limenke.

Verovatno bi mi bilo oprošteno da sve to radim uvučena u usku haljinu, zadržavajući dah, jer su mi pluća stisnuta, nabodena na ogromne štikle; sa divnim zlatnim nakitom oko svih delova tela gde može da se nosi; sa šminkom koja treba da istakne ono što nemam, a i ne želim; noktima od kojih ne mogu da presadim svoje kaktuse; zategnutim licem koje bi mi uskratilo osmeh; božanstveno ispeglanom kosom zbog koje ne bih smela da izađem na kišu i šetam pored reke (da ne povuče vlagu)!

Ne želim da budem zdravog i vitkog tela, a bolesnog uma. Ne želim da budem napućenih usta iz kojih izlazi samo prijatan dah. Ne želim da imam popeglanu kosu (bilo koje boje), ispod koje se nalazi nefunkcionalno popeglan organ. Ne želim da osvajam muškarce na plastične dodatke. Ne želim da budem ženstvena, jer se baš to od mene očekuje!

7.7. 2013.  Kolumnista