More Aco, ne ruši hrastove!

Decenija života mi je prošla kako slušam o auto-putu i Koridoru 11. Sanjam ih. Kada zatvorim oči, trake auto-puta mi se pojavljuju i smeše. Ne umem da vodim razgovor, a da ne pomenem Koridor 11. Toliko ih pominjem, da mi se u trenutku učinilo da je napravljen, da je sve u najboljem redu i da na kraj Srbije stižem za nepuna tri sata.

Bože kakav divan san, koji u Srbiji može da pokvari samo nečija vrla domišljatost, nečija želja da bude još poznatiji, a sve to preko drveta, čiju starost još niko nije utvrdio. Ko zna koliko je taj hrast na čuvenom Savincu, kuda prolazi Koridor 11 star, jer izgleda da nije bio na toj livadi kada ju je neki domaćin prodavao, jer da jeste valjda bi ga primetio i izvestio o tome javnost?! Valjda!

Pitam vas, ko to još u Srbiji nije znao tačnu trasu kuda prolazi čuveni Koridor 11?! I ptice na hrastu su znale.

Valjda se zbog toga i špekuliše oko starosti, bitnosti, kletvama, osvetama i koječim. Srbima ne pada na pamet da seku stari zapis, koji je prkosio neprijateljima, ispod koga su se okupljali i Bogu molili. Turci čuli da se „ne valja“, pa da su njihovi preci gonjeni nekom čudnom silom uvek morali da kleknu kada su u njegovoj blizini. Valjda i da se krste i ljube krst?! Svi se uplašili proročanstva i prokletstva, jer čovek sa tim stvarima nikada nije načisto.

Srbima samo pomenite te stvari: recite da se nešto „ne valja“ jer je baksuzno, recite da će im biti bačena kletva i mirni ste, bolja manipulacija u Srbiji ne postoji, niti je ikad postojala.

U POSETI ZAPIS-HRASTU

Rešim ja posle silnih prepucavanja stručnjaka, da odem i vidim čuveni hrast. I gle čuda, valjda meštanima dosadilo da daju smernice do zapisa, pa uredno napravili putokaze. Prilazim grdosiji boreći se sa prašinom koja je posledica pravljenja Koridora 11. Hm, jeste, veliki je, moćan i raskošan hrast, nema dileme, kao ni oko toga da je star. Nema dileme ni da mu je već uništeno prirodno stanište. Nema dileme ni da će tek biti kada ga zarobe u čelične mreže po preporuci ministra kapitalca i građevinca (V. mr I.), pa kada ga okupira hiljadu radoznalih očiju i kada krenu da odlamaju kore, grančice i liščice radi sreće, protiv uroka ili kao zaštitnika doma. Nema dileme da će ga čovek, koji ga je i spasao uništiti zarad ličnih interesa i sopstvene sreće.

Već su hrast-zapis prepoznali kao hrast ispunjenja želja, hrast bacanja i skidanja kletvi, hrast koji donosi zdravlje i blogodet. Grane načičkane uvezanim pramenovima kose, ceduljicama, raznim ikonama, bosiocima, venčićima i ko zna čime što je zakopano ili nakačeno gore visoko, pa se golim okom ne vidi. Kažu: „Tako valja“. Opet ta sujeverja naša…

Stanem pred hrast i shvatim koliko sam mala. Raširim ruke, a fali još deset žena moje veličine da ga zaista obgrlimo. Pa gde takvu grdosiju da rušimo? Gde da je iskopavamo i preseljavamo? Aman!

I KORIDOR I DRVO

Preko noći nam prvi potpredsednik vlade (A.V.) i ministar građevine (V. mr I.) postadoše najveći poznavaoci hrastova i ostalih stabala. Nisu ni oni krivi kada u Srbiji nema zavoda za razna očuvanja, kada nema ljudi koji se bave tom tematikom, pa i taj deo posla moraju da preuzmu na sebe.

Ministar građevine se opasno založio i za Koridor 11 i za stari hrast. Kada bi sve moglo, bilo bi idealno, ali ne mogu i jare i pare! Rešio da se oglasi i da zbog hrasta nekako pokuša da izbegne rekonstrukciju i rotaciju (onu Vladinu, najopakiju, poznatu pod nazivom „Pukovnik il pokojnik“). Otišao je pod hrast gde su danonoćno spavali i branili ga meštani. Obećao čudo, koje je veće od hrasta (a inače je hrast ogroman). Obećao je čvrsto, samouvereno i kao stručnjak za drva, cepanice i balvane, da će hrast visine 40 metara, dubine 30 metara i obima 7 metara, izvaditi jedna mašina, specijalno napravljena za hrast (po njegovoj porudžbini, pretpostavljam), potom ga smestiti u prikolicu (znate šta je prikolica?) i preterati na drugo mesto gde će biti presađen!

Srbijo, zemljo gde nastaju najluđe ideje za bajke i emisije za Diskaveri! Srbijo rasadnice neopisivih i neprepoznatih talenata, Srbijo zemljo Ginisovih rekorda (ako ne postoje, dostavićemo dokaze, da jednostavno, mora da postoje i to u broju izrečenih gluposti u roku od nepuna dva minuta).

Vicepremijer se smejao zbog izjave pomenutog stručnjaka i rekao da od ta posla nema ništa i da mi nismo palanka i da mi hoćemo autoput, nećemo priče o prokletstvima i zapisima. I tačka!

I rekao nam je mudri vicepremijer da će to mnogo da nas košta. Milionče, barem. Ali, šta je to u Srbiji? Pa ima rešenja: uhapsiš tajkuna, a onda ga pustiš, kad on da koje milionče da bi se branio sa slobode. I eto ti para.

DA SE RAZUMEMO

Nema dileme da je neki političar, ili više njih, uspeo da zaradi poene braneći ili ne braneći stari hrast. Nema dileme da je u Srbiji sve zaboravljeno (od zapisa, preko događaja, do ljudi), do onog trenutka kada ih isti ti političari ne prepoznaju kao način da vaskrsnu ili da se izvuku iz nekih sranja.

Nema dileme, da ne znamo tačnu starost hrasta, jer se u Srbiji uvek sve nagađa. Nema dileme, ni da novac koji mora naknadno da se uloži za Koridor 11, je zapravo i novac koji bi spasao možda malu Tijanu i još mnogo Tijana.

Nema dileme, da u Srbiji ne postoje prioriteti niti kriterijumi kako se oni određuju. Nema dileme, da u Srbiji nije potrebno razmišljati, jer ima neko ko to radi i po svom sudu donosi odluke i rezove.

Nema dileme u Srbiji. Jer Srbija je zemlja mogućnosti! Srbija je zemlja bahatosti! Srbija je zemlja licemerja! Srbija je zemlja malih ljudi, a istorijskih izjava! Srbija je zemlja koja je iznedrila i izrodila dobre govornike, još bolje prevarante i manipulatore!

27. jul 2013. Kolumnista