Ministar za auto-put, kraduckanje i verska pitanja

Fascinantno je koliko pojedinci maliciozno koriste ono što im je narod poverio: man-Dat. Facinantno je koliko se pojedinci ne stide svojih postupaka, već smatraju da su zaslužili još i više. Fascinantno je koliko pojedinci sebe upoređuju sa najvećim srpskim vladarima, tvrdeći da su još i veći!

A, najfascinantnije je što su ti pojedinci ministri i to ministri u svim vladama, bilo za kapitalne investicije, bilo za građevinu i urbanizam, a u nekoj sledećoj možda i za jezik, kulturu ili veroispovest.

Evo, na primer, Velimir mr. Zamislite koliko je on uradio za ovaj napaćeni narod. Kada se samo zbroje kilometri betona postavljeni po svim sokacima širom naše lepe države; kada se zbroje sva otvaranja betonskih površina po nekoliko puta; kada se zbroje sve urađene ili obnovljene crkve; kada se zbroje sve nadahnute rečenice izgovorene gde god se stigne. Pa niko ne može da ostane ravnodušan.

ŽRTVE MINISTARSKE

Žrtvovao se mnogo naš ministar. I o tome govorio „među nama, u poverenju“ na jednoj lokalnoj, a pri tom regionalnoj televiziji, koju povremeno gleda oko pola miliona napaćenog naroda. U četiri oka s voditeljkom:

“Ja u stvari ne volim da putujem… idem tako u Kinu, ceo dan se nešto zamajavam, a šljive u Kačulicama rodile, ma tri vagona ima! Ali i da znate, gde god da odem ja donesem nešto! Neki kredit na primer. Znači verujte mi, uvek donesem nešto… Eto, kredit na primer!“

Sreću koju narod tada oseti, ni jedan baždareni uređaj ne može da izmeri. Još kada na sve to ministar doda: „U vladi je negde zapušilo, ali nije moje da ja otpušavam“, narod pada u trans! Ma i život bi dao jer mu je u poverenju saopštena državna tajna. Još samo da se raspiše tender za otpušivača i da se niko ne sekira. Ali, još gledaoci ne trepnuše, a ministar britko reče: „Trebaju nam majstori… Zato i ubrzano radimo da mnogi dobiju diplome“.

I neka se uopšte posle ovoga ne pitamo odakle silne diplome, odakle zvanja i nezvanja, jer zapušavanje i otpušavanje je razlog svemu tome.

MINISTAR ČUDOTVORAC

Dah vam je zastao, jel da? Ne, ne! Ima još čudesa i to podržanih od Srpske pravoslavne crkve. Ministar za auto-put je po mišljenju SPC, najveći ktitor obnavljanja i pravljenja pravoslavnih hramova, i nastavlja tamo gde su stali Nemanjići! 

Meni onda ostaje da nastavim tamo gde je stao Maks Veber!

Zamislite tu žrtvu i izdvajanje od plate?! Pa neko ceo život proživi i ne uspe kućerak da napravi od plate (vikendice da ne pominjem), a taj pojedinac čuda napravi. Neću pominjati predsednika države, kao što neću pominjati ni tajkune, ni pripadnike nekih drugih branši, koji imaju od čega da se otvore za izgradnju hramova i iskupljenja grehova. A što su gresi veći, to je i hram veći… 

Šteta što Frojd ne može sve ovo da vidi i da potkrepi svoju teoriju: ko se i zbog čega u snovima i materijalnim tvorevinama pojavljuje prerušeno i u simboličkom vidu! Važna je uzročno posledična veza. Što je manji... to je veći... Hram. Naravno!

Elem, ministar čudotvorac podobijao je do sada gomilu odlikovanja: što od počivšeg patrijarha Pavla, što od aktuelnog turbofolk patrijarha Irineja za „vanserijsko ulaganje i doprinos za obnavljanje i podizanje bogomolja“. Bogomolja ovde, bogomolja onde i naš ministar posta naročito zaslužan. Jer daje novce (od usta odvojene), plaća radnike i neradnike, naručuje izgled porte i ikonostasa, naručuje širinu, visinu i dubinu… 

Naručuje jer mu se može, jer narod veruje da veruje, jer narod veruje da je on iz naroda čovek, jer narod veruje da je pošten, častan i domaćin. Jer on priča o tome koliko je šljiva rodila, a to narod gađa po sred srca. Jer on priča da je nešto u vladi zapušilo, a sam sa istom nikakve veze nema?! Jer on nam otvara oči da je nešto trulo u državi Danskoj.

UPOTPUNIO ZBIRKU ORDENA

A i što da ne priča, kada takav vernik, na osvećenje hrama u svom rodnom kraju, stiže u pola govora turbofolk Patrijarha (toliko o poštovanju); a i što da ne priča kada je taj isti turbofolk Patrijarh tog istog vernika nagradio još jednim svetim odlikovanjem:

„Mala su Veljina prsa da primi sva odlikovanja koja je zaslužio, a sada je dao priliku crkvi da ga i ovom prilikom nagradi jednim od svojih priznanja. Koliko znam, fali mu još samo ovaj orden da upotpuni svoju kolekciju. Velja čini ono što svi mi očekujemo od njega, pomaže svoj kraj, svoj narod i, naravno, svoju Srbiju” - rekao je patrijarh Irinej uručujući Iliću Orden Svetog Stefana Prvovenčanog.

I svi misle da se ceremonija odlikovanja odvijala ispred hrama, sazidanog od paraministrovih (ostali donatori su nebitni, jer nisu nikavi ministri), i ispred 1500 posetilaca. Ali, nije. 

Ceremonija dodele odlikovanja se zbi, gde drugo, no u kafani! Međ` izabranom zvanicom! Jer, ne daj bože da neko skandira protiv, jer ne daj bože da neko potegne jaje ili paradajz i to usred rodne grude, jer ne daj bože da neko pomisli i što je najgore neprikladno lane usred svetog čina.

Reputacija moćnih je uvek na prvom mestu. A Velimir je glavni. Barem u svom kraju. I naravno, u crkvi. I u Mapet šou. Istina, ne liči na Kermita, ali, glavni je. I tačka! Sad će i Toma Ordenski da mu da neki. Pa nek sakuplja…

5.11. 2013. Kolumnista