Da li vam se desilo nekada da vas na pragu od kuće sačeka paket? Meni jeste. Danas. Duguljast paketić, a uvijen u crvene bele zvezdice. Odmah posumnjah na bombu, pa isti zagledala i osluškivala.
Uzela i telefon u ruku, za svaki slučaj ako eksplodira, pa da sa onog sveta pozovem hitnu pomoć! Onda pomislih da su ovi predizboraši nešto ostavili za onaj siguran glas. Upakovan stranački materijal, olovke, bombonice i šta ti ja znam. Jaooo, pa one osiguravajuće kuće, kozmetike i ostali smarači…
Uzela i telefon u ruku, za svaki slučaj ako eksplodira, pa da sa onog sveta pozovem hitnu pomoć! Onda pomislih da su ovi predizboraši nešto ostavili za onaj siguran glas. Upakovan stranački materijal, olovke, bombonice i šta ti ja znam. Jaooo, pa one osiguravajuće kuće, kozmetike i ostali smarači…
Hm, sad ću da ga prebacim kod komšije, pa nek on razbija glavu, pomislih na trenutak. Ma šta sad, jedan je život, zaključih. Ako oće da pukne, neka puca. Neka me ubiju naši, kad nisu njihovi 99. Mućkam. Ništa. Ne zveči. Ne otkucava. Ne priča. Cepam zvezdice, kao ono ispade par komada pomorandži!
I zamal ne ispade i flaša pića na kojoj piše “Rajnski rizling”. Odmah kontam da je neka šala, jer mi nekako fali slovo u nazivu…Šta je rajn, majku mu?… Aj rizling, to je valjda vino. Otvaram. Rakija dunjevača. I ispade koverat. Noge mi se odsekoše. Neko poslo 1000 evra?! Šta sad da radim sa tolikim parama? Da l odma da zovem policiju ili sveznajuću kumu? Otvaram koverat crveno bele boje, kada ono, na svu sreću pismo. Ma šta pismo leb ti tvoj, moj Lola od Srbijagasa se oglasio.
I zamal ne ispade i flaša pića na kojoj piše “Rajnski rizling”. Odmah kontam da je neka šala, jer mi nekako fali slovo u nazivu…Šta je rajn, majku mu?… Aj rizling, to je valjda vino. Otvaram. Rakija dunjevača. I ispade koverat. Noge mi se odsekoše. Neko poslo 1000 evra?! Šta sad da radim sa tolikim parama? Da l odma da zovem policiju ili sveznajuću kumu? Otvaram koverat crveno bele boje, kada ono, na svu sreću pismo. Ma šta pismo leb ti tvoj, moj Lola od Srbijagasa se oglasio.
Odeskoše mi se kolena. Sedoh na stepenik, pa nek’ se nahladim i umrem odma’! Tresu mi se ruke: Šta ako je prihvatio ponudu? Kud ću i šta ću sa ovim lolom koga imam? Šta da radim ako je već krenuo ka meni? Barikadu na Rudniku odmah moram da postavim? Da l’ da pobegnem u selo? Gore ni lokator neće moći da me nađe! A da se pravim luda da ništa ne znam, ako ‘oće da se uzmemo? Možda da kažem da ništa ja nisam pisala, a i danas svi svašta pišu i lažno se potpisuju? Jooj, šta napravih iz čiste gluposti… Joooj, sad bi samu sebe išamarala. No, šta je tu je… Jedi sada šta si zamesila, pomislih. Iscepah koverat. Uzeh onaj papir, sva onako nadrndana i ljuta, ko da mi svaki dan piše Lola i počnem da sričem:
Poštovana moja i još draža Rado,
Izvinio bih ti se na početku ovog pisma, jer tek sada imam vremena da ti napišem par redova. Ne mogu da kažem da nisam počastvovan što si me javno zaprosila, ali “krivo sedi, pravo govori”, takvih budala imam svaki dan.
Svaki dan me neka prosi! Neka hoće da se ubije zbog mene! Pojedine me kunu, a ima ih gomila koje su moju decu rodile! Ma, da ne poveruješ!
Taman posla da mislim da si ti jedna od takvih, zato sam ostavio tvoje pismo da se “hladi”. Čitao sam ga nekoliko puta i nikako mi nije jasno zbog čega si prestala da kupuješ lepe toalete i salonske cipele? Pa zar je ta državna plate mala za tako lepe i dražesne stvari?! Nemoj, draga moja, da se toliko zapustiš. Moraš da budeš lepa i doterana uvek. Uštekaj od plate par stotina evra i sakrij od sebe za takve stvari! Pa jednom mesečno do onih divnih centara i lepo pokupuješ šta ti duša hoće.
Svaki dan me neka prosi! Neka hoće da se ubije zbog mene! Pojedine me kunu, a ima ih gomila koje su moju decu rodile! Ma, da ne poveruješ!
Taman posla da mislim da si ti jedna od takvih, zato sam ostavio tvoje pismo da se “hladi”. Čitao sam ga nekoliko puta i nikako mi nije jasno zbog čega si prestala da kupuješ lepe toalete i salonske cipele? Pa zar je ta državna plate mala za tako lepe i dražesne stvari?! Nemoj, draga moja, da se toliko zapustiš. Moraš da budeš lepa i doterana uvek. Uštekaj od plate par stotina evra i sakrij od sebe za takve stvari! Pa jednom mesečno do onih divnih centara i lepo pokupuješ šta ti duša hoće.
Tačno me zeza. Negde se raspitao da se ježim na te kupovine i mega markete. Pa cipele salonke. Eeeee! Ma jok. On se sprda brate sa mnom! Ja kupujm salonke u nekim bunkerima bez prozora. I sama se smejem do suza!
Žao mi je što si se podšišala, jer ja volim dugu kosu. Pa crnu. Pa popeglanu. Volim taj opasni ženski pogled ispod šiški. Ali, to je tvoj izbor. I da ti kažem, ali bez ljutnje, nemoj da ideš okolo seda i sve tako podšišana kao neki klošar. Nije to pristojno i ne priliči ti!
U majku ti bezobraznu… Odložih pismo. Pa ti ne znaš kakav je moj pogled ispod obrva i sve bez šiški. Pao bi na to tvoje debelo dupe odmah kad bih te ja pogledala. Crne, duge kose! E bože sačuvaj, baš ti je to presudno na ženama? Ma nema pojma, nije on mene ukapirao. ‘Oće da me otkači, tj. otkači me, ali da nastavim, baš me interesuje šta li je još istrabunjao. Svađam se ja sama sa sobom!
Tužan sam uvek kada čujem da neko vozi dreš kola, a tek kada čujem da neko vozi juga, umrem od smeha. Ne kapiram kako možete da kupute i vozite ta s..nja! Još kažeš da ih sama popravljaš, pa valjda te i sramota da ista teraš kod majstora, ako takvi još i postoje. Ja volim dobra kola i imam ih nekoliko komada. I motor imam. Volim i da u mojoj, mislim ovoj našoj narodnoj firmi, imaju dobra kola i nikako ne treba štedeti kada je u pitanju lična bezbednost, a naročito bezbednost zaposlenih.
E, stvarno je preterao. Pa on nema dodir sa ovim svetom. Bezbednost u firmi? Ahahaha! Pa u mojoj, mislim državnoj, vozimo juga i čekamo svaki dan da nam ga uzmu, jer je u redu za reciklažu. Ma on mene zeza. Nemoguće da baš toliko ne konta kako se živi i sa čim se živi. I bezbednost na poslu, na službenom putu i šta ti ja znam… Kakav vickast tip.
Drago mi je što imaš kuću. Ja još nisam kupio ni kuću ni stan. Ne treba mi. Imam samo vikendicu, koju si ti i pomenula. Retko tamo obitavam. Samo kada obilazim voćnjake i kada pravim rakiju. Nadam se da ti se dopada dunja, koju sam odabrao za tebe, kao i taj plutani pampur, koji košta 70 centi.
Ma da ne treba da ti vratim pampur il uplatim 70 centi za njega, leba ti? Sva sreća da mi nije objašnjavao kako se pravi rakija, pa odma da zovem muškog roditelja i kažem da zaboravi na svu tehnologiju pravljenja iste, koju nasleđuju stotinama godina unazad i da nema pojma, jer zna Lola kako to ide. Mada i Toma zna, no… on nije važan!
Ne dopada mi se ta tvoja ideja spaljivanja na livadi umesto sahrane! Ipak je to nehhrišćanski. Nekako satanistički. Molim te da tu ideju odmah izbaciš iz glave. Ne mogu da se pomirim sa tim, kao veliki dobrotvor manastira i neko ko veruje i carstvo nebesko. Ne bih da pomislim da si bezbožnik i nevernik?! Nekako mi to ne ide uz ostale tvoje ispovesti, iz kojih povezah da si pravi konzervativac i tradicionalista.
Ne voliš more, izlaske, provode… Kada ti devojko misliš da uživaš i da se provodiš, ako ne sada? Vidiš kako je kratak život i nikada ne znamo šta nas sutra očekuje. Pun gas bre, pa na splavove, u diskoteke, na skijanje, sunčanje, saune, slane i neslane sobe!
Baš si neka povučena i beživotna osoba. Mislio sam da te pozovem u lud provod, ali kapiram da to nije tvoje interesovanje, i odustao sam. Razmišljam kako jedna tako mlada i obrazovana osoba, a rekao bih i lepo vaspitana, ne voli čari ovog života? Kako samo možeš toliko da se mučiš i patiš!?
Ne voliš more, izlaske, provode… Kada ti devojko misliš da uživaš i da se provodiš, ako ne sada? Vidiš kako je kratak život i nikada ne znamo šta nas sutra očekuje. Pun gas bre, pa na splavove, u diskoteke, na skijanje, sunčanje, saune, slane i neslane sobe!
Baš si neka povučena i beživotna osoba. Mislio sam da te pozovem u lud provod, ali kapiram da to nije tvoje interesovanje, i odustao sam. Razmišljam kako jedna tako mlada i obrazovana osoba, a rekao bih i lepo vaspitana, ne voli čari ovog života? Kako samo možeš toliko da se mučiš i patiš!?
Ovaj bre nije baš… O čemu on to meni? Ja neću, ne želim, ne volim… On mene zeza na svu moju muku? Pa volim bre more više no život, ali mi treba para da idem tamo daleko, da se brčkam, praćakam i sunčam! Volim provode, no šta! Al sa kim i sa čim da se provodim? Narod, bre, ‘leba nema da jede, a ne da baza po diskotekama i splavovima, a da idem sama, mislim… baš! I da znaš, sama ja sebi, a njemu, volim i planinu, iako sa nje pobegoh. Kao da ne bih umela da se sankam, ako ne znam da vozim skije, pa da se sunčam i mackam sa svim onim kremicama, pa dođem opaljena usred februara, kao sa Floride. Kao da ne bih umela da se šetam u komplet zimskoj opremi, koja je skupa ko otrov. Ko da ne bih umela u najskupljim restoranima da poručim i nilskog konja, ako je to najbolji specijalitet. Jok glupa, sam. Lakše mi da kažem bre, da ne volim i da mi je mrsko. Podnošljiviji mi život i svaki dan! Aman čoveče! Ih što me iznervira nemam želju onih par redova još da pročitam, ali ‘ajde baš…
Pri kraju pisma si mi lepo, moram priznati, vrlo vešto prebacivala za moja primanja. Kao što rekoh, nekada me je preporučivala partija, a sada biografija! Šta da radim. Namestilo mi se. I dobro plaćena mesta i dobre funkcije. Sada se iskreno nadam da ću da budem broj jedan u mojoj Pokrajini. Još to nisam bio. I da: Treba da se oženim, odnosno da ostavim potomstvo. Zbog roditelja najviše, jer im toliko dugujem, a i treba sve ovo neko da nasledi. Ne bih ostavljao državi. Da ne bude „uzimala, davala“!
Uh, sunce ti… Korpa! Hvala milom Bogu, ne znam kako bih ja njega otkačila da je drugačije. Ionako sam pobesnela kada pročitah kako bi on isključio gas i školama i bolnicama, jer isti ne plaćaju! Eeee, on da isključi gas. Pa i u pravu je. Ionako nam ne trebaju škole, jer pametni i obrazovani nisu podobni i potrebni, bar ne u ovoj državi.
U bolnice zaglave oni za koje leka nema, a ostali ili umiru kući il gde stignu. Oni bolesni koji oće da odlože umiranje se leče čajevima i ostalim bakinim receptima, jer toliko im budžet rastegljiv. I u pravi je. Zavrnuti gas u bolnicama. Tamo leži samo sirotinja, ostali se leče po inostranstvu ili kod privatnika.
Lekare otpustiti, ako neće da rade bez gasa. Samo izmišljaju. I još nešto da ti kažem ovako besna. Da te podsetim da si 2014. od Ruskog parlamentarnog centra dobio orden za borbu protiv terorizma tj. za lična zalaganja i doprinos na polju borbe protiv terorizma. I nemoj da me napadne neki terorista, kojim slučajem. Doći ću u tu tvoju Pokrajinu, da te nađem i da se uveriš kako opasan pogled imam ispod obrva.
U bolnice zaglave oni za koje leka nema, a ostali ili umiru kući il gde stignu. Oni bolesni koji oće da odlože umiranje se leče čajevima i ostalim bakinim receptima, jer toliko im budžet rastegljiv. I u pravi je. Zavrnuti gas u bolnicama. Tamo leži samo sirotinja, ostali se leče po inostranstvu ili kod privatnika.
Lekare otpustiti, ako neće da rade bez gasa. Samo izmišljaju. I još nešto da ti kažem ovako besna. Da te podsetim da si 2014. od Ruskog parlamentarnog centra dobio orden za borbu protiv terorizma tj. za lična zalaganja i doprinos na polju borbe protiv terorizma. I nemoj da me napadne neki terorista, kojim slučajem. Doći ću u tu tvoju Pokrajinu, da te nađem i da se uveriš kako opasan pogled imam ispod obrva.
No, zaboravih da ti kažem da su i pomoranže iz mog voćnjaka.
Pozdravlja te tvoj Lola od Srbijagasa.
I tako. Definitivno nije moj tip ovaj Lola. A ni ja njegov. Treba još da porastem.Treba da pustim kosu. Treba da se farbam i peglam. Treba da kupujem salonke i kojekve toalete. Ne moga ja to. Nemam vremena. Ni za te gluposti, ni za Lolu.
Zbogom moj Lolo. Odoh da otvorim dunjevaču i da nazdravim!
Нема коментара:
Постави коментар