E sirotinjo i Bogu si teška

Utisak današnjeg dana. Benzinska pumpa. Gužva. Pitah majstora na crevu šta se deli džabe. Kaže, hvala ti što se smeješ. Svi namrgodjeni. Ljuti. Nervozni. Streljaju pogledom. Oće da biju. Ko da ja volim što je gužva! Udjem da platim. Red i na kasi. Opet nešto džabaka, nadam se ja ;) 

Jedan kupac se svadja sa kasirkom, nema vremena da čeka da se utoči. Oće odma. Sve. Sad i tačka. 

Drugi platio pogrešno „mesto“. 

Treći cupka u mestu i cokće. 

Četvrti provlači petu karticu i svaka pišti - „transakcija odbijena“.

Dekica jedan ispred mene. Gledam mu ruke. Ispucale od rada. Gledam lice. Smežurano od muke i znoja. Kasirka kaže: „Za Vas 350 dinara“. A on, pa se sve okreće da vidi ko je sve čuo za 350 dinara priča više za „posmatrače“: „Jaooo dete moje, pun mi rezervoar, pa samo toliko stalo. Mislio sam da će više stati, ali nema gde. Pre neki dan natočih. Ja uvek sipam na ovoj pumpi. Ali uvek. I to do vrha“. Sramota ga. Sramota ga što nema više od 350 rsd. 

Sramota ga što to čujem i ja i još petoro ljudi. 

Sramota ga od kasirke. 

Sramota ga što nema da iskešira para za pun rezervoar. 

Sramota ga šta je pod stare dane doživeo. 

Sramota ga što je živ. 

Smotao neke novčanice, prevrće po ispucalim rukama, pruža 350 dinara, vidim da mu u šaci staroj, ostalo još celih dvadeset srpskih dinara. 

E sirotinjo i Bogu si teška! 

Srećni nam predstojeći praznici!😪