Zbog čega još Kablar i Ovčarsko-kablarsku klisuru treba da sačuvamo...od ljudi.
Od onih ljudi koji bacaju smeće gde god požele! Od onih ljudi koji žele motorizovani da izadju do samog vrha Kablara i koje baš briga i za vazduh i za floru i za faunu. Koga je briga za prirodu.
Za budućnost. Za Planetu. Najbitnija su instant zadovoljstva. Bio na planini. Jer je to cool. Selfirao se. Jer je to cool. Jeo, pio, pevao. Jer je to cool. Bacio smeće u šumicu, jer mi je teško da kesicustavim u džep, a i što da brinem o tome. Nije mi zadovoljstvo! A i cool je, jbt. Neko će briniti, a i da neće, kakve to veze ima sa mnom?!
Zbog čega još Kablar i Ovčarsko-kablarsku klisuru treba da sačuvamo... od ljudi.
Od onih ljudi koji svaki deo prirode žele da pretvore u turističke atrakcije. Vlasti puna usta turizma. I eko i verskog i banjskog i seoskog i planinskog i obrazovnog i zdravstvenog i novogodišnjeg i aktivnog i pasivnog! Puna usta onog opipljivog dela. Onog materijalnog. Transporta - prevoza. Ugostiteljskih usluga-iće i piće, konak, suvenirčići, ulaznice ...
Znači kinta. Znači profit. Znači, nikako ne dozvoliti da nam potrošačko društvo pobegne i kojim slučajem ne postane i način života i stanje uma.
A u tom društvu ljubav, poštenje, strpljenje, upornost, empatija, poštovanje, nisu bitni jer ne mogu da se unovče!
Uh, dokle odoh. Hoću reći, pročitajte o Ovčarsko-kablarskoj klisuri koja je i utočište retkih i ugroženih vrsta ptica. Tekst je inače autorsko delo Milana Ružića, Uroša Pantovića i dr.: "Ptice Srbije" (Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbij). Hm. Još malo proizvoda potrošačkog društva! (U tekstu nisu navedeni autori niti izvor).
https://www.tramvajcacak.rs/retke-ptice-klisure/
Нема коментара:
Постави коментар