Sociološkinja o masakru u Čačku: „Kultura nasilja“ dominantan društveni obrazac

"Kultura nasilja" definitivno jeste dominantni društveni obrazac!

No, najava portala o analizi koju sam dala ne samo o masakru u Atenici, već i o problemu medjusektorskog delovanja nadležnih institucija, stavlja u zapećak taj problem.

„Ne mogu, a da se ne osvrnem na prethodna dva slučaja jezivog porodičnog nasilja koja su se desila u Zablaću kod Čačka, zbog sagledavanja problema u koordinaciji saradnje nadležnih institucija. U razmaku od nekoliko meseci, majke sa četvoro dece bivaju pretučene na nabrutalniji način od svojih partnera. U činu nasilja, ne bivaju pošteđeni ni roditelji nasilnika, a ni deca. Oba nasilnika su ponavljali nasilje, imali i izrečene mere zaštite od nasilja – zabrane prilazaka porodicama. Jedna nasilnik je i realizovao meru lečenja u specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi te se i ubio nakon počinjenog ponovljenog porodičnog nasilja. Drugi nasilnik tek sudskim epilogom od veštaka „dobija potvrdu“ o neuračunljvosti“, podseća.

Postaviti ovakvu moju fotografiju, nasmejana i raskežena (sa nekog lepog dogadjaja), pa kao da pričam o proslavama, a ne o tragedijma, je nešto što je nevereovatno blesavo. Neprimereno i ogavno. Zanemarite fotografiju,molim vas, sramota me je!

U stanju opšte socijalne krize, kriminala, korupcije, različitih socijalno-patoloških pojava, nasilje u svim oblicima i na svim nivoima itekako je prisutno, tako da možemo govoriti i o „kulturi nasilja“ kao dominantnom društvenom obrascu, kaže za Nova.rs sociološkinja, Rada Karanac.

Ubistvo u Atenici u Čačku u kome je sin ubio majku, oca i dedu, ukazuje na alarmirajuće crveno svetlo za celo društvo, kao i što ukazuje na nemogućnost institucija da međusektorski reaguju na adekvatan način, ocenjuje ona.

U oba slučaja, navodi dalje, se ostavlja prostor za pitanje koji je to trenutak, kada nadležne institucije (tužilaštvo i zdravstvo) treba da traže i izvrše procenu psihičkog stanja nasilne i/ili potencijalno nasilne osobe?

„Možda se činilo da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ujedno i rešio problem nasilja u porodici, ali je jasno da je njegova primena u potpunosti neizvodljiva i nemoguća van „papira“. Zakon je donet 2017. i definisao je će se do dana početka primene obrazovati Savet za suzbijanje nasilja u porodici, i imenovaće se lica određena za vezu. „Zbog izbora, potom formiranja Vlade“ (obazložila je ministarka pravde Kuburović u to vreme), Odluka o obrazovanju Saveta, doneta je tek 9. jula 2021. godine, a 13. jula se održava prva i jedina sednica, iako se po Odluci, Savet sastaje najmanje jednom u šest meseci ili po potrebi“, istakla je Karanac.

Savet je konstituisan da poboljša koordinaciju i delotvornost nadležnih institucija, što i jeste najslabija karika i najveći nedostatak sistema kada je u pitanju postupanje institucija u slučajevima porodičnog nasilja, smatra sociološkinja.

„Očekivalo se da će Savet na osnovu podataka, analiza i izveštaja nadležnih organa dati odgovore i preporuke za prevazilaženje očitih problema u međusektorskoj saradnji u procesu zaštite žrtava nasilja. Takođe, neophodno je bilo da se to telo ozbiljno bavi onim što je ključni problem – da li nadležne institucije imaju kapacitet – raspoložive ljudske i profesionalne resurse (prvenstveno centri za socijalni rad), da u okviru svojih nadležnosti pružaju i konstantnu podršku i zaštitu svim žrtvama porodičnog nasilja i pri tom vrše praćenje svih počinilaca, tokom i nakon sprovođenja izrečenih mera, perioda lečenje, izdržavanja kazni“, naglasila je naša sagovornica.

Da li se uključio alarm i da li je potrebno da se razmišlja o nekom stručnom telu pri institucijama koje bi radilo isključivo posao praćenja i podrške i žrtavama i počiniocima nasilja, zapitala je Karanac.

„Koliko može da bude štetno i opasno kada „zakaže sistem i kada nedostaje još jedan papir“, govori podatak da je Prihvatilište za nezbrinuta lica i žrtve porodičnog nasilja u Čačku osnovano 2010. godine i da je jedina usluga socijalne zaštite iz nadležnosti grada koja nije licencirana i koja se pruža preko Centra za socijalni rad Čačka. To praktično znači da se od 2014. godine odvija kao volonterski program koji vode zaposleni iz Centra. Kako se navodi u izveštajima, tako će biti sve dok Prihvatilišta ne bude preuzeto od strane Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Zračak“ Čačak“, zaključila je ona za Nova.rs.

Podsećamo, Ilija G. (21), iz Čačka, uhapšen je zbog sumnje da je u petak uveče nožem ubio svoju majku S.G. (49), oca S.G (54) i dedu M.G. (87) u naselju Atenica. Jezivi zločin dogodio se oko 23 sata, kada je on, koji je više puta prijavljivan policiji zbog nasilja u porodici, nasrnuo na roditelje i dedu i izbo ih nožem do smrti. Njegov rođeni brat Nikola je pronašao tela i masakr prijavio Policijskoj upravi Čačak. Navodno, kako smo dobili informacije od komšija, razbio je prozor i zatekao užasan prizor.

pREUZETO: https://nova.rs/vesti/hronika/socioloskinja-o-masakru-u-cacku-kultura-nasilja-dominantan-drustveni-obrazac/?fbclid=IwAR0CT3DqzaXHcgXVIEMODmfgmb-8vC6WQTRV95eIMo5CSRRXe1TjM_P6A98