Pismo od Lole

Da li vam se desilo nekada da vas na pragu od kuće sačeka paket? Meni jeste. Danas. Duguljast paketić, a uvijen u crvene bele zvezdice. Odmah posumnjah na bombu, pa isti zagledala i osluškivala.

Uzela i telefon u ruku, za svaki slučaj ako eksplodira, pa da sa onog sveta pozovem hitnu pomoć! Onda pomislih da su ovi predizboraši nešto ostavili za onaj siguran glas. Upakovan stranački materijal, olovke, bombonice i šta ti ja znam. Jaooo, pa one osiguravajuće kuće, kozmetike i ostali smarači…

Spisak srpskih potreba

Mislim ja tako… Što, Rado moraš uvek da kažeš šta misliš? Zašto se objašnjavaš i ispravljaš krivu Drinu? Kako smeš da pišeš sve što pišeš? Što ne ćutiš i gutaš g***a? Vidiš da nam spasa nema i da je sve crnje? Hvala Bogu te imaš posao, i to državni? Imaš da jedeš i piješ i imaš gde da živiš! Eh, da! To je poenta života. Zadovoljiti onu prvu najosnovniju – fiziološku potrebu. Potrebu za hranom, vodom, vazduhom, snom i seksom. A ostale su nevažne, a i nisu za ljude.

SVEVIŠNJI I SEOSKI DJILKOŠI

SVEVIŠNJI I SEOSKI DJILKOŠI

Ko je to naljutio Njega u Čačku usred ponovljenjih poplava? Ko je smeo Njega da iznervira? Ko je smeo nešto i da ga pita, a ne da pridikuje i kuka? Sram nas bilo Čačani! Svi da nabijemo glave u pesak i da se stidimo? I gradonačelnika smo iznervirali. I sve to u jednom danu! Pa imamo li obraza imalo? Raspustili jezike pa krenuli po svakome?


DUDUK NAROD!

Nikome na pamet nije palo da preseli kuću tokom ovih poplava. Nikome na pamet ne pade da posadi krompire po drveću, kada znamo da voda ne može baš toliko da naraste. I papriku našli neki da sade, a onoliku uvozimo iz raznih zemalja. Čujem i stoku da su neki pominjali.

Te ovoliko krava, te onoliko prasića. Aman narode, čitate li vi štampu. Znate li da treba silne svinje da uvezemo, i koji će kome djavo vaše svinje? I to potopljene. I kome vi uopšte trebate? Samo stvarate glavobolje. Primećujete valjda da stalno pojedini meštani kukaju.

Pubertet jedne države i njenih državljana

Pubertet je vrlo uzbudljiv period u životu dece. Obično počinje sa polaskom u osnovnu školu, a završava se sa srednjom školom. Pubertet države traje mnogo duže. Naročito ove naše! Često taj period fizičkih promena ne prati one psihičke promene, ili obrnuto. Pa smo konstantno godinama u pubertetu i adolescentnoj krizi. Umesto da nam rastu svi delovi, nama urastaju. Nekih više i nema. Amputirani.

O prostituciji, opšteprihvaćenim stvarima i sranjima

I neka mi sada neko objasni, zašto će osoba koja se bavi prostitucijom, ukoliko bude uhvaćena u tom strašnom nedelu, da plati kaznu od 50 do 150 hiljada dinara, ili da “leži” u zatvoru mesec-dva?! I zašto da plati osoba koja pruža seksualne usluge, a ne i osoba koja plaća za usluge?

ORVEL , SRBIJA

Izvod iz recenzije:

"Rada ne kalkuliše. I kada se igra humorom kao što se kompozitori igraju notama, i kada piše ozbiljno - Rada je iskrena. I to je svakome jasno. Rada se ljuti i tuguje u svojim tekstovima, provocira i podbada, na pametan način. Valjda jedino tako i može: Zato što je Rada Karanac - pametna žena sa Zapadne Morave.

Zato svakome od vas koji ste uzeli njenu knjigu u ruke predlažem da se opustite i spremite na višesatno uživanje. Siguran sam da ćete neke tekstove (ako ne i sve) čitati po više puta. Klimajući glavom..."

Aleksandar Bećić,
vlasnik i urednik portala
KOLUMNISTA.COM

KULOSERI I LEZILEBOVIĆI. ČAČANSKI.

O lepote, bože dragi. Ili fala kome god! O fala ti što nas pogleda i dariva ove 2015. godine. O fala ti ‘noliko. Srećni smo. Srećni. I zahvalni. I ponizni. I ponosni. I popiškujemo. I svi uglas pevamo: “Kad si srećan prstima pucketaj ti! Kad si srećan vikni glasno tad hura!” Vičemo svi ceo dan: “Hura, hura. Živeo. Živeo i srećan nam bio!”

O Platonu, Sokratu, pećini i Srbiji

A na kraju tunela-pećine svetlo! O to obožavano svetlo. O ta čarobna svetlost! Da nam je stići do nje. Da nam je dohvatiti je i prigrabiti samo za sebe.

Tumaramo po mraku. Sudaramo se međusobno jer moramo da gledamo samo u senke. Da gledamo u istu predstavu. Sudaramo se sa zidovima, jer su oni pokretni i smanjuju nam prostor. Sudaramo se sa mislima, jer se vraćaju ponovo u našu glavu. Kao bumerang.

Drke, drke, đon

Evo dragi moji Srbi stigoše novembar i decembar mesec. Puni obeležavanja onih svetskih dana protiv nasilja svih vrsta. I nad ženama, i nad decom, i nad koječim. Dan protiv AIDS-a. Dan za prava osoba sa invaliditetom. Dan borbe protiv korupcije. Dani solidarnosti i tolerancije.

Svakome po dan i sve rešeno! Nema brige i sekiracije. Kao da sudovi moraju da kažnjavaju. Kao da osuđeni moraju u zatvor. Bitno je obeležiti dan. Lajati na sva usta za to vreme koji su sve zakoni doneti, koji su tek na spisku, a koji tek bezpogovorno moraju da se uguraju kao obavezni, kako neko slučajno ne bi ostao uskraćen za pravo!

Saopštenje o kajganama

Saopštenje o kajganama

E stvarno brate, eva i ja da napišem saopštenje. K’o da nemam šta da saopštim, svašta! Obećaću kule i gradove, ionako nema veze što znam u startu da od tog posla nema ništa. Kažem, iliti mlatnem, i ostanem živa. Zabole me baš i što ću sama sebe posle  toga prozivati u kolumnama. Papir trpi sve. A narod tup i glup, neće ništa ukačiti. Svaki drugi dan po jedno saopštenje, pa nadjem nekog da saopšti u svom saopštenju kako sam ja u svom saopštenju sve saopštila super i samo pičim u krug.