Dojke na čekanju | Kolumnista

Naslovne strane novina… Udarne vesti na manje i više gledanim televizijskim stanicama… Flajeri po čekaonicama, čak i kod zubara… Ogromni plakati i još veći bilbordi sa još većim slovima: SPREČIMO RAK DOJKE! RAK DOJKE JE IZLEČIV AKO SE NA VREME OTKRIJE! Preporučujemo svima, koji imaju po dva, tri, pet komada dojki, da bar jednom godišnje izvrše pregled i ultra zvuk.

Bože… Pa mi živimo u državi iz snova, svi brinu o našim grudima, pa da nas bude sramota ako ih ne poslušamo i ne odemo na pregled i na snimanje… A onda, osetimo i doživimo ukus i miris prave Srbije, koja i dalje brine o našim grudima, al na odloženo. Na grejs period od godinu dana!

ĆUTI, NE PITAJ!

Većina žena, mojih drugarica, poznanica, od kada su počele da primećuju svoje grudi (neke od dvanaeste godine, a neke ih ni sada ne raspoznaju, no…), godišnje bar jednom posećuju lekara za te bliznakinje, uz sve potrebne preglede, kontrole i snimanja. Neke imaju dijagnozu, vrlo zamršenu, onu latinsku, pa deluje i ozbiljno i opasno, ali šta da se radi, kada odete kod lekara uvek dobijete dijagnozu na tom “mrtvom jeziku”, pa kakva god da vam je, vaša je.

A vi, u tom trenutku dobijanja latinske dijagnoze, pomislite kako treba sve da znate. Savršeno latinski, savršeno anatomiju i fizionomiju, malkice kibernetiku i astronomiju, a posebno moguće i potencijalne dijagnoze za vaše obožavane bliznakinje… Gledate u lekara, klimate glavom, jer zaboga, sve vam je jasno, taman posla da pitate za tumačenje, pa da on pomisli kako ste pravi zvekan, neinformisani i što je najgore, da latinski ni reč ne poimate. Sramota! Onda nekako skontate, gledajući sestru koja klima glavom, kao da je sve u redu, valjda ona konta sve što lekar kaže. Ništa dramatično, zaključite u glavi, jer ćete redovno pratiti i kontrolisati eventualne promene koji sami treba da uočite, jer svi mi, da bismo preživeli i da nas neko ne zavrne na ćošku, treba po malo da budemo lekari, advokati, inžinjeri, profesori, đubretari, trgovci, taksisti…

A „HITNO“?

Potom izađete iz ambulante i sami sebi kažete: “Pa da, jebote, brinula sam o svojim grudima, čak i pre kampanje o prevenciji, mada ne znam da li sam možda smela to da radim dok nisam videla na TV-u i na posterima”!?

Za svaki slučaj, da ipak zakažete snimanje, kako i lekar reče i nažvrlja. Očekujete mesec-dva, jer ipak ste mladi i tek planirate da upotrebite te obožavane bliznakinje, jer mislite prvenstveno na državu, nastavnike koji ostaju bez posla, Vojvodinu, i sve ostale stvari koje se dešavuju zbog “bele kuge”. Al` ne lezi vraže! Vi da ih uslikate, a tamo vam se najljubaznija sestra, obraća najljubaznijim tonom, da joj je žao kada vidi tako “obične” upute, jer ne piše “Hitno”! Zaboga, jer dijagnoza ne nosi ništa strašno i opasno sa sobom (tumači sestra, a ko drugi zaboga), pa pošto je gužva i nedostatak tehnike, može da vam zakaže za 11 meseci i 14 dana, jer tada ima mesta i vremena koliko vam treba, ili vam i ne treba?!

JAPANCI SU KRIVI

Te strašne naprave za snimanje, a koje lekari ne umeju da upotrebljavaju su konstantno u kvaru! Čudo jedno! Glupo je da kažu da ne umeju da koriste neke japanske naprave, jer ipak su završili moćne medicinske fakultete, imaju bar malkice informatičke pismenosti i valjda su i posećivale vajne simpozijume, na kojima su im o tome pričali. Onda lepo smisle, da su se strašne naprave pokvarile, valjda je kod nas u Srbiji struja takva da povremeno pada napon, vrlo često nestaje faza, a i prostorije u kojoj su naprave smeštene, s vremena na vreme povuku vlagu, i eto belaja. Da se ti Japanci ne bi ljutili, jer sve su poklonili onako serbez, kao rizičnom području posle bombardovanja, eksperti se dosete da kažu kako je roba stigla pokvarena. Valjda zbog transporta! A i naši blesavi tehničari – pogrešno prevezali i spojili… I profesija lekara sačuvana, bruka sakrivena za kredenac, a pacijenti i onako slušaju šta im se kaže, jer veruju lekarima, jer im oni zdravlje čuvaju i brinu o njemu.

KOD PRIVATNIKA SVE MOŽE

Pojedine žene ostaju uporne i pokušavaju najljubaznije koliko mogu u tom trenutku, da objasne da im je to redovno, godišnje snimanje, prevencije radi! Pokušavaju da prepričavaju kampanju prevencije raka dojke, sva silna pojavljivanja ministra za zdravlje (TM), i pomoćnika, i savetnika referenata na zadatu temu… Aman žene, ne budite cepidlake i zakerala!

Zalud upornost i sva (pre)informisanost. Žene, blago iznervirane, izlazeći iz bolnice sudaraju se sa ogromnim plakatima koji im poručuje da redovno kontrolišu i snimaju dojke! Ništa im nije jasno, ali im na kvarno usadiše u sivu moždanu masu, da moraju da se smeju u ovoj veseloj Srbiji, da uopšte ne brinu brigu, jer razlozi za to apsolutno ne postoje i sve će biti u redu, jer to je procedura.

Srbijo, zemljo mila, hvala ti što si omogućila otvaranje privatnih bolnica i ordinacija, pa žene svoje grudi mogu odneti i tamo na snimanje i platiti k’o ljudi!!! Doduše, termini za snimanje kod privatnika se protežu i otežu i do kasnih večernjih sati, ali tako je kada Srbija ima mnogo žena, a koje za nepoverovati imaju grudi, za koje su u bolnici dobile grejs period na godinu, a možda i na dve!

MOLBA DOJKI SRBIJE

Zamoljavam, u ime svih dojki u Srbiji, sve zdravstvene ustanove, da ako ikako mogu sveznajuće u Ministarstvu zdravlja obaveste o (ne)raspoloživim resursima, kako bi u nastavku kampanje imali tačne podatke za prebiranje i sabiranje!

Takođe se u ime svih dojki u Srbiji „zahvaljujem“ jer su obezbedili sistematske preglede dojki po svim mestima u našoj državi (verujem da u Ministarstvu imaju geografsku kartu pa vide odakle-dokle se proteže Srbija). Naravno, zahvaljujem se u ime svih dojki za „divne i po želji“ silikonske–socijalne grudi, koji dobijaju na poklon kada ostanu bez onih koje nose ceo život. Šta da se radi, treba neko i na grudima da zaradi, makar nas ubedili da imamo imaginarni „kvar” ili nam greškom odsekli onu ispravnu!

Kolumnista, 27.4. 2013.