„Ovaj Čačak je mrtav
grad“, „Ovaj Čačak ne nudi ništa“ „U Čačku se sve svelo na tri slova S – svadbe,
sahrane, slave“... U Čačku ovo, u Čačku ono. Da li se u proteklom periodu čulo nečega
više, od ovakvih komentara.
Kulturni centar „Lift“,
grupa „Identitet“, časopis „Tramvaj“... organizacije, udruženja koje su nastale
i bivstvuju zarad boljeg života mladih, zarad toga da im pruže nešto, što u ovom
gradu nema, a trebalo bi. Pozivaju na tribine, traže sugestije, ideje, podršku...
Nema je nešto puno, svodi se na iste osobe, i stalno iste osobe.
A onda kritike i kritike,
koje se pretvaraju u vređanja i ponižavanja. Onda svi imaju ideje i sugestije da
kritikuju na/u virtuelnom svetu, jer se tamo kriju iza lažnih i providnih identiteta,
jer tamo nikome ne moraju u oči da pogledaju i u brk kažu, ako uopšte i imaju šta
da kažu. Tamo u virtuelnom svetu su najpametniji, jer samo oni znaju šta je dobro,
ali to neće namerno da iznesu nigde, jer, boga mu, kome oni to da pričaju, kad im
niko nije dorastao do kolena ili ramena!
Isti ti kritičari
su bili na Priči, gazili cveće u žardinjerama, koje niti su posadili, niti zalivali.
Ti isti su bacali prazne čaše na ulicu našeg grada, jer zaboga, taman posla da iste
smeste u kante za smeće, možda ih neko vidi, pa pomisli da su isuviše kulturni ili
da nisu Urbani..
Na/u virtuelnom svetu
se vodi ljuta bitka ko je to Urban a ko nije baš mnogo Urban. Kako su pozvani i
ko je pozvao te osobe da komenarišu takve stvari i pri tome vređaju i diskriminišu
i ugrožavaju osnovna ljudska prava. Ko je to/taj/ta što misli da je Urban, ako živi,
trenutno, oko pošte ili malog parka. Da li je, trenutni život u centru grada odraz
Urbanosti?! Ako jeste, onda je jako malo takvih u Čačku i onda smo svi, oni koji
su manje Urbani, da ne kažem Ruralni.
Da
l` mi to svi zaboravismo odakle dolazimo i što dolazimo, da li zaboravismo gene
i krv, da li zaboravismo odakle se doselismo da bismo u jednom trenutku rekli da
smo Urbani?! Da li su ti Urbani na Priči, od svih pesama znali jedino obradu Devojke
iz grada, koju je izvela grupa 357, kao i Selo gori, a baba se češlja. Ali to je urbano, jer ne peva Miroslav Ilić ili
Radašin, već bend, a to zvuči, onako Urbano (punih usta!).
Da l` je Urbano ako
je mesto za koncerte trg gde će se pojaviti Seka Aleksić, a nije Urbano, ako se
pojave rok sastavi u ulici? Da li je problem u 134 metra ili nazivu parčeta zemlje
na kojem ćemo stajati? Da li je intelektualac onaj koji je samo završio fakultet,
ili bi trebalo još malo nečega da ima da bismo mogli tako da ga nazovemo?!
Različiti smo i imamo
različite kriterijume, što nikako ne dopušta
i dozvoljava da kritikujemo svaki potez drugih, a pri tome mi nemamo ni nameru na
potez, a o realizaciji da ne diskutujemo.
Različitu muziku volimo
i slušamo, različite filove gledamo, različite muškarce ili devojke volimo, različite
krpice volimo, pa da li je to greh ili neko merilo (bez jasno utvrđenih instrumenata),
za dobar ukus il Urbanost?!
Pozvaću se na Pjera
Burdije i njegov multidimenzionalni društven prostor, po kome svaki pojedinac zauzima
određenu poziciju u društvu na osnovu količine i vrste kapitala koji poseduje, ne
misleći samo na ekonomski kapital (materijalna situacija, ) već i na obrazovanje
(kulturni kapital), društveni kontakti (socijalni kapital) i učešće u procesima
odlučivanja kao i društveni ugled (simbolički
kapital), pa hajte da spakujemo to što imamo u sebi i oko sebe, u ove kategorije,
pa na osnovu toga postanemo svesniji, šta možemo, koliko možemo i da li uopšte možemo
i smemo!
Нема коментара:
Постави коментар