Palo je to neviđeno čudo koje neko nazva sneg. Zamislite stego i izvesni mraz, veli narod, ne pamti da je ikada stezo u zimu... jer valjda tu radnju obavlja leti?!
PREDIZBORNE AKTIVNOSTI
Pao jedan, stegao drugi i u Beogradu, pa Beograđani pomislili
da vanzemaljci uzimaju učešće u predizbornoj kampanji, za koju, gle čuda, ne bejaše
odavno plodnijeg tla i rasadnika. Poznata dama, inače borkinja za raznorazna prava,
kupuje drogu na gram, užickala ispred zgrade; Krkobabić se tek zahuktava, oran da
sve menja pre nego što pođe u predškolsko; „lepi“ predsednik nas ohrabruje da ćemo
tek izgledati kao smrt, a „gromoglasni“ premijer (IV) slavi nove kredite, koje će
vraćati naša deca i unučići (hvala milom Bogu pa nemam taj „problem“).
U Čačku na reci Zapadnoj Moravi, sadimo „slonovu travu“ jer verovatno ugledavši se na Palmu iz Jagodine,
planiramo da dovodimo i nastanjujemo za podneblje autentične životinje. Na sve strane
od realizacije silnih ekoloških projekata cvetaju kese.
Glavnokomandujući, zarad
zahvalnosti što nas nisu neki tamo bombardovali, a obećali mnoge novce, ali posle
izbora, hm... najveću nagradu grada Čačka poklanjaju Konuzinu, ruskom ambasadoru,
koji je ove godine, za nepoverovati stizao na otvaranje svih JADA u Srbiji: i kupusi-Jada,
i papriki-Jada, i sataraši-Jada, i mudi-Jada, i mušmuli-Jada, i purenjaki-Jada i
sve tako „gredom“.
I ulicu mu poklonili Čačani, lepu pa dugu dva kilometra, pa nazvali
ulica Crvene armije! Eneeee, čudo nije ruskih dobrovaoljaca iliti tako nekako?!
On dobio ulicu, a stanovnici iste, glavobolji-Jade: zamena lične karte „pa jebo
te, kako ne uzeh onu sa čipom“, pa vozačke... „pa tek što sam uz`o leb ti jebem“....,
„jao pa ja imam i pasoš na Staru prugu, pa kuću na istu, pa decu na Staru prugu,
a babu i dedu više ne znam gde vodim, pod kojim brojem ulice“...
PROBLEMI NEBITNIH
Mladi i kreativni ljudi, namerili da po čačanskoj glumici Sonji
Savić, neka bezimena ulica ili park ponesu ime, ali ide teže. Prvo treba objasniti
ko je oni bila, a niti je trubač, niti je gostovala na gradskom trgu za dočeke novih
godina. Potom treba sakupljati potpise, pa vraćati iz zaborava sve učinjeno od ove
neverovatne žene, pa negde na pečat, pa verovatno još petn`est istih, pa će se onda
zagubiti sve sa onom kućom koju je njena majka ostavila Gradu da je koristi. Svi
željno iščekujemo koji će je „velikomučenik“ uzeti pod svoje, malo okrečiti, ofarbati,
posaditi ruže i useliti kompletnu porodicu. I sve to u cilju opšteg interesa: i
mog, i tvog, i onog, i onog tamo i onog vamo....
A i šta će nam ta kuća, boga vam poljubim? Kulturni centar `noliki
u Čačku imamo, pa nam ne treba! Novi. bioskop u Čačku imamo, šta će nam još jedan!
Kutak za mlade u Čačku imamo, šta će nam još jedan! Kutak za umetnike u Čačku imamo,
šta će nam još jedan! Ma sve imamo. U Čačku! Blago nama, te blago.
PROBLEMI BITNIH I JEDINIH
Imamo bre ljudi većih problema, misle glavni: nikako da napunimo
šuplje džepove i ujedno završimo čuvenu Đorđa Tomaševića ulicu. Verujte nam da ne
može kako ste vi zamislili. Znate li koliko treba na ekologiju da se misli: pa raznobojne
kante za razni otpad, filteri za vazduh, možda ima i ambrozije, pa dok se to iskoreni,
a pre toga edukuju svi stanovnici... I stadion treba završiti i još jedan kružni
tok, uh to je veliki posao, ali `oćemo da budemo prepoznatljivi po najvećem, hm...
broju istih, a i treba pozapošljavati još ljudi. Pa i mi imamo dušu i ujnu od strinine
sestre, bivšu ljubavnicu koja šišti ostavljena, a tek joj je 22 godine... treba
joj...verujte nam dragi naši... A privatnici što su uništili grad, pokrali! Pa to
je katastrofa, sve bih razumeo da su kraduckali... zapomaže magistar kroz suze.
IZVANREDNO VANREDNO
Eh da, i ta vanredna situacija pa sve vanredno i izvanredno.
Vojska ne plaća struju koju je koristila od meštana. U centru našeg lepog Grada
se smrzavaju ljudi, valjda, jer je vanredno. Drva, pršuta i slanina „idu“ bolje
no ikad, ispod ruke. Nepoznata lica, kojima nikao da se uđe u trag, otimaju torbe
i plaše žene po ulicama.
I tako, dok sve teče i otače, dok se neki smrzavaju, pojedini
gladuju jer nema dovoljno kontejnera, a ekolozi zaboravili da je važno pravilno
rasporediti kontejnere po celom gradu, da jadni ljudi ne bi mnogo pešačili, jer
su bosi pa im `ladno.
A na drugoj strani, lepšoj strani gradskih dešavanja, u kafani
punoj dima, političari i neki eminentni slave rođendane, dobar posao i ko zna šta
sve. Vesela družina od boga pitaj čije zvanice i kojih pokreta, šizmi i frakcija.
Ma, eto fantastično mesto za sve besparoše, za sve koji nemaju
da jedu, piju, da se ogreju i slušaju live muziku, jer prosto je: Ko ima, ima, a
ko nema neka ide u kokanjare, i svi vuci siti, a ovčice na broju! Plašim se da u
našem lepom Gradu ima, kako bi moj drug Zoki F. rekao, mnogo Drkuca: „...ima neke
veze sa svinjama, samo niko ne može da se seti kakve, mada se da naslutiti!”
Živi bili!
28. februar 2012. Ozonpress
Нема коментара:
Постави коментар