"PROIZVODI TRT-ŠOU KULTURE"

„Vladati znači sedeti, a ne opsedati. Vlada se mozgom i zadnjicom, a ne pesnicom. Tako je, na primer, uvedena obavezna potrošnja“, reče Haksli. Da li je Haksli ovom antiutopijom, zapravo nagovestio latentnu moć medija koji su aposlutno zagospodarili umovima Srbije od početka 90-ih godina prošlog veka?!

Ratna poprišta, kolone izbeglica, šverc benzina i cigareta u svakom mračnom prolazu, redovi za parče hleba i kašičicu kafe..., pojava sveznajućih individua, koji koristeći alat, kao što su magične karte, zlatni pasulj, vidovitost posle karmičke smrti (Bogom data sposobnost!), postaju najusnosniji posao i politički najbolji fenomen pomračenja svesti. Građani Srbije zadovoljavajući kulturne potrebe postaju okrenuti sadržajima masovnih medija.

HLEBA I IGARA

Država nema definisanu kulturnu politiku, ali ima nasleđene socijalne probleme, nelegalno raspoređene TV i radio frekvencije za medije koji su mahom u privatnom vlasništvu, nestručnog kadra i menadžmena, i sve skupa odlično je pogodovalo za nastanak i utemeljenje hibridnih kulturnih obrazaca a sve prateći, Juvenalove prekorne reči, koje je uputio Rimljanima: „Panem et circenses“, što znači i odlično odgovara i ovom vremenu: „Hleba i igara“. I narod će biti zadovoljan, jer ga takva nerealna realnost oslobađa terete najrealnije realnosti. Trebalo bi i sve da bude jasno nakon izjave jedne folk pevačice, koje je predlagana za ministra kulture 1999. godine - Zorica Brunclik (članica JUL-a): „Bila sam vrlo polaskana što ljudi koji pripadaju opoziciji vide u meni jedan potencijal koji bi mogao mnogo da uradi u oblasti kulture“.

Mediji (određeni i „njihovi“), preuzimaju ulogu u prikazivanju stvarnosti, selektivno nudeći određene sadržaje i stvaraju verziju života i stanja u zemlji koja odgovara „njima“ i onima koji je oblikuju. Pa je bilo potrebno sprečiti oblikovanje slobodoumnih i autonomnih individua, koje mogu samostalno da rasuđuju, presuđuju i odlučuju, pa su stvoreni programski sadržaji koji su iziskivali pasivnog posmatrača, koji će izmeštanjem iz „primarnog“ života da se identifikuje sa nekim imaginarnim, u kome će uživati i gotovo uvek znati nakon dramatičnih sitauacija, ko će pobediti, ko će biti srećan, ko u zatvoru, a ko pronaćii prave i bogate roditelje... I naravno uvek na kraju imati i naravoučenije, da dobro uvek pobeđuju.... kao i u životu, koji se oko „pasivnih“ odvija nesmetano i surovo.

NEZNANJE JE MOĆ

Sadržaji i forme se prilagođavaju interesovanjima masovne publike koja je sklona prijemu zabavnih, trivijalnih i bizarnih sadržaja i stvoren je “ruralno-urbani-senzacionalistički model” kulturnog obrasca. Ovaj model podrazumeva pseudodogađaje, estradne teme, novokomponovanu folk muziku, erotiku, voajerske i „paparaco detalje“ iz privatnih života javnih, mada i manje javnih (u stvari anonimnih) ličnosti; romantične serije čije se trajanje procenjuje u godinama; kontakt radio i TV emisije u kojima može da se kritikuje sve ono što se i ne vidi i/ili ne primećuje, jer se živi u „sekundarnom“ svetu, sa kojim se masa poistovećuje.

U stvari, od kolektivnih stvaraoca, u delo se sprovodilo Orvelo predskazanje: “Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je moć“, pa je Ratomir Vico-ministar za informisanje/kulturu u Vladi Jugoslavije, izjavio (Nije srpski lupati): „Građani Jugoslavije su preinformisani“ ili 

izjava Aleksandra  Tijanića, kao direktora TV „BK“:

„Da sam želeo mirno da živim, bavio bih se stočarstvom; mada baveći se ovom mojom vrstom novinarstva, ja se opet bavim stokom.“ Ili: „Pink nije medij, već oružje za masovno uništavanje Srba! To je mongoloidni potomak slobizma i dosizma. Proizvod trt-šou kulture.“


juna 2013. godine